Jedino “samorefleksivni odnos prema prošlosti i objektivna kultura sećanja” predsdtavljaju izlaz iz “spirale nasilja i zla”, jer će u suprotnom društvo ostati “zarobljeno u limbu poricanja, mržnje i moralne propasti”, ocenio je Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji u svom izveštaju “Srbija: zarobljeno društvo”.

“Saradnja Vučića sa ekstremnom desnicom je neodrživa ukoliko se Srbija opredeli za EU. Jedan od razloga jačanja nacionalizma i ekstremne desnice je nepostojanje ozbiljne alternative koja je spremna da javno zagovara svoje stavove i na njima mobiliše građane. To bi dugoročno stvorilo mogućnost okupljanja proevropske opcije na prosvetiteljskim i liberalnim postulatima”, ocenjuje se u izveštaju.

Dodaje se da, sve dok se ne promeni politička kultura, neće biti ni vladavine prava, niti će se promeniti odnos prema pluralnosti, toleranciji i ljudskim pravima.

“Da bi Srbija imala evropsku perspektivu, neophodno je da se prihvati evropsko-američki plan za Kosovo, da Srbija uskladi spoljnu politiku ne samo sa EU, već i da na unutrašnjem planu sprovede reforme koje je približavaju članstvu u EU, ali i da prihvati regionalnu realnost nakon raspada Jugoslavije, što podrazumeva i sve međunarodno priznate granice, ne samo formalno, ocenjuje se u izveštaju.

Vlasti u Srbiji treba da sistematski rade na izgradnji poverenja u samoj Srbiji, prema manjinama i neistomišljenicima, ali i u odnosu na susede, jer je to preduslov za relaksaciju odnosa i garancija normalizacije odnosa, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da vlasti treba da primene medijske zakone i medijsku strategiju koji će garantovati profesionalno novinarstvo i slobodu kritičkog mišljenja, kao preduslov za pluralnost medijske scene, ali i da se pristupi reformi pravosuđa u skladu sa poglavljima 23. i 24.

“Treba da se ukloni rigidni nacionalistički model kulture, kako bi se otvorio prostor za stvaranje savremene kulture, što je preduslov za emancipaciju pojedinca i društva. Neophodno je ukloniti nacionalističke obrasce iz obrazovnog sistema, nastave i udžbenika i pristupiti izradi udžbenika i nastavnih sredstava utemeljenih na prosvetiteljskim vrednostima”, piše u izveštaju.

Dodaje se da treba da se sprovede decentralizacija i jačanje lokalne i regionalne samouprave, kao i da se sačuva sekularni okvir društva.

“Srpska pravoslavna crkva treba da se bavi isključivo svojim nadležnostima. Da se uvaži uloga religije i crkve, jer ona ima važnu ulogu u tranzicionim društvima, s obzirom da ima svoju komunikativnu dimenziju, odnosno sadrži i određenu spremnost za dijalog. Temelj za dijalog bi bila ljudska prava, ljudsko dostojanstvo – to su važne poruke koje su ukorenjene i u biblijskoj tradiciji”, navodi se u izveštaju.

(Autonomija)