Institut za evropske poslove saopštio je danas da je proteklih 10 godina pregovora sa Evropskom unijom obeleženo neuspehom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i vladajuće većine, da su otvorena su samo 22 poglavlja od 35, dok je dinamika otvaranja i zatvaranja poglavlja značajno sporija u poređenju s drugim državama.

„Uprkos obećanjima i retorici predsednika Vučića, premijerke Brnabić i vladajuće većine, Srbija je suočena s ozbiljnim problemima u procesu evropskih integracija, koji su rezultat njenih loših reformi i nedostatka političke vizije“, navodi se u saopštenju Instituta.

Ukazuje se na to da je Hrvatska je najduže pregovarala, da bi pregovore završila za šest godina, dok je Slovačka sva pitanja neophodna za članstvo rešila za samo dve godine.

„Podsećamo da je Srbija 2008. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, od 2009. građani Srbije uživaju bezvizni režim, 2012. je Srbija stekla status kandidata za članstvo u EU, a 21. januara 2014. otpočela pregovore. Međutim, trenutno je suočena s ozbiljnim kašnjenjem u pregovaračkom procesu“, ističu iz Instituta.

Ocenjeno je da, dok su druge zemlje, poput Crne Gore, brže otvarale i zatvarale poglavlja, Srbija zaostaje, čak i uz povoljnije rezultate procesa skrininga.

Iz Instituta dodaju i da nedostatak dinamike nije opravdan samo istorijskim okolnostima, već i „nedostatkom političke volje i sposobnosti aktuelne vlasti da sprovede neophodne reforme“.

„Poglavlje 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe, osnovna prava i borbu protiv korupcije, ostala su otvorena, što ukazuje na očiglednu neangažovanost vladajućih struktura, ali i nerešeno pitanje raskida veza između politike i kriminala kao i visoke korupcije koja uništava živote građana Srbije“, navodi se u saopštenju.

Ukazuje se da je posebno alarmantna situacija u poglavlju koje se odnosi na pregovore sa Kosovom, gde Srbija suočava se sa složenim zadatkom normalizacije odnosa sa Prištinom.

„Iako je ključan za evropske integracije, proces je zakočen zbog nedostatka jasnog plana vladajuće većine. Ova neizvesnost dodatno komplikuje finalizaciju pregovaračkog procesa, koji bi trebao rezultirati pravno-obavezujućim sporazumom s Prištinom. Građani žele mir s Albancima i istovremeno, ne znaju ništa o planu predsednika Vučića u vezi s rešavanjem pitanja Kosova“, dodaju iz Instituta.

Prema njihovoj oceni, nema sumnje da je Srbiji neophodno nastaviti rad na usklađivanju sa zakonodavstvom EU i rešavanju pitanja Kosova kako bi postala članica EU.

„Bez stabilnog dugoročnog odnosa sa EU, perspektive su nam ozbiljno ugrožene. Važno je imati na umu da naš trenutni standard proizlazi iz veza sa EU, utičući na naš uvoz, izvoz, investicije i donacije. Činjenica da imamo kakve-takve zakone danas, direktno je povezano s EU integracijama“, rečeno je u saopštenju.

Iz Instituta dodaju i da se, međutim, postavlja pitanje „istinske želje i sposobnosti trenutne vlasti da nas dovede do članstva u EU“.

„Deset godina pregovaračkog procesa i vrlo malo napretka nam kažu da ova vlast ne želi, ali i ne ume da sprovede reforme koje bi od Srbije napravile pristojnu zemlju za život, članicu EU“, kaže se u saopštenju.

Iz Instituta su pozivali vladajuću većinu da preuzme odgovornost, ubrza reforme i posveti se ozbiljnom i odgovornom vođenju pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.

„Građani Srbije zaslužuju efikasnu i transparentnu vlast koja će ih voditi ka evropskim vrednostima i standardima“, zaključuju iz Instituta za evropske poslove.

(N1, foto: Pixabay)