Skip to main content

Evropska komisija: Zabrinjavaju pretnje i nasilje nad novinarima

Info 12. maj 2022.
4 min čitanja

"Osuđeni ratni zločinci nastavljaju da šire govor mržnje, određeni političari bez posledica, negiraju genocid u Srebrenici"

Predstavnici država članica Evropske unije (EU) koji su članovi radne grupe za proširenje i države koje su u pristupnim pregovorima, će u petak 13. maja, raspravljati o najnovijem dokumentu Evropke komisije (EK) za Srbiju koji se odnosi na napredak zemlje u ispunjavanju prelaznih merila za poglavlja 23 i 24 u pristupnim pregovorima.

Poglavlja 23 i 24 su ključna poglavlja za svaku državu koja sa EU pregovora o punopravnom članstvu. Radi se o poglavljima koja se tiču vladavine prava.

Novom metodologijom o pristpnim pregovorima koju je EK izradila 2018. godine se naglašava da dalja poglavlja ne bi trebalo da se zatvaraju pre nego što Srbija postigne napredatak u vladavini prava.

Izveštaj EK o napretku u poglavljima 23 i 24 se izrađuje jednom godišnje i služi državama članicama prilikom odlučivanja o mogućem otvaranju novih klastera. Odluku u novim koracima u pristupnim pregovorima donose jednoglasno sve države članice.

Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid u dokument koji je izradila Evropska komisija a koje će biti predmet rasprave među predstavnicima država članica EU na sastanku, 13 maja.

Prema ocenama Evropske komisije, Srbija je napravila važan korak na nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, uz usvajanje relevantnih ustavnih amandmana. Međutim, upozorava se da postoje kašnjenja koja se odnose na akcioni plan.

Naglašava se neophodnost izrade akcionih planova u drugim oblastima kako bi strategija bila učinkovita. Eksperti EK smatraju da u cilju produbljivanja reformi, potrebna je politička posvećenost i rešavanje nedostataka, posebno u ključnim oblastima pravosuđa: borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala kao i u postupcima za ratne zločine.

Pitanja ratnih zločina sporo provođena

U odlomku koji se tiče ratnih zločina, u dokumentu se podvlači da je ranija nacionalna strategija sprovedena veoma sporo. Nova nacionalna strategija za period 2021-2026. jeste, prilika za realizaciju posvećenosti u borbi protiv nekažnjivosti i pomirenja, posebno da se povećaju istrage i optužnice u slučajevima na visokom nivou te ojača regionalna saradnja.

“Štaviše, strategija treba da obezbedi da posebne odluke u drugim oblastima, posebno o davanju državljanstva, ne deluju na de facto podsticanje nekažnjivosti. Određeni broj srpskih političkih partija i ličnosti, uključujući i ministarski nivo, nastavio je da pruža podršku u javnom prostoru osuđenim ratnim zločincima. Osuđeni ratni zločinci nastavljaju da šire govor mržnje u javnom prostoru. Određeni političari i dalje, bez posledica, negiraju genocid u Srebrenici”, ističe se u dokumentu Evropske komisije.

Zabrinjavajuće pitanje slobode medija

Što se tiče slobode medija, u dokumentu se upozorava da slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje zabrinjavaju, a sveukupno okruženje za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja i dalje treba da bude dodatno ojačano u praksi.

Sprovođenje medijske strategije od strane Srbije, navodi se u dokumentu, doživljavala sve veća kašnjenja. Takođe se spominje da kasne izmene zakona o javnom informisanju i medijima i zakona o elektronskim medijima. Podvlači se da su izmene potrebne da bi se uspostavila transparentnost i pravično sufinansiranje medijskih sadržaja koji služe javnom interesu i povećanje transparentnosti u vlasništvu nad medijima i oglašavanju.

Ubrzati reforme na nezavisnosti sudstva

Osvrćući se na ustavni referendum koji je u Srbiji održan 16. januara ove godine, eksperti Evropske komisije smatraju da treba brzo nastaviti rad na implementaciji usvojenih zakona, kako bi se obezbedila nezavisnost sudstva.

Bez obzira na pozitivan razvoj događaja, koji se odnosi na ustavne izmene, u dokumentu se navodi da ostaju “značajni izazovi i kašnjenja” implementacija u pogledu nepristrasnosti, odgovornosti, efikasnosti te profesionalizam pravosuđa, pristup pravdi i visokokvalitetna obuka.

Smatra se da je potrebna revizija zapošljavanja, sistematizacije ili unapređenja sudija i tužilaca kako bi se obezbedilo da sve bude zasnovano na zaslugama.

U dokumentu se primećuje da su preduzeti brojni koraci da se smanji prostor za politički uticaj na pravosuđe, “ali ima mnogo slučajeva gde je ovo pitanje i dalje problematično”.

Nedostatak zaključenja u slučajevima visoke korupcije

U oblasti prevencije i suzbijanju korupcije Srbija je uvela izmene kako bi poboljšala rezultate, stoga i postoji blagi porast u broju optužnica i pravosnažnih presuda za slučajeve korupcije na visokom nivou. Takođe, kako stoji u dokumentu, nedostaju slučajevi konačne konfiskacije imovine.

“Evropska komisija je snažno ohrabrila Srbiju da učestvuje u regionalnom IPA projektu za praćenje suđenja o korupciji i organizovanom kriminalu, što Srbija još uvek nije učinila”, naveli su eksperti EK.

Mutna slika’ na polju organizovanog kriminala

U oblasti koje se tiče borbe protiv organizovanog kriminala se navodi da podaci koje je Srbija predala “pokazuju pomešanu sliku”.

U izveštaju o napretku vladavine prava se ocenjuje da “nije uobičajena praksa” u krivičnim istragama i sistematskog praćenja tokova novca, posebno u slučajevima neobjašnjivog bogaćenja.

Potvrđuje se da je pokrenuto 128 slučajeva vezana za finansijske istrage međutim da je bio ograničen broj slučajeva koji je doveo do zaplene i konačne konfiskacije imovine.

“Srbija još nije uradila analizu uloge i prakse službi bezbednosti, kao i Saveta za nacionalnu bezbednost u sprovođenju krivičnih istraga u vezi sa teškim i organizovanim kriminalom, što je potrebno da bi se jasno razdvojili mandati i propisi koji se odnose na presretanje komunikacija za krivičnu istragu i u bezbednosne svrhe”, podvlači se u izveštaju EK.

Preporuke za novu strategiju prevencije i borbe protiv terorizma

Eksperti ove institucije smatraju da nakon isteka nacionalne strategije za prevenciju i borbu protiv terorizma (2017– 2021), potrebno je usvojiti novu strategiju i akcioni plan koji pokrivaju sve oblike radikalizacije i nasilnog ekstremizma (bez obzira da li su zasnovani na politčkoj, verskoj ili etnonacionalističkoj osnovi). Nova strategija treba da, prema preporukama EK, uključui veze između desnog ekstremizma i huliganizma, u skladu sa politikama EU.

Delimično usklađena vizna politika

Što se tiče migracija, azila, vizne politike i spoljnih granica i Šengena, napominje se da je vizna politika Srbije samo delimično u skladu sa listom trećih zemalja EU, čiji su državljani ili izuzeti ili im je potrebna viza, a navodi se da nisu preduzeti nikakvi koraci da bi se to pitanje rešilo.

U ostalim oblastima migracija, prema nalazima iznetim u dokumentu, Srbija je odigrala aktivnu i konstruktivnu ulogu na upravljanju migracionim tokovima ka EU i efikasno je sarađivala sa svojim susedima i državama članicama EU.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Pixabay)