Rodna neravnopravnost u sektoru kulture na domaćoj sceni postoji, iako je suptilna, prikrivena, implicitna, potvrdilo je istraživanje Kolektiva mladih žena FEMIX predstavljeno danas u Novom Sadu.

Istraživanje, koje je obuhvatilo ankete i intervjue sa 206 kulturnih radnica i preduzetnica u Srbiji, objavljeno je u publikaciji „Rod i rad u kulturnom polju u Srbiji ”, a jedna od autorki Tatjana Nikolić kazala je na promociji da je čak 70 posto ispitanica navelo da su doživele neku vrstu seksualnog uznemiravanja.

„Neku vrstu neprimerenog govora, lascivnog govora, u određenoj meri i fizičko seksualno uznemiravanje, nepoželjne dodire, seksualne ucene… tokom svog obrazovanja, a onda kasnije ponovo i tokom svog profesionalnog rada“, rekla je sagovornica Autonomije iz Kolektiva mladih žena FEMIX.

Njeno mišljenje je da se ne bi očekivalo da je to u toj meri prisutno u sferi kulture koja se smatra za otvoreno, participativno, demokratično polje.

 „Zapravo nije, postoje vrlo sistemski i vrlo rasporastranjeni oblici neravnopravnosti u ovoj oblasti. Veliki uticaj ima materijalna situacija iz koje dolaze, odnosno klasni položaji određenih radnica i umetnica, a veliki uticaj ima mesto u kojoj živi i radi. Ne zavisi sve od roda i ne zavisi sve od toga da li je neko žena ili muškarac u kulturnom polju ali rodna neravnopravnost postoji u velikoj meri“, kazala je Tatjana Nikolić.

Predrag Cvetičanin iz Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope (CESK), koji je takođe jedan od autora publikacije, kaže da ključnu ulogu u polju kulturne produkcije ima država i organizaciono i finansijski.

Neke od problema koje je naveo u ovoj u kulturnoj sferi su partijsko zapošljavanje, autocenzura i izrazito centralizovano polje kulture jer u Srbiji postoje dva kulturna centra – Novi Sad i Beograd.

Autorka Nađa Bobičić iz grupe Pobunjene čitateljke ukazala je na visok nivo prekarnog rada u kulturnoj sferi.

„Fleksibilnost koja se romantizuje, ali ustvari, sa druge strane, to znači da radnice u kulturi nemaju jasno definisano koliko sati rade, uvek su dostupne. I za žene koje rade u kulturnim ustanovama i za žene koje su frilenserke ta fleksibilnost je dosta česta. Frilenserke moraju da budu dostupne svojim klijentima jer zavise od toga. U ustanovama kulture kada su programi u sedam uveče ili vikendom, one opet moraju da budu dostupne, to nije posao od osam do četiri“, rekla je Nađa Bobičić.

Tatjana Nikolić dodaal je da su mapirani problemi neravnopravnosti i u polju obrazovanja, i u polju balansa privatnog i poslovnog života, i u polju profesionalnog rada odnosno uslova rada, te u načinu kako se dolazi do liderskih pozicija i do položaja moći u sektoru kulture.

 „Iako su žene većinski u radnoj snazi u polju kulture, one nisu u jednakoj meri na pozicijama donošenja odluka. Često se kaže da je kulturni sektor ženski sektor, a zapravo on je ženski sektor zato što se nedovoljno resursa posvećuje ovom polju, zato što nema dovoljno novca, moći i ugleda i tako dalje“, rekla je Tatjana Nikolić.

Donosioce odluka u kulturnoj politici učesnice ankete, oko 65 odsto njih, označile su kao ključne aktere za unapređenje rodne ravnopravnosti, a na drugom mestu nalaze se mediji, smatra 56 odsto anketiranih.

Ova publikacija rezultat je projekta “Rodna ravnopravnost za kulturnu raznolikost”, podržanog od strane Međunarodnog fonda za kulturnu raznolikost UNESCO-a, koji sprovodi sedam organizacija članica Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (Kolektiv mladih žena Femix, Pobunjene čitateljke, Millennium, Studio 6, Kulturanova, Elektrika i Centar za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope). Projekat ima za cilj stvaranje preduslova za pravičniji pristup koji bi ženama kao kreatorkama kulturnih izraza pružao jednake mogućnosti u kulturnom polju u Srbiji.

Svetlana Paramentić (Autonomija)