Goran Despotović je preminuo 18. maja 2022. godine u Beogradu nakon teške bolesti. Goran je bio osnivač digitalne biblioteke znaci.org, posvećene istoriji Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Svojim radom zadužio je stotine istoričarki i istoričara, kao i desetine hiljada zainteresovanih ljudi koji se zanimaju za istoriju Drugog svetskog rata.

U retkim javnim pojavljivanjima, Goran je opisivao sebe kao “arhivistu”. Međutim, ova imenica nije dovoljna da opiše ogroman dijapazon njegovih aktivnosti. U njegovom slučaju zaista nije kliše reći da je bio renesansni čovek (iako bi se Goran na ovo nasmejao i rekao da jeste kliše). Pošto je studirao elektrotehniku i filozofiju, Goran je imao široko znanje i na poljima informacionih tehnologija i na polju društvenih nauka. Bio je filozof ­– hegelijanac i marksista, dugogodišnji član Izvršnog odbora Saveza antifašista Srbije, pozorišni kritičar, osnivač Kluba ljubitelja pozorišta, filmski producent, istoričar amater čiji radovi su bili dostojni školovanih stručnjaka, i neumoran borac protiv istorijskog revizionizma. Povrh svega, Goran je bio čak i privatni preduzetnik. Iako je verovao u neophodnost sveta bez kapitala, uspeo je, kad već nije oslobodio ni sebe ni čovečanstvo najamnog rada, da se izbori za relativnu slobodu organizovanja sopstvenog rada, koja mu je omogućila da se posveti svojim mnogobrojnim interesovanjima. Iako se Goranova interesovanja nisu baš najbolje kotirala u svetu u kojem se vrednost meri prvenstveno novcem, ovaj povučeni ali vanredno talentovani čovek umeo je da manevriše u takvom svetu, uprkos tome što ga nije doživljavao kao svoj.

Trag Gorana Despotovića u mnogim sferama javnog života bio je nemerljiv, ali za marksistkinje i marksiste, kao i za sve koji su privrženi antifašističkom nasleđu NOB-a, njegov magnum opus bio je sajt Znaci. Ovaj dugogodišnji projekat rezultirao je stotinama digitalizovanih knjiga, kao i nebrojeno mnogo fotografija iz Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, i ogromne baze digitalizovanih arhivskih izvora, od kojih su svakako najznačajniji nemački dokumenti iz Nacionalnog arhiva u Vašingtonu. Iako je sajt u svojoj izvornoj formi (poznat kao znaci.net) nestao pre dve godine tokom pandemije, Goran je u zadnjim mesecima svog života, uz pomoć prijatelja i saradnika, uspeo da ga vrati. U budućnosti ćemo aktivno raditi na očuvanju ovog sajta, i kroz njega, Goranovog lika i dela.

Goranova borba protiv istorijskog revizionizma nije bila ograničena samo na Znake, iako su oni verovatno njegovo najpoznatije dostignuće. On je izvrsno poznavao materiju Narodnooslobodilačkog rata, čije nasleđe je neumorno i oštroumno branio od revizionizma, bilo da je on dolazio iz akademskih krugova, masovnih medija, ili odozdo, od hiljada ljudi zavedenih i zbunjenih tokom zadnjih trideset godina desničarske propagande i trijumfa kontra-revolucije. Njegov tekst o Sutjesci iz dva dela nije samo delo popularne istorije, nego i jedan filozofski i vojnoistorijski traktat, koji pokazuje višeslojnost njegovog razmišljanja. Promišljanja o tome kako je srednja klasa igrala ključnu ulogu u rasturanju socijalizma i Jugoslavije predstavljaju istoriografsku avangardu, i njima je Goran otvorio tematiku sa kojom će akademski istoričari i istoričarke morati ozbiljno da se uhvate u koštac.

Pored toga, Goran je producirao i dva izuzetno značajna antifašistička dokumentarca: Nestanak heroja (2009) i Problem percepcije (2011), koja je režirao njegov prijatelj Ivan Mandić. Prvi se bavio preimenovanjima ulica u Beogradu nazvanih po komunistkinjama i komunistima, propraćen intimnim pričama njihovih potomaka i ljudi koji su u tim ulicama odrasli. Drugi se bavio četničkim masakrom u Vraniću i rehabilitacijom Draže Mihailovića, te predstavlja kvalitetnu studiju domaće verzije banalnosti zla.

Goranovo interesovanje za antifašističku borbu nije bilo ni muzeološko ni liberalno-prigodničarsko, nego je odražavalo njegovo uverenje u budući svet bez kapitalizma. Jugoslaviju i partizanski pokret sa pravom je video kao naš civilizacijski vrhunac, ali ih je vezivao i za želju da vratimo tu izgubljenu budućnost, da naučimo iz grešaka, i ponovo vratimo na istorijsku scenu ideju komunizma kao jedini spas za čovečanstvo. Zbog ovoga se zadnjih godina svog života bavio temama koje su išle od Hegelove filozofije, preko filozofije uma, do promišljanja klimatske krize i strahovanja da je distopijska budućnost, koju pesimisti nagoveštavaju, zapravo uveliko stigla. Mnoge od ovih stvari Goran nikad nije objavio izvan svog Facebook profila, a mi, njegovi prijatelji i drugovi, pokušaćemo da ih u narednim mesecima učinimo dostupnim na posebnoj stranici Znaka.

Uprkos svojoj nenametljivosti, Goran je itekako imao šta da kaže, te se nadamo da će njegova misao postati dostupna i zanimljiva široj javnosti, te služiti kao podsticaj, kao provokacija, i kao inspiracija. U duboko reakcionarnom dobu u kojem živimo, Goran je bio retko kvalitetan dijalektičar i, u filozofskom smislu, preko potreban materijalista. Zbog toga je ova nezapažena i preuranjena smrt toliko nemerljiv gubitak za sve nas koji radimo na oživljavanju marksističke misli i jedine moguće budućnosti – komunizma.

(Rosa-Luxemburg-Stiftung, Foto: Pixabay)