Korupcija i dalje predstavlja jedan od najvećih izazova za funkcionisanje institucija u Srbiji, a najnoviji podaci pokazuju da je sve više građana izloženo korupcijskim pritiscima. Istovremeno, većina građana i dalje smatra da je korucpija društveno neprihvatljiva, iako mnogi veruju da ju je u praksi teško izbeći.

To pokazuju rezultati Izveštaja o percepciji korupcije u Srbiji za 2025. godinu Centra savremene politike, koji je zasnovan na metodologiji (Corruption Monitoring System – CMS) koja meri ne samo percepciju korupcije, već i stvarna iskustva građana u kontaktu sa javnim institucijama.

Više od trećine građana bilo izloženo korupcijskom pritisku

Jedan od najvažnijih pokazatelja istraživanja odnosi se na „korupcijski pritisak“, odnosno situacije u kojima inicijativa za korupciju dolazi od službenika javnog sektora, bilo kroz direktan zahtev za novcem ili poklon, bilo kroz nagoveštaj da bi „neformalna usluga“ mogla da ubrza rešavanje nekog problema.

U 2025. godini, 35,2% izjavilo je da je bilo izloženo korupcijskom pritisku, što predstvlja porast u odnosu na 26,3% iz 2023. godine. Istovremeno, udeo građana koji nisu imali takvo iskustvo pao je sa 25,8% na 21,2%.

Ovaj rast ne treba tumačiti isključivo kao povećanje korupcije. Naime, u 2025. godini veći broj građana imao je kontakt sa institucijama javne uprave nego dve godine ranije – procenat onih koji nisu imali nikakav kontakt pao je sa 46,3% na 40,5%. To znači da je više ljudi uopšte bilo u prilici da bude izloženo koruptivnim zahtevima.

Ipak, podaci ukazuju da korupcijski pritisak ostaje duboko ukorenjen u odnosima između građana i javne administracije.

Tokom 2025. godine 30,9% ispitanika priznalo je da je dalo mito, u poređenju sa 23,3% dve godine ranije. Istovremeno, procenat građana koji navode da nisu davali mito blago je opao, sa 27,9% na 24,5%.

Ovaj pokazatelj zasniva se na neposrednim iskustvima građana i odnosi se na slučajeve u kojima su javnim službenicima dati novac, poklon ili druga neformalna korist.

Ovi rezultati ukazuju da davanje mita i dalje predstavlja značajno obeležje odnosa građana sa javnim institucijama u Srbiji. Istovremeni porast i korupcijskog pritiska i učešća u korupciji ukazuje na snažnu povezanost između pritisaka koji dolaze iz institucija i spremnosti građana da učestvuju u koruptivnim razmenama. To sugeriše da građani mito ne doživljavaju kao dobrovoljan čin, već kao nužno sredstvo za ostvarivanje usluge ili prevazilaženje administrativnih prepreka.

Pored porasta broja građana koji su imali direktno iskustvo sa korupcijom, istraživanje pokazuje da raste i očekivanje da će se korupcijski pritisak javiti prilikom kontakta sa javnim institucijama.

Čak 68,5% građana smatra da je verovatno da će biti izloženo korupcijskom pritisku, odnosno da će se od njih očekivati novac, poklon ili neka druga neformalna usluga kako bi ostvarili svoje pravo ili dobili javnu uslugu. U izveštaju iz 2023. godine, ovaj procenat iznosio je 61,3%.

Ovakav trend ukazuje na pogoršanje percepcije integriteta javnih institucija i rast očekivanja da su koruptivne prakse sastavni deo kontakta sa državnom administracijom.

Iako je procenat građana koji očekuju korupcijski pritisak i dalje niži nego početkom 2000tih, kada je prelazio 80%, od 2019. godine beleži se njegov kontinuirani rast.

Građani osuđuju korupciju, ali smatraju da je teško da se izbegne

Uprkos rastu iskustava sa korupcijom, većina građana i dalje ima negativan stav prema takvim praksama.

Prema istraživanju, 72,9% građana ne toleriše korupciju, dok 27,1% iskazuje određeni stepen tolerancije. U odnosu na 2023. godinu gotovo da nije bilo promena – udeo građana koji odbacuju korupciju porastao je tek sa 72,1% na 72,9%.

Međutim, upravo poređenje ovih rezultata sa podacima o stvarnim iskustvima pokazuje jedan od ključnih paradoksa istraživanja. Iako većina građana smatra da je korupcija neprihvatljiva, istovremeno se sve više njih susreće sa koruptivnim pritiscima ili učestvuje u davanju mita.

To ukazuje na jaz između normativnih stavova i svakodnevne prakse, odnosno na percepciju da se određene usluge ili prava često ne mogu ostvariti isključivo kroz formalne procedure.

Raste uverenje da korupcija može biti smanjena

Iako su građani i dalje veoma kritični prema stanju u oblasti borbe protiv korupcije, istraživanje pokazuje zanimljivu promenu u njihovim očekivanjima. Udeo građana koji veruju da je korupciju moguće značajno smanjiti ili čak potpuno iskoreniti porastao je sa 41,3% u 2023. na 47,6% u 2025. godini.

Najizraženiji rast zabeležen je među onima koji smatraju da je korupciju moguće u potpunosti sikoreniti, sa 8,2% na 13,2%. Istovremeno, opao je procenat onih građana koji vide korupciju kao trajnu pojavu koja se može samo ograničiti, sa 42,2% na 36,8% u 2025. godini, dok je udeo onih koji smatraju da se korupcija uopšte ne može smanjiti ostao gotovo nepromenjen i iznosi oko 11%.

Posmatrani zajedno, nalazi ukazuju da se korupcija u Srbiji ne može svesti na pojedinačne slučajeve podmićivanja ili zloupotrebe službenog položaja. Rast korupcijskog pritiska i učešća građana u davanju mita, uz istovremeno visok nivo deklarativne netolerancije prema korupciji, ukazuje na duboko ukorenjene strukturne probleme u funkcionisanju javne uprave.

Izveštaj zaključuje da će efikasnija borba protiv korupcije zahtevati ne samo dosledniju primenu postojećih propisa, već i jačanje nezavisnosti institucija, veću transparentnost rada javne uprave i obnovu poverenja građana u vladavinu prava i institucije zadužene za sprečavanje i sankcionisanje korupcije.

Istraživanje je sprovedeno telefonskim putem u periodu od 3. do 11. decembra 2025. godine, na reprezentativnom uzorku od 1.000 ispitanika.

(Savremena politika/foto: Autonomija)