Sante leda plutaju u mističnoj tišini, izlučevine lave smenjuju impozantni vodopadi, sa snežnih vrhova planina slivaju se raznobojne stene, na travnatim terenima pasu konji, a sve to pred očima povremno prekidaju beskrajne peščane ravnice potpuno crne boje, prazne od sadržaja i formi

Avoinski let kojim se iz Budimpešte leti do Rejkjavika traje nepunih 5 sati. Ukoliko , kao što smo mi imali prilike, poletite u sam sumrak sa aerodroma List Ferenc može se dogoditi (ukoliko je pravo doba godine) da kroz let doživite početak noći, ali i da nedugo zatim uočite kako se noć ponovo pretvara u dan i da na međunarodni aerodom Keflavik sletite opet u sumrak. Iskustvo koje vam već nagoveštava svu neobičnost Islanda.

Island ima približno 350 000 stanovnika, što je manje od Novog Sada sa okolinom.Većina stanovnika živi u širem Rejkjaviku, glavnom gradu (i praktično jedinom gradu) Islanda dok je ostatak od 60 do 70 hiljada stanovnika raštrkan širom ostrva u naseljima od kojih najveće ne broji ni 20 000 duša.

Islanđajani su tihi ljudi i posle dva dana boravaka u Rejkjaviku, gde se stanovništvo skoro isključivo prevozi automobilima, neobična je činjenica da ne čujete zvuke automobilskih sirena, kao ni viku ili prepirku i ostale „zakonitosti“ urbanog života na koje smo se mi iz Srbije, na žalost, navikli. Stanovnici Islanda su, čini se, koncentrisani na svoj život i obaveze i prednost daju porodičnom životu i intimi, kafici u toplom domu… Restorani, naravno, postoje, primarno u starom centru grada, najviše zbog turista kojih je sve više (2,5 miliona godišnje).

Rejkjavik je kao urbana celina fantastično organizovan, čist i moderan grad, reklo bi se grad po meri čoveka – poseduje jezera, parkove, lepo organizovane kvartovske celine i obavezne otvorene i zatvorene bazene sa saunama. U tim kvartovima imaćete veliku muku da nađete mesto gde ćete popiti kafu, ili piće. Nema tamo ni blještavih reklama koje vas podsećaju da uplatite tiket ili popijete neki lek za smirenje. Još jedan kuriozitet je nemogućnost kupovine alkohola u prehrambenim prodavnicama. Ukoliko baš želite nešto da popijete van ugostiteljskih lokala (gde su cene paprene), to možete kupiti u specijalnim radnjama koje ne rade vikendom. Voda za piće je za domaćinstva na Islandu potpuno besplatna!

Rejkjavik karakteriše i veliki broj skulptura u javnom prostor, a dominiraju geometrijeke forme. One uporedo prate skulpture koje vas povezuju sa istorijom Islanda, ili najavljuju život van Rejkjavika, odnosono skulpture koje u svoj suštini predstavljaju čiste materijale poput kamenog obeliska.

Praktični savet za proputovanje ovim ostrvom je da iznajmite kamper vozilo, jer vam to omogućava da se lagano krećete kroz čudnovate pejzaže Islanda sa sigurnošću da ćete lako naći obezbeđena mesta za noćenje, uređene kamp placeve. Još jedan razlog za to su zaista visoke cene smeštaja. Mi se nismo odlučili za kamper smeštaj jer, srećom, u Rejkjaviku imamo tetku. Ali, ako niste te sreće, spremite se da za četiri dana iznajmljivanja automobila sa benzinom i obaveznim osiguranjem izdvojite približno 600 eura.

Priroda Islanda je za nas drugi svet – šok koji reže oči, svest i dušu!

Pored ljudi, u Rejkjaviku žive i ptice čije će vas prisustvo pratiti sve vreme dok obilazite Island.

Island živi na obali i kada krenete na put po ostrvu veći deo putovanja provešćete između beskrajnog plavetnila mora i više nego uzbudljivih, na momente robusnih pejsaža sa druge strane. Za one koji su fanovi Gospodara prstenova ili možda serijala Pesma leda i vatre, Island je obećena zemlja.

Zaista, na trenutke imate osećaj da ste Frodo Bagins i Sem Gemdzi, koji se nalaze na putu ka Usud planini prolazeći kroz predele, koji iako surovi zadivljuju i zaustavljaju dah monumentalnošću. Izlučevine lave smenjuju impozantni vodopadi, koje opet smenjuju planine sa snežnim vrhovima sa kojih se slivaju raznobojne stene, da bi vam već u sledećem trenutku, na kratko pred oči iskočili travnati tereni na kojima obavezno pasu konji. Sve to povremno prekidaju baskrajne peščane ravnice potpuno crne boje, prazne od sadržaja i formi.

Island ima nekoliko živih vulkana, ali, na žalost, trenutno jedinom aktivnom vulkanu nije moguće prići zbog mogućnosti da se erupcija nastavi u bilo kom trenutku. Ipak gasa, pare ne manjka za videti i osetiti, zemlja se na Islandu doslovno puši i uz napore porađa nove pejzaže, ispuštajući u tom procesu iz sebe tople izvore i gejzire, koje obavezno morate da vidite, ali i da pomirišete sumpornu sadržinu majčice Zemlje.Ta para i topla voda koja izbija, kulja iz tla, po pejzažima Islanda stvorila je neobično mnogo cevi koje prenose toplu vodu do kuća i postrojenja, ali i do velikog broja staklenika čiju svetlost možete opaziti u noći dok ljudi predano uzgajaju povrće i voće: rotkivce, paradjz, banane…

Iako se aktivnim vulkanima ne može prići možete da se popnete na nebrojeno onih koji su svoj vatreni ciklus završili. Bez obzira što su ugašeni, uspon i boravak na obodu 500 metara visokog vulkana zadiviće vas, ali i uznemiriti snaga tih sada mirnih džinova.

Osim vatre Island je i zemlja leda. Trajni led, glečeri prekrivaju 12 procenata teritorije Islanda, a kraci glečera poput nekih ledenih zmajeva spuštaju se sa planina u kotline i jezera, koja se nalaze na obalskom delu kopna. Mi smo imali prilike da obiđemo dva glečera, pa je naša mala dvočlana ekspedicija spustila našu zadrugarsku, zastavu Šok ZaDruge na ova impozantna čuda prirode.

Manji glečer Solheimajokull je, na žalost, već u poodmaklom povlačenju i tragovi njegovog ubrzanog isčezavanja su apsolutno vidljivi. Veći glečer Vatnajökull je i najveći glečer na Islandu (Evropi). Njegova monumentalnost i snaga mute pamet i čine da zanemite. U isto vreme obilato vas daruje – osetite se kao deo nečeg bezvremenog. Njegovi kraci koji se šire na sve strane Islanda povremeno se spuste do samog mora i formiraju jezera kojima plutaju manje ili veće sante leda u gotovo mističnoj tišini. Tišinu prekidaju samo zvuci ptica i povremeno, neobičan glasan šum vode kao znak da je foka krenula u lov. Ekskurzija na kojoj se mogu videti kitovi je bila van našeg bužeta.

Island je zemlja koja se može otkrivati godinama, ali i šest dana boravka može da pruži moćno pamtljivu sliku o ovoj neobičnoj zemlji.

Pukotine koje takođe možete obići na Islandu, a koje su nastale radom severnoameričke i euroazijske tektonske ploče, na neki simboličan način vam, kao i ova cela zemlja, daju prostor da bar na kratko budete na ničijoj zemlji u svetu u kome priroda još uvek od čoveka traži da bude jak. U isto vreme to je zov, molba i opomena prirode upućeni čoveku da bude skrušen pred prirodom i prema njoj se odnosi s dužnim poštovanjem, svestan da je samo u organizovanoj i pluralnoj zajednici moguć zajednički skladan i civilizovan život.

Darija Dragojlović, Željko Grulović (Autonomija/naslovna fotografija: vodopad Skogafos/privatna arhiva)

Autori su članovi novosadske Šok ZaDruge