Ruska agresija na Ukrajinu ubrzala je geostrateška pomeranja i u tom smislu neminovno aktuelizovala kosovsko pitanje. Predlog koji su EU i SAD ponudili Srbiji i Kosovu u cilju konsolidacije situacije na Balkanu rezultat je tih novih okolnosti i potrebe da se region stabilizuje i definitivno orijentiše na evroatlantske integracije, piše u Apelu javnih ličnosti za prihvatanje predloga EU za Srbiju i Kosovo.

Kako se dodaje, to je i prilika da se Srbija po prvi put, suštinski, prikloni toj opciji.

–Srbija je deklarativno opredeljena za članstvo u EU i shodno tome se obavezala na vrednosti na kojima ta organizacija počiva. Svaka odgovorna zemlja uzima u obzir međunarodne okolnosti i dužna je da napravi izbor koji bi omogućio njen napredak u svakom pogledu. Stotine hiljada građana Srbije je otišlo ili svakodnevno odlaze na Zapad, oni su već napravili taj izbor – piše u Apelu.

Beskonačne rasprave o tome da li je Kosovo sastavni deo Srbije i neodgovorna politika Beograda, dodaje se, koja je na delu od devedestih godina prošlog veka, prevaziđene su realnošću.

–Od te politike nije bilo jasnog distanciranja jer se još uvek očekuju raspleti koji bi omogućili srpske aspiracije u regionu. To, osim što kvari odnose sa susedima, šteti i Srbiji koja je takvom politikom „ujedinjenja“ u drugi plan stavila modernizaciju, demokratizaciju i dobrobit svojih građana – navodi se u Apelu.

Napominje se da „vraćanje Kosova u državni okvir Srbije ne samo da je iluzija, već je i nemoguće bez novog rata koji bi Srbiju ponovo i nesagledivo unazadio“.

–Srbija mora konačno da se suoči i prihvati posledice sopstvene politike, jer bez toga ni Srbi, ni Albanci na Kosovu nemaju perspektivu. Francusko-nemački predlog prihvaćen od strane kompletne EU – računajući i pet članica koje nisu priznale Kosovo – apodržan i od SAD – pruža dobru osnovu da se civilizovano i dogovorom napravi korak napred. U interesu Srbije je da Kosovo i Albance prihvati kao ravnopravne