Govoreći o poseti ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Srbiji, politikolog Boris Varga za N1 je rekao da je to jasan znak da Putin ne dobija rat u Ukrajini.

N1: Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski stigao je u Srbiju. Šta znači ova poseta i kome je ona potrebnija?

Varga: Zelenski u Beogradu – jasan je znak da Putin ne dobija rat u Ukrajini. Za poslednje tri godine, negde od sredine 2023. godine, bilo je više od deset političkih kontakata između Zelenskog i Vučića, imajući u vidu razne susrete na marginama samita i razgovore telefonom, ali svakako, ovo je prva zvanična poseta. U obe države nisu velika očekivanja od direktne saradnje Ukrajine i Srbije. Međutim, u indirektnom smislu, postoji itekako veliki interes. Zelenskom i ukrajinskoj vojsci, Srbija je važna zbog naoružanja koje se nabavlja kroz posrednike, a Vučiću je potrebna podrška na Zapadu, u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji, pogotovo sada, pred izbore. Jer na autokratiju u Srbiji više se ne zatvara oči, a izborni proces, po svemu sudeći, neće biti po standardima koje od Vučića očekuju zapadni partneri.

N1: Koje su to zajedničke interese, dodirne tačke, oblasti imaju Srbija i Ukrajina na kojima bi dalje mogle da grade svoje odnose?

Varga: Iz perspektive Ukrajine, Srbija se posmatra kao država potpuni saveznik Moskve i posetu Zelenskog Srbiji se slavi kao još jednu međunarodnu pobedu Ukrajine nad Putinom. Ukrajina i Srbija su države kandidati u Evropskoj uniji i na neki način su tu i rivali, ali saradnja i istovremena kompetencija u tom smeru prema EU bile bi najzdravije i najkorisnije za obe zemlje. Saradnja u trgovini oružjem, odnosno municijom eks-sovjetskog tipa, zatim tu je energetika, to je elektroindustrija koju Rusija, pratimo svakodnevno, konstantno u Ukrajini uništava. To je potencijal, svakako, ukrajinsko-srpske saradnje, zatim slobodna trgovina, a tu su i nove vojne tehnologije koje je rat u Ukrajini potpuno promenio i na koje masovno prelazi Evropa, a to su IT sektor, dronovi, veštačka inteligencija i naravno, dobra je šansa za Srbiju da uskoči i u taj voz.

N1: Da li primećujete promenu u spoljnoj politici Srbije prema Ukrajini u poslednjih godinu dana?

Varga: Pa ne, Srbija će u svojoj politici i generalno u društvu i dalje gajiti rusofiliju koja je tu istorijska konstanta, bez obzira ko će biti na čelu Rusije i da li će ratovati sa Ukrajinom. Jedino taj gorak ukus ostavlja to, na neki način, generalno kod jednog dela, da ne kažem birača, politički opredeljenih u Srbiji: podrška Putinu u pohodu na Ukrajinu. To nerazumevanje zašto Ukrajinci imaju pravo da odlučuju o svojoj sudbini i da se brane. Međutim, sve su to posledice nesuočavanja sa ratovima devedesetih, zbog kojih Srbija i danas ima sličan stav prema svojim susedima kao i Rusija prema Ukrajini.

N1: Kada govorimo o Rusiji i Ukrajini, ukrajinski mediji su pisali uoči ove posete – pozivali su se na neimenovanog diplomatu da je poseta simbolička i da Kijev treba da „iščupa“ Srbiju iz moskovskog zagrljaja.

Varga: Pa to je to što sam rekao – da će da se, na neki način, neko predstavlja da će Ukrajina slaviti taj dolazak Zelenskog kao svoju pobedu. Reakcija Moskve uvek će biti oštra na bilo koju saradnju Beograda sa Kijevom. Međutim, Rusija neće zahlađivati odnose sa Srbijom, jer trenutno nije u toj poziciji. Vučić je toga svestan, i zato se tiho okreće prema Zapadu, jer mu je trenutno potrebna više podrška Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije nego podrška izolovanog Putina. Generalno, više treba Putinu Srbija, nego Vučiću trenutno Rusija. Imajući u vidu celu unutrašnju i spoljnopolitičku situaciju, sa krizom koja već dve godine traje u Srbiji zbog studentskog i građanskog protesta, Vučiću stvarno trenutno više treba i potreban mu je Zapad. Međutim, slika će se bitno promeniti neposredno uoči najavljenih izbora u Srbiji, kada ćemo od strane naprednjaka i Vučića imati celodnevnu rusofilsku, prorusku tiradu. Režim će se boriti za svaki glas, ponovo će najgorom rusofilskom i putinofilskom propagandom mobilisati desnicu, kao u proleće 2022. godine, kada je i počeo rat u Ukrajini i kada je sve izgledalo u medijima kao da je Srbija na strani agresora i Rusije. Tako da, sa jedne strane, Beogradu i više odgovara što se ova poseta odigrava sada, a ne negde u izbornom procesu.

N1: Odnosno, biće vremena da se do izbornog procesa ublaži efekat ove posete za one građane koji su proruski nastrojeni, odnosno koji su rusofili?

Varga: Da, da se okrene priča.

N1: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se više puta susreo sa Zelenskim, na marginama raznih skupova, učestvovao je u samitu Ukrajina-Jugoistočna Evropa, nije potpisao poslednje dve deklaracije. Međutim, ono što je palo u oči je da, kada je bio u Odesi i kada je bio poslednji put u Kijevu, kada se samit poklopio sa Danom državnosti Ukrajine, on nije otišao za razliku od svih drugih učesnika da položi cveće na narodne memorijale Ukrajincima koji su poginuli u odbrani svoje zemlje. Zašto?

Varga: Da, to je bilo jako primetno i to su primetili svi mediji, iako takvi gestovi potpuno skandalozno izgledaju i moralno su, na neki način, neprihvatljivi. U toj veoma napetoj međunarodnoj atmosferi i uslovima rata u Evropi, takvo ponašanje Vučića u Ukrajini i na Zapadu ipak se toleriše. Tu se, u ovoj situaciji, meri učinak odnosa između Beograda i Kijeva, a ne način na koji se do njega došlo. Znači, važno je imati Srbiju i Vučića na svojoj strani.

N1: I za kraj, kakva mislite da će biti reakcija Moskve? Rekli ste – biće oštra na ovaj susret, ali da li treba Beograd time uopšte da se bavi, njihovim oštrim reakcijama? I u kojoj meri, ako da?

Varga: Svakako da će biti oštra i Beograd je svestan svoje pozicije i Vučić je svestan da je više on potreban Putinu, nego Putin njemu. I svestan je da takođe Rusija želi, kao što Evropa i Zapad želi da zadrži, naravno i Ukrajina, Srbiju na svojoj strani. Tako je Rusiji Srbija još uvek to ostrvo odakle ona dejstvuje dalje i ima taj uticaj na Zapadnom Balkanu. Znači, još uvek Rusija računa na Srbiju i tako će i ostati. A dokaz toga, crvena linija je svakako neuvođenje sankcija Rusiji. I mislim da postoji jedan konsenzus i na Zapadu i u Rusiji i u Srbiji – da je to ta crvena linija. I mislim da, barem za sada, niko od Srbije neće tražiti da je prelazi, odnosno još jedno vreme, da uvodi sankcije Rusiji.

(N1, foto: Autonomija)