Najnoviji BIRN-ov monitoring medijskog izveštavanja pokazuje da se privatnost često krši, kao i da novinarsko izveštavanje bazirano na ličnim podacima veoma intenzivno. U posmatranom uzorku ustanovljeno je da svaki medij bar dva puta dnevno grubo prekrši pravo na privatnost.

U pozadini ovako masovnog kršenja prava na privatnoist nalaze se različiti interesi, od uređivačke politike i tabloidnog pristupa obradi tema do zahteva digitalnog okruženja koje prednost daje brzini, klikabilnosti i viralnosti sadržaja. U velikom broju slučajeva kršenja privatnosti detektovano je i „curenje“ podataka iz institucija, što je posebno zabrinjavajuće.

Pored praćenja povreda privatnost u redovnoj medijskoj produkciji, izveštaj predstavlja i posebnu studiju slučaja koja se bavi analizom kršenja prava na privatnost tokom izveštavanja o masovnim ubistvima koja su duboko potresla javnost u maju prošle godine.

Neki od ključnih nalaza pokazuju da:

Distribucija sadržaja prati intenzitet izveštavanja – što mediji imaju veću produkciju, učestalije krše pravo na privatnost
U distribuciji tema u kojima se krši pravo na privatnost dominiraju teme ubistva, i drugih vidova nasilja, pre svega porodičnog, kao i potrage za nestalim licima.
U gotovo polovini obrađenih tekstova lični podaci nalaze se već u naslovu, praćeni senzacionalizmom, uz čestu upotrebu tzv. pojačivača, čime se osigurava emotivna reakcija publike i „klikabilnost“
Najčešće se objavljuju: ime i prezime, podaci o zdravstvenom stanju, adresi stanovanja, informacijama o prethodno počinjenim delima i sl.
Jedna od najugroženijih grupa kojoj se ne štiti privatnost su maloletnici, iako im je zakonima i kodeksom garantovan viši stepen zaštite
Ne postoji autorstvo, kako tekstova tako i fotografija. Takođe, identifikaciji žrtava i osumnjičenih doprinosi i pristup brojnim ličnim podacima na profilima društvenih mreža.

Izveštajem je obuhvaćeno sedam medija za koje su prethodna istraživanja civilnog sektora i Saveta za štampu ustanovila da učestalo krše medijske zakone i novinarski etički kodeks. To su: Alo, Blic, Informer, Kurir, Nova, Novosti i Telegraf. Svi navedeni mediji su među top 10, po broju poseta (izvor: Gemius Audience), te imaju znatan uticaj na formiranje javnog mnjenja.

Od nekoliko hiljada tekstova u kojim se nalaze lični podaci, a koji su objavljeni tokom dve posmatrane nedelje, u uzorak je ušao 171 tekst u redovnoj produkciji, gde je potvrđeno grubo kršenje prava na privatnost. Od medija koji su praćeni u broju prekršaja prednjači Blic.

Kada je u pitanju izveštavanje o masovnim ubistvima u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, Malom Orašju i Duboni, mediji iz uzorka su objavili ukupno 237 tekstova u kojima se krši pravo na privatnost.

Tanja Maksić, autorka izveštaja, kaže da iako ima više od deceniju iskustva u monitoringu medija, ovo istraživanje joj je bilo jedno od najtežih. „Detaljna analiza medijskog iznošenja podataka iz privatnog života ranjivih kategorija i osoba u situacijama ekstremnog šoka i bola degradira ne samo medijske standarde nego i nas kao društvo u celini. Medijska zajednica mora da postigne razumevanje o poštovanju prava na privatnost u medijskim sadržajima.“

Rezultate istraživanja, kao i preporuke koje iz njega slede stoga stavljamo na uvid novinarima, urednicima i široj medijskoj zajednici kao doprinos debati o neophodnosti unapređenja samoregulatornog okvira i postojećih medijskih praksi.

Detalje izveštaja možete pročitati ovde.

(tekst i foto: BIRN)