Temelj buduće Medijske strategije Nacionalnog saveta mađarske nacionalne zajednice (MNS), koji je Odbor za informisanje usvojio 25. oktobra, kako su istakli članovi ovog tela, počivaće na „profesionalizmu“, „poboljšanju kvaliteta javnog informisanja na mađarskom jeziku“, „medijskom delovanju zasnovanom na hrišćanskim vrednostima“ i „jačanju prestiža novinarske profesije“, ali i prema rečima kritičara, nastavku političkog uticaja na medije čiji je osnivač MNS.

Kako je najavljeno, Savet će u prvoj polovini 2024. godine izraditi i Etički kodeks za novinare.

Predstavnici pojedinih mađarskih medija su tokom trajanja javne rasprave o nacrtu medijske strategije koja je održana u Subotici, Zrenjaninu i Novom Sadu, predali 12 primedbi kojima su pokušali da ukažu na manjkavosti jednog ovako važnog dokumenta.

Članovi odbora su 25. oktobra prihvatili nacrt dopunjene medijske strategije, koji je upućen na sledeću sednicu MNS-a na usvajanje, a koja bi trebala da bude održana početkom novembra, međutim, ne navodeći šta je tačno od tih 12 predloga usvojeno na sednici, čiji su to bili predlozi, kojih medija i novinara, i koji delovi strategije su time dopunjeni i na kraju usvojeni.

Cenzolovka se obratila Mađarskom nacionalnom savetu sa molbom da ih obrazloži, međutim – odgovore nismo dobili.

Na zvaničnom sajtu MNS-a, koji nije ažuriran, u odeljku koji se odnosi na odluke ovog tela, objavljen je samo materijal sa sednice iz jula.

Kabok: „Pustimo sad već to objektivno novinarstvo“

Članica Izvršnog odbora Mađarskog nacionalnog saveta zadužena za pitanja javnog informisanja Erika Kabok izjavila je nedavno u emisiji „Közügyek“ na Panon RTV-u, da je tokom javne rasprave o nacrtu Strategije razvoja javnog informisanja i medija nacionalnog saveta za period od 2024. do 2029. godine, bila velika zainteresovanost, da je bilo kritika, ali i pohvala.

„Od pristiglih predloga ima i onih koji će biti ugrađeni u novu medijsku strategiju, a ima i onih koje će Odbor za informisanje odbaciti“, rekla je tada članica Izvršnog odbor-a MNS-a.

Ona je istakla i da su tokom rasprave predstavnici dva medija zamerili da je predlog strategije baziran na hrišćanskim vrednostima i zatražili da se takav pristup izbaci iz strategije jer je reč o, kako je navela, „verskom sadržaju koji vređa ateiste i osobe koje nisu vernici, te da je ovakvo isključivanje ovih grupa protivustavno“.

„Ja ću predložiti da se to ne odbaci ali će odbor da donese o tome konačnu odluku“, rekla je Kabok i dodala da u odboru sede stručni ljudi i da je ovde reč zapravo o „moralnim vrednostima kao što su poštenje, poniznost, pravda“ za koje smatra da treba da budu ugrađeni u novu medijsku strategiju.

Ona je istakla da predložene mere imaju cilj i jačanje prestiža novinarske profesije.

MNS će u prvoj polovini novembra, kako je najavila, usvojiti novu medijsku strategiju koja će početi da se primenjuje od 1. januara 2024. Etički kodeks će biti izrađen najverovatnije u martu, nakon čega će biti organizovane i stručne obuke za novinare.

KABOK ISKLJUČENA IZ NDNV-A

Da podsetimo, novinarka lista Mađar So Erika Kabok je u julu 2016. jednoglasnom odlukom Suda časti Nezavisnog društva novinara Vojvodine isključena iz članstva ovog novinarskog udruženja.

Kako se navodi u obrazloženju NDNV-a, odluka je doneta na osnovu zanemarivanja, odnosno kršenja odredbe i smernice Etičkog kodeksa novinara Srbije, a prvenstveno one o tačnom, objektivnom, potpunom izveštavanju i obavezi novinara da naznači izvor informacije koju prenosi, ali takođe, i dužnost novinara da poštuje i štiti prava i dostojanstvo dece, žrtava zločina, osoba sa hendikepom i drugih ugroženih grupa.

