Istoričar Darko Gavrilović iz novosadskog Centra za istoriju, demokratiju i pomirenje (CHDR) izjavio je danas da svaki pojedinac može da učini ključni korak ka pomirenju i zaštiti manjina u regionu i ocenio da nije dovoljno “da nas političari mire”.

“Ključni korak prema pomirenju i zaštiti manjina koje su se našle zarobljene u konfliktima svojih država leži u samom pojedincu. Nije dovoljno da nas političari mire. Njihovi napori u tom smeru mogu biti primeri dobre volje. Na prvom mestu, u nama samima se mora desiti odsustvo mržnje”, rekao je Gavrilović na skupu u nemačkom gradu Flensburgu.

Prema njegovim rečima, za pomirenje u regionu nije dovoljno samo “odsustvo mržnje”, jer je to “pasivno stanje”, a za pomirenje je neophodno “biti prisutan i biti aktivan”.

“Svakog trena pokazivati znakove dobre volje, razumevanja, uzajamne podrške i spremnosti da se zaštiti slabiji. Tek tada postižemo pravi napredak prema miru i pomirenju. U tom smislu, svakodnevni napori pojedinaca da se izbegne mržnja i da se gradi društvo koje je obeleženo prisustvom razumevanja i podrške, a ne samo odsustvom mržnje, mogu dati dobre plodove”, ocenio je Gavrilović.

Dodao je da mržnja ne nanosi samo zlo onima ka kojima je upućena, već i onima koji je šire.

“Na taj način ona čitavo društvo čini zaraženim. Dakle, ovo je poziv na aktivno učešće u stvaranju društva gde svaki pojedinac treba da se zapita: ‘Gde sam danas potreban i šta mogu preduzeti kako bismo svi svakog dana živeli bolje?’ Ovaj pristup predstavlja pravi korak prema istinskom pomirenju i izgradnji boljeg društva za sve”, ocenio je Gavrilović, koji je i profesor Novosadskog univerziteta. .

Mreža manjinskih kompetencija sa Sankelmark akademije u blizini Flensburga u Nemačkoj organizovala je skup pod nazivom “Manjinska pitanja u nemačko-danskom pograničnom regionu”.

Skup predstavlja nastavak saradnje koju je ova organizacija manjinskih stranaka iz Nemačke zajedno sa Evropskim centrom za manjinska pitanja iz Flensburga ostvarila sa CHDR-om iz Novog Sada tokom skupa “Hrvatsko-srpski odnosi” u Golubiću (obrovačkom) u Hrvatskoj, u avgustu ove godine.

Sastanku na Sankelmark akademiji prisustvovali su, osim naučnika i političkih predstavnika iz Nemačke i Danske, predstavnici manjinskih organizacija Srpskog narodnog vijeća iz Hrvatske i Hrvatskog nacionalnog vjeća iz Srbije, kao i visoki predstavnici iz Vlade Hrvatske, SDP-a i pomirenje i Instituta za migracije i nacionalnosti iz Zagreba.

Tokom skupa domaćini su istakli da za celovito razumevanje manjinskih odnosa nije dovoljno poznavati institucionalne strukture manjina, već je važno uspostaviti političke veze i imati bliske susrete sa predstavnicima manjina.

Zbog toga je prošlog leta pokrenuta inicijativa za političko povezivanje i saradnju danskih, nemačkih, srpskih i hrvatskih manjinskih političara.

Na skupu je bilo reči o manjinama u regionalnoj politici stabilnosti i pomirenja, manjinskoj politici na državnom nivou, iskustvima manjinske politike u Nemačkoj i Danskoj, položaju i značaju žena u manjinskoj politici.

Ocenjeno je da većinske stranke često ističu pripadnike manjina na svojim izbornim listima, s ciljem da pošalju poruku da podržavaju manjine, ali u stvari na taj način oduzimaju manjinama glasove i postaju im na tom uskom političkom polju konkurencija.

Rečeno je i da su Danci i Nemaci više puta u poslednjih 150 godina međusobno ratovali i time ne samo izazivali velike žrtve već i menjali državne granice u pograničnom regionu koji nastanjuju u velikom broju ove dve manjine.

Uočen je i problem odlaska mladih iz Nemačke u Dansku, a istaknuto je i da Nemačke i Danska i dalje ne priznaju druge manjine koje nisu autohtone, poput Turaka i Grka koji su tu prisutni već nekoliko generacija a došli su vođeni boljim radnim uslovima ili političkim razlozima.

(Autonomija/Beta)