„Moskva danas zbog režima i stanja političkih sloboda i ljudskih prava nije autentičan nastavljač tradicije antifašizma. A vlast u Srbiji je to još manje“, ocenio je za N1 istoričar Srđan Milošević. „Zato su se tamo i našli“, dodao je.

Parada pobede u Moskvi, čiji je domaćin ruski predsednik Vladimir Putin, održana je u petak ujutro na Crvenom trgu, a među dvadesetak svetskih lidera koji su prisustvovali su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kineski predsednik Si Đinping, dok je od lidera Evropske unije stigao samo slovački premijer Robert Fico. Zašto ovoj svečanosti u Moskvi prisustvuje predsednik Srbije i da li se u glavnom gradu Rusije, istovremeno, mogu slaviti Dan pobede i Dan Evrope.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brbabić izjavila je da je „jedina ispravna odluka da budete u Moskvi na dan obeležavanja 80 godina od pobede nad fašizmom, jer da nije bilo Crvene armije i Sovjeta, ne bi bilo ni Evrope kakvu danas poznajemo“.

„Bilo bi dobro kada bi bilo moguće Dan pobede proslaviti u demokratskoj Moskvi, u Rusiji koja je drugačija od ove današnje, i u tom slučaju ta rečenica Ane Brnabić bi mogla da bude tačna“, izjavio je Milošević.

Dodao je i da bi bilo dobro kada bi „svetski lideri iz svih zemalja pobednica u ratu, ali i poraženih zemalja koje su se u međuvremenu demokratizovale i postale društva utemeljena na principima koje baštini antifašizam“ da se okupe u Moskvi i da se „slavi u takvom kontekstu“.

„Međutim, današnja Rusija, naročito u kontekstu agresije na Ukrajinu, mislim da apsolutno nije mesto gde bi mogao da se proslavlja Dan pobede“, naglasio je.

Milošević smatra i da je vrednosno jako važno kako su se društva od te 1945. godine razvijala.

„Meni se čini da dobar deo Istočne Evrope, naročito Rusija, nije evoluirao u pravcu demokratije i ljudskih prava, svega onoga što je negacija fašizma. Naprotiv, imate nazadovanje u razvoju“, ocenio je.

Prema njegovim rečima, zbog toga je u tom smislu teško reći da, zato što je današnja Rusija pravni naslednik SSSR-a i zato što je SSSR dao taj doprinos u ratu, da je sasvim u redu proslavljati Dan pobede u Moskvi.

„Mislim da treba reći da današnja Moskva nije mesto gde treba proslavljati Dan pobede nad fašizmom zbog njenog sistema… E sad, što su tu uključene i neke geopolitičke konsideracije i ima dosta politikanstva i na ovoj drugoj strani, to je drugi problem. Ali, ne bi se moglo reći da je revizionizam to što neko misli da Moskva ne zaslužuje da bude domaćin jedne takve manifestacije“, naveo je Milošević.

Pa i na pitanje koje su to zemlje koje baštine antifašističke vrednosti, istoričar kaže – nijedna u apsolutnom smislu.

„U nekom apsolutnom smislu, kada biste gledali 1945. godinu – pa nijedna zemlja nije neposredni nastavljač toga. Zato je važno da naglasimo da taj vrednosni set koji je trijumfovao 1945. morao je da evoluira“, kaže.

Danas u Moskvi smo, dodaje, mogli da vidimo samit antidemokratskih lidera.

„Jer, nije dovoljno da samo osudite fašizam i kažete – dobro je što je Hitler poražen i da se pozovete na neke tradicije“, smatra Milošević.

Antifašistička tradicija u Srbiji zapostavljena

O tome kakav je odnos Srbije prema antifašizmu, naglašava – bedan.

„Naš odnos prema antifašističkoj tradiciji je bedan i poražavajući. Srbija nema nijedan autentičan praznik antifašističke borbe. Jedan od praznika koje slavimo jeste 9. maj ali on nije neposredno vezan za tradiciju na ovim prostorima. Ta antifašistička borba je potpuno skrajnuta, vidite da se i ne uvažava. Jedino na tim velikim godišnjicama, ali i to više kao prozivka drugih, tu nema zaista ničeg autentičnog“, izjavio je Milošević.

Kako je rekao, u Srbiji se više vrednuje doprinos Crvene armije, nego sopstvenog naroda.

„A zanimljivo je, u toj Crvenoj armiji učestvovali su i Ukrajinci… To neuvažavanje govori da se u percepciju ovdašnjih političara mnogo više uzimaju u obzir te geopolitičke stvari, nego vrednosti koje treba da budu otelotvorene u onome što se već isprazno ovde naziva antifašizam“, rekao je Milošević.

Pa smo poslednjih godina videli preimenovanje ulica koje nose imena narodnih heroja, pa se čulo da će se izmestiti grob Josipa Broza Tita iz Beograda i slično.

„Problem je u tome što je etnički kriterijum nadvladao etički i vrednosni. Mi živimo u kontekstu u kojem je nacionalna komponenta toliko snažna da je bilo nezamislivo da prihvatite notornu činjenicu da su pripadnici vašeg naroda sarađivali sa okupatorom. Ta nacionalizacija i samog antifašizma, u kome druge nipodaštavate, mislim da je ta zamena etičkog kriterijuma ono što je potpuno devalviralo svaki antifašizam u Srbiji“, naglasio je Milošević.

Suprotstavljene geopolitike

Danas se ispostavlja da su Dan pobede i Dan Evrope međusobno suprotstavljeni, žrtve te blokovske podele.

„Ta dva datuma jesu na neki način međusobno suprotstavljena, ali se u jednom trenutku pokušalo da se oni pomire, setite se da su pobednice i poraženi prisustvovali paradama u Moskvi na Crvenom trgu nekada, i to je bilo dobro. A to suprotstavljanje koje trenutno postoji je posledica tih geopolitičkih odnosa. Ali bi trebalo da budu pomireni datumi“, smatra Milošević.

Ono što je, kaže, sigurno, je da Moskva danas, zbog režima i stanja političkih sloboda i ljudskih prava, nije autentičan nastavljač tradicije antifašizma.

„A vlast u Srbiji je to još manje. Zato su se oni tamo i našli. Kakve će biti posledice toga, teško mi je da anticipiram. Ali činjenica je da se u Srbiji dugo gradi jedan režim koji je oduševljen tim putinizmom, stvorena je atmosfera u javnosti da se veliča Putin. I ako je on uzor ovom režimu, zaista nemamo čemu puno da se nadamo“, zaključio je.

(Danas/N1)