Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.

---

Opština Inđija nalazi se u Sremu, na južnim obroncima Fruške gore. Na površini od 384 kvadratnih kilometara živi oko 47 hiljada stanovnika različitih nacionalnosti. Zajedno sa Srbima, koji čine većinski narod, na teritoriji opštine žive Hrvati, Mađari, Slovaci, Ukrajinci, Romi, Makedonci, Rusini, Rusi, Bošnjaci, Bugari, Česi i drugi.
Raspoređena u 11 naselja: Inđija, Beška, Novi Slankamen, Novi Karlovci, Krčedin, Čortanovci, Maradik, Ljukovo, Stari Slankamen, Jarkovci i Slankamenački Vinogradi, opština Inđija je smeštena na pola puta između Beograda i Novog Sada, na mestu gde se ukrštaju značajni evropski koridori – autoput E-75 i reka Dunav. Sve to čini njen turističko-geografski položaj veoma povoljnim.
Inđija je ujedno i železnička raskrsnica Srema. Kroz Inđiju prolazi železnička pruga Beograd-Novi Sad-Subotica, te Beograd-Stara Pazova-Ruma-Sremska Mitrovica. Pored Inđije prolazi i međunarodni auto-put Beograd-Novi Sad-Subotica-Budimpešta. Ova opština je od 2007. godine realizovala nekoliko značajnih evropska projekata, bilo kao partner, bilo kao nosilac projekta. Izdvajamo neke.
Separacija papira i pet ambalaže
Cilj ovog projekta bila je modernizacija komunalnih usluga separacijom ekonomski opravdanih sirovina. Implementacija ovog projekta sastojala se od dve faze. Prva, pilot faza, realizovana je u okviru Exchange 1 programa, a druga faza bila je je nastavak projekta i nju je finansirala opština Inđija. U okviru prve faze podeljeno je 750 kanti od 140 litara privrednim subjektima u centru grada, kao i 60 kontejnera za stambene objekte za kolektivno stanovanje i javnim ustanovama u Inđiji.
Druga faza je otpočela stupanjem na snagu Odluke Skupštine opštine Inđija, izglasane 1. januara 2007. godine, kojom se uvode obavezna separacija, kao i kazne na celokupnoj teritoriji opštine. U opštini Inđija istakli su tada da je odluka doneta po uzoru na pravno regulisanje te oblasti u EU. U okviru ove faze, projekat separacije se proširio i na ostalo stanovništvo, a podeljeno je još kanti od 140 litara i vreće za smeće.
U opštini su istakli i da je važnost ovog projekta u zaštiti životne sredine, smanjivanju količine deponovanog otpada, a prodajom se ostvaruje prihod, koji će se koristiti za dalje unapređivanje komunalne delatnosti. Ukupan budžet ovog projekta iznosio je 101 hiljadu evra, a učešće opštine Inđija iznosilo je 15 odsto.
Efikasno upravljanje imovinom u opštinama Stara Pazova i Inđija
Od februara 2014. godine do februara ove godine realizovan je i projekat efikasnog upravljanja imovinom u dve opštine, koji je finansirala Evropska komisija u okviru Exchange 4 programa. Domaći partneri u projektu bili su Stalna konferencija gradova i opština, opština Stara Pazova, opština Inđija, Direkcija za izgradnju opštine Stara Pazova i Direkcija za izgradnju opštine Inđija.
U opštini Inđija su naveli da su planirani i postignuti rezultati ovog projekta podsticaj lokalnom ekonomskom razvoju, odgovorno i transparentno upravljanje imovinom lokalne samouprave, unapređenje uslova za investiranje i poslovanje i veći prihod u budžetu lokalne samouprave.
Ukupna vrednost projekta je 148.686,61 evra od čega EU finansira 85 odsto, odnosno 126.374, 95 evra, a ostalo je doprinos dveju opština.

Projekat se bavi uspostavljanjem šeme upravljanja imovinom i razvojem sistema upravljanja imovinom i povezivanjem sa opštinskim GIS-om, čija će osnova biti takođe kreirana iz ovog projekta.
Na završnoj konferenciji pomoćnik predsednika opštine Inđija Dejan Jekić rekao je da se kroz projekat popisalo 58 objekata koje poseduje opština Inđija.
– Među tim objektima su i neke stambene zgrade i poslovni objekti. Recimo, imamo podatak da postoji 106 stanova koji spadaju u „socijalne“, ali trenutno su to objekti kojima raspolaže opština Inđija. Pored toga smo poslali i obradili oko 1.400 NEP obrazaca prema Republičkoj direkciji za imovinu. Stvorili smo informacionu osnovu da se svi ti podaci saberu u jedan sistem – kazao je Jekić.
Ujedno, u opštini Inđija ovaj projekat izdvajaju kao posebno uspešan.
eEnviPer
eEnviPer je servis eUprave koji podržava celokupan proces izdavanja saglasnosti na studije o proceni uticaja na životnu sredinu i jedna je od glavnih sistemskih mehanizama države u zaštiti životne sredine. eEnviPer servis je instaliran i pokrenut u opštini Inđija kao jednom od pet evropskih pilot partnera. Platforma (http://eenviper.eu/) obezbeđuje sve neophodne funkcionalnosti za sve učesnike u procesu: organe državne uprave, investitiore, konsultante i građane i omogućava efikasniju, bržu, transparentniju i kvalitetniju proceduru.

Domaći partneri u ovom projektu, čija je realizacija trajala od 2011. do prošle godine, bile su opština Inđija i kompanija Evrogeomatika, a strani partneri su bile kompanije i institucije iz Grčke, Italije, Belgije, Turske i Hrvatske.
Ukupna vrednost ovog projekta je 16.599.186,00 dinara, a opština Inđija učestvovala je sa 8.299.593,00 dinara.
Izrada prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom integralnog sistema za navodnjavanje regiona Srem
Projekat je realizovan od septembra 2013. do kraja prošle godine. Domaći partneri su bili RRA Srem, kao nosilac projekta, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i opština Inđija. Saradnici u projektu su bili i grad Sremska Mitrovica, opštine Ruma, Pećinci, Irig, Stara Pazova, Šid, Javno vodoprivredno preduzeće Vode Vojvodine, Hidrosrem i Galovica.
U opštini Inđija su istakli da je u okviru projekta urađena bazna dokumentacija, koja je po domaćim zakonima neophodna za realizaciju i investiranje u sisteme navodnjavanja. Takođe, dodali su, dokumentacija razvijena u ovom projektu u svemu odgovara i zahtevima međunarodnih donatorskih i finansijskih institucija i kao takva biće osnov za potencijalnu međunarodnu finansijsku pomoć, zajmove i razvojne kredite za ulaganje u sisteme navodnjavanja u Sremskom okrugu.
S obzirom na to da se radi o regionalnom konceptu navodnjavanja celog Srema, što obuhvata 220 hiljada hektara obradivih poljoprivrednih površina, projektom su definisane i etape odnosno faznost izgradnje sistema po opštinama, odnosno faznost izgradnje primarne infrastrukture navodnjavanja sa glavnim vodozahvatima na Dunavu i Savi i akumulacija na Fruškoj gori, za koje će biti nadležni regionalni i nacionalni nivoi institucija. U inđijskoj lokalnoj samoupravi su istakli da je na osnovu ovog projekta upravo započeta i izrada Prostornog plana navodnjavanja regiona Srema, što će u potpunosti omogućiti brzo oslobađanje finansijskih sredstava i ulaganje u savremenu poljoprivredu u Sremu.
Ukupan budžet ovog projekta iznosi 423.500,00 evra, a budžet opštine Inđija iznosi 135 hiljada evra.

EU uložila 2,4 miliona evra u vodovodni sistem
U decembru 2008. godine u Inđiji je svečano pušteno u rad postrojenje za preradu vode. Vrednost ove investicije bila je oko 7,6 mil EUR, a 2,4 miliona EUR investirala je Evropska unija, dok je ostatak obezbeđen iz bužeta opštine Inđija (680.000 EUR), Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine (2,7 miliona EUR) i iz sredstava Nacionalnog investicionog plana (1,4 miliona evra).
Postrojenje ima kapacitet od 150 l/s, koji će zadovoljiti potrebe stanovništva za pitkom vodom u projektovanom periodu i poboljšati fizičko-hemijski kvalitet postojeće vode.
Ova kapitalna investicija ostvarena je u okviru projekta „Water treatment plant in Inđija and replacement of well pumps“, koji je sproveden 2007. i 2008. godine, a podrazumevao je rekonstrukciju vodovodnog sistema.

Projekti zavise i od entuzijazma zaposlenih
U opštini Inđija su ocenili da je specifičan problem, uočen pri realizaciji svih projekata, taj što oni često u velikoj meri zavise od entuzijazma trenutno zaposlenih lica koji rade na tim poslovima.
–Česta fluktuacija ovakve specifične radne snage stvara diskontinuitet praćenja i ostvarivanja maksimalnih rezultata realizovanih projekata. Takođe, nema ni jasnog praćenja akcionih planova strateških dokumenta i godišnjih prioriteta – objasnili su u lokalnoj samoupravi.
Nedostatak obučenih kadrova, dodali su, stvara situaciju da projekte rade i realizuju eksterni saradnici, a da zaposleni budu samo loši „prevodioci“. Kako su napomenuli, drugi problem je što ne postoji unificirana evidencija i baza realizovanih projekata sa jasnim indikatorima uspešnosti, povezana sa akcionom planovima strateških dokumenata.
Projektni timovi i platforma za umrežavanje
Na pitanje da li su i na koji način ovi problemi prevaziđeni, u Opštinskoj upravi su istakli da su formirali „projektni tim opštine“ na nivou svih odeljenja, javnih preduzeća i ustanova, sa ciljem bolje komunikacije svih aktera sa „jedinicom za projekte“ u sklopu kabineta predsednika.
–Ova jedinica prati sve konkurse, obaveštava članove „projektnog tima“, priprema aplikacije, ažurira stanje projektnih aktivnosti svih odeljenja, ustanova i javnih preduzeća – objasnili su u Opštinskoj upravi.
Kako su istakli, drugi korak je u toku, a to je formiranje veb-platforme, u koju će biti uneti svi akcioni planovi usvojenih strateških planova i koja će povezivati ciljeve akcionih planova sa projektima, kojima se aplicira.
–Svi članovi „projektnog tima“ će imati svoje naloge i na mesečnom nivou će ažurirati aktivnosti iz svoje oblasti, ustanove ili javnog preduzeća. Na taj način će se u svakom momentu znati stanje i statusi projekata, kao i izveštaji u odnosu na godišnje planove. Ovaj model će unaprediti i planiranje, naročito u kontekstu programskog budžetiranja – objasnili su u inđijskoj lokalnoj samoupravi.
U narednoj fazi razvoja ovog koncepta, dodali su, biće uključeni i aktivni članovi organizacija civilnog društva. Ujedno, pored zvaničnog portala Lokalno-ekonomskoj razvoja (www.lerindjija.rs) , na novoj platformi će se postavljati i izveštaji, kao i detaljnije informacije o projektima.
Komentarišući transparentnost efekata i korišćenja sredstava evropskih fondova, u Opštinskoj upravi su ocenili da ona nije na zadovoljavajućem nivou, jer se sve svodi na nivo objavljenih vesti, pisanih često „nejasnim jezikom“ za širu zajednicu.
To potvrđuje i činjenica da su se građani Inđije, u najvećoj meri, izjasnili da je najpoznatiji prekogranični projekat te opštine Sistem 48.
Maja Živanović
(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)