„Naime, u spornim izveštajima o izbeglicama i migrantima je, bez navođenja i imenovanja izvora, javnosti prezentovala niz neargumetovanih tvrdnji i takođe iznela lično zapažanje o nedostatku poniznosti ‘koja karakteriše ljude u nevolji’“, navodi se u odluci Suda časti NDNV-a.

Novinar iz Budimpešte, Gabor Bodiš, reagovao je i na nedavnu izjavu Erike Kabok, koja je za RTV na mađarskom jeziku, a vezano za buduću medijsku strategiju, rekla da treba „pustiti sad već to objektivno novinarstvo“.

„Novinar traži istinu, i ako je ne napiše, onda nije novinar nego propagandista, a medijska strategija je pravljena upravo za takve propagandiste“, istakao je Bodiš, a prenosi portal „Sabad Mađar So“.

Prema mišljenju Kabok, od novinara se očekuje da koristi zdrav razum prilikom procene šta se može pisati, a šta ne može.

„U manjinskom novinarstvu se ne može baš sve napisati, jer to može da nanese veće štete zajednici“, zaključila je.

DZVM: SVM uzurpira uređivačku politiku medija na mađarskom

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) optužila je krajem oktobra Savez vojvođanskih Mađara (SVM) da uzurpira uređivačku politiku medija na mađarskom jeziku.

DZVM je osudio i nastup predsednika Mađarskog nacionalnog saveta (MNS), Arpada Fremonda, koji je prilikom javne rasprave predloga medijske strategije MNS-a, izjavio da je „strategija sačinjena po njihovom političkom ukusu i da se u njoj nalaze samo oni mediji sa kojima oni mogu da zamisle zajednički rad na izgradnji budućnosti ove zajednice“.

„Na ovaj način je nekadašnji republički poslanik i bivši potpredsednik SVM-a indirektno priznao da po političkoj osnovi svesno prave diskriminaciju medija koji izveštavaju na mađarskom jeziku, te da je namera medijske strategije da se obezbedi finansiranje iz javnih izvora isključivo za one medije čija je osnivačka prava preuzeo MNS i koji izveštavaju u skladu sa političkim interesima SVM-a“, ocenili su u DZVM-u.

U ovoj stranci su zamerili i Eriki Kabok na izjavi da se „u manjinskom novinarstvu ne može baš sve napisati, jer to može da nanese veće štete zajednici“.

„Smatramo da je to javna poruka za autocenzuru novinarima koji rade u medijima na mađarskom jeziku, što je u suprotnosti sa profesionalnim pravilima novinarstva i bilo kojim etičkim kodeksom novinara“, zaključio je DZVM.

Predsednik Mađarskog nacionalnog saveta Arpad Fremond istakao je na pretposlednjoj sednici Saveta da se ovo telo „ne meša u uređivačku politiku nijedne medijske kuće“, i najavio da će pojedini propusti, poput istraživanja o medijsko-potrošačkim navikama vojvođanskih Mađara naknadno biti sprovedeni, na predlog novinarke i glavne i odgovorne urednice istraživačkog portala „Atlatso Vajdašag“ iz Subotice Virag Đurković.

Ona je uložila prigovor na strateški dokument, navodeći da on nije zasnovan na relevantnom i sveobuhvatnom istraživanju i prokomentarisala jednu od obaveza navedenih u dokumentu, a to je „podrška pluralizmu“.

„Predlažem da MNS što pre nadoknadi ovaj propust, a stečeno iskustvo iskoristi za dopunu strategije, kako bi se ovaj dokument prilagodio potrebama i željama mađarskih čitalaca u Vojvodini. S druge strane, kada je reč o pluralizmu, sve dok se pojedini mediji ne pominju u dokumentu, ne može se govoriti o pluralizmu“, istakla je Đurković za Cenzolovku.

Ona je preporučila da se u medijsku strategiju unesu svi vojvođanski mediji na mađarskom jeziku, bez obzira na to da li uživaju podršku MNS-a ili ne. U suprotnom, iz dokumenta treba brisati odeljak o „posvećenosti pluralizmu“, ali i da se ovi mediji podrže kada je reč o projektnom sufinansiranju na lokalnom, ali i državnom nivou.

Presburger: Pojedini članovi strategije „diskriminatorni i protivustavni“

„Cilj Mađarskog nacionalnog saveta, uz poštovanje relevantnih zakona, jeste medijska delatnost zasnovana na hrišćanskim vrednostima, čiji je najvažniji zadatak, pored poštovanja opštih novinarskih i etičkih pravila, služenje vojvođanskim Mađarima“ i „cilj i zadatak Mađarskog nacionalnog saveta je da podrži medijske aktivnosti zasnovane na poštovanju zakona i zasnovane na hrišćanskim vrednostima“, navodi se u tekstu buduće strategije sa čijim odredbama se ne slaže glavni i odgovorni urednik portala Autonomija na mađarskom jeziku Čaba Presburger.

„Definicija da medije treba uređivati prema hrišćanskim vrednostima je diskriminatorna i to je i protivustavno. MNS je nacionalni savet svih vojvođanskih Mađara i oni moraju da vode računa o svim ovdašnjim Mađarima bez obzira na vrednosti koje dele. Ja sam na sednici pitao šta se podrazumeva pod hrišćanskim vrednostima, ali nisam dobio odgovor“, rekao je Presburger za Cenzolovku.

On je istakao da politika, to jest, Savez vojvođanskih Mađara (SVM) i dalje vrši pritisak na mađarske medije čiji je osnivač MNS.

„Nije najveći problem u strategiji ili u našim zakonima, nego ono što se radi u praksi. Novinari koji tamo rade jesu izloženi političkim pritiscima, ali i autocenzuri“, kazao je Presburger.

Prema njegovim rečima, nijedna od njegovih primedbi nije usvojena na sednici MNS-a niti je ugrađena u novu medijsku strategiju.

Teke: Posvetiti pažnju i medijima koji imaju uticaj u mađarskoj zajednici

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika na mađarskom jeziku „Čaladi Ker“ („Családi Kör“ – „Porodični krug“) Janoš Teke rekao je za Cenzolovku da se u primedbama koje su uputili MNS-u navodi da bi u novoj medijskoj strategiji trebalo obezbediti znatno veći prostor i za „Čaladi Ker“, koji izdaje Fondacija „Sloboda štampe“, s obzirom na to da, u odnosu na nedeljnik „Het Nap“, koji se finansira iz sredstava Saveta, „Čaladi Ker“ ima znatno veći broj čitalaca.

On je takođe zatražio da se i njihovom portalu „Sabad Mađar So“, na osnovu statistike posećenosti, posveti poseban pasus u strategiji, kako je to učinjeno i u slučaju drugih medija koje finansira savet.

„Reč je o najčitanijem vojvođanskom portalu koji izveštava na mađarskom jeziku. ’Slobodni Mađar So’ je u prvih devet meseci ove godine zabeležio 12 miliona otvaranih stranica, dok je dnevni list ’Mađar So’ dostigao osam miliona tokom cele prošle godine“, istakao je Teke.

Dodao je da je zatražio i da se Fondacija „Sloboda štampe“, kao osnivač njihovih medija, unese u listu ciljeva ove strategije na način na koji je to urađeno sa drugim medijima.

„Potrebno je navesti medije koji po posećenosti realno imaju dominantnu ulogu kada je u pitanju informisanje na mađarskom jeziku“, ocenio je Teke.

Dodao je da je Odbor za informisanje MNS-a od ukupno pet njihovih primedbi prihvatio jednu koja se odnosi na brisanje dominantne uloge nedeljnika „Het Nap“ u onlajn prostoru kako bi ona odgovarala stvarnosti, jer drugi mediji po posećenosti trenutno imaju vodeću ulogu u onlajn prostoru u Vojvodini.

(Cenzolovka, foto: Pixabay)