Bugarska ne može odustati od zahteva da Ustav Makedonije ne sme biti osnova za mešanje u unutrašnje poslove Bugarske, rekao je danas bugarski ministar inostranih poslova Kristijan Vigenin u intervjuu za sofijski Radio Darik.

Po članu 49. svog ustava, Makedonija treba da vodi računa o pravima makedonske manjine u Bugarskoj i Grčkoj.

„Radije ne bih ulazio u detalje, ali to je važan element sporazuma o dobrosusedskim odnosima o kojem pregovaramo“, dodao je ministar.

„To je jedno od najosetljivijih pitanja tog sporazuma i ne možemo odustati od zahtevanja formulacije koja bi garantovala da taj član Ustava (Makedonije) nije i ne može biti osnova za mešanje u unutrašnje stvari Bugarske“, rekao je Vigenin.

Na pitanje kojim bi jezikom trebalo da bude napisan sporazum o dobrosusedskim odnosima, Vigenin je rekao: „službenim jezicima dveju zemalja: bugarskim – po Ustavu Bugarske, a makedonskim – po Ustavu Makedonije. To je opšteprihvaćena formula“.

Bugarska i Grčka ne priznaju postojanje makedonske nacije, te ni jezika, a Grčka naziv Makedonije smatra izrazom teritorijalnih pretenzija tog suseda na svoju istoimenu severnu pokrajinu.

Govoreći o tome da bi po sklapanju sporazuma trebalo da se formira odbor stručnjaka Bugarske i Makedonije za istoriju i obrazovanje, ministar je rekao da „probleme sa istorijom treba rešiti na razuman način, s manje emocija“.

„Želimo da vidimo spremnost makedonske strane da aktivno učestvuje u razmatranju istorijskih događaja. Smatram da je predlog za saradnju u odboru za istoriju i obrazovanje formulisan tako da omogući da rasprava stručnjaka o najosetljivijim pitanjima ne pogorša političke odnose“, rekao je Vigenin.

Ministar je naglasio da „mora biti jasno da je to proces. Nema načina da se sva pitanja reše od danas do sutra. Želimo da vidimo da postoji volja da se ide u tom pravcu, i to na evropski način koji je zaista težak ne samo nama, nego celom našem regionu“, rekao je ministar spoljnih poslova Bugarske.

(Beta)