U Srbiji je prošle godine uočeno masovno kršenje radnih prava, a i pristup zdravstvenoj zaštiti je među problemima na koje je Inicijativa A11 ukazala u izveštaju za 2021. godinu, predstavljenom danas.

U izveštaju koji obuhvata pet oblasti – rad, zdravlje, socijalna zaštita, obrazovanje i stanovanje, dokumentovane su i analizirane nezakonite prakse javne vlasti koje onemogućavaju ostvarivanje prava, propisi i javne politike koji ne uzimaju u obzir položaj posebno ugroženih kategorija građana i direktno i sistemsko kršenja ekonomskih i socijalnih prava.

Uz konstatovano masovno kršenje radnih prava 2021. godine, utvrđeno je da je „država imala najčešće zakonodavne akritvnosti koje su vodile ka smanjenju obima prava“, rekla je novinarima koautorka izveštaja Milica Marinković.

Ona je ukazala da je u tom periodu bilo uticaja pandemije najviše kroz zdravlje i bezbednost na radu.

U oblasti ostvarivanja ekonomskih i socijalnih prava u 2021. godini, prema izveštaju Inicijative A11, „Srbija je daleko od toga da se ta prava poštuju“.

U izveštaju je navedeno da ne postoje mehanizmi kompenzacije za povrede prava, niti odgovornost nadležnih državnih organa da se ispravi kršenje ekonomskih i socijalnih prava, te ni pravosudni organi, a posebno Ustavni sud ne pružaju dovoljnu zaštitu u slučajevima povreda prava.

„Uprkos rastu bruto-domaćeg proizvoda, ekonomskim pokazateljima, pa i dominantnom narativu koji govori o tome kako Srbija postaje ‘ekonomski tigar’, od toga napretka malo šta stiže do onih koji su najugroženiji“, navedeno je u izveštaju.

Inicijativa A11 podseća da su, po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u decembru 2021. godine evidentirana 481.202 nezaposlena lica, od kojih je 269.930 žena, a od toga 94.179 žena starijih od 50 godina.

Od ovog broja, nije utvrđeno koliko je Roma i osoba sa invaliditetom što, po zaključku Inicijative, dovodi do njihoove još veće „nevidljivosti“ na tržištu rada.

Jedna od pozitivnih mera iz prošle godine u Srbiji je bila novčana pomoć usmerena i prema nezaposlenim licima: odlukom Vlade, za nezaposlene građane koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje dato je po 60 evra jednokratne pomoći u cilju smanjenja posledica pandemije.

Međutim, kako je navedeno u izveštaju, generalna ocena je da to nije bilo dovoljno za poboljšanje životnog standarda nezaposlenih i grupa stanovništva koje su teže zapošljive.

U zveštaju se ukazije da je minimalna zarada – Vlada Srbije je odredila da to bude 35.012 dinara, ispod iznosa minimalne potrošačke korpe, te se znatan broj radnika drži na ivici siromaštva.

Iz Inicijative ukazuju i na to da postoji i dalje značajan broj poslodavaca koji nakon isplate tog iznosa traže od radnika da im „na ruke“ vrate jedan deo zarade.

„Ta okolnost, iako česta, veoma je teška za dokazivanje, te se uglavnom takve povrede prava samo navode u ispovestima radnika, s malim brojem pokrenutih postupaka“, navedeno je u izveštaju.

U velikom riziku od diskriminacije su sve osobe iz osetljivih društvenih grupa, pre svega osobe sa invaliditetom, mladi i stariji, Romi i Romkinje, LGBTI.

Iako je 2021. država povećala javna ulaganja u zdravstvo, na prvom mestu u infrastrukturu – kovid-bolnice i Klinički centar Srbije, u izveštaju se konstatuje da je jedan od strukturnih problema deficit zaposlenih, jer po procenama Fiskalnog saveta zdravstvu trenutno nedostaje preko 5.000 ljudi, što je najveći deficit zaposlenih u javnom sektoru.

Navedeno je da je država predvidela da u narednoj godini investicije u zdravstvo smanji za dvadeset milijardi dinara, što Fiskalni savet smatra najvećim nedostatkom kapitalnog budžeta u 2022. godini. Ocenjeno je da investicije u zdravstvo treba da dugoročno zadrže nivo koji je najmanje tri puta veći od planiranog, kako bi se uticalo na kvalitet života građana i privredni razvoj.

Utvređeno je i da ima problema u pristupu lica bez dokumenata zdravstvenoj zaštiti, iako je Zakonom o prebivalištu i boravištu još 2011. omogućena prijava prebivališta na adresu nadležnog centra za socijalni rad. Međutim, procedura prijave prebivališta, a samim tim i pribavljanja ličnih dokumenata, i dalje je diskriminatorna i neprimereno dugotrajna, objavljeno je u izveštaju.

Sve dok nemaju prijavu prebivališta, građani ne mogu da imaju ličnu kartu i zdravstvenu knjižicu, a time ni da ostvaruju svoje pravo na zdravlje, čime su najviše pogođeni beskućnici, pripadnici romske zajednice i interno raseljena lica.

(Beta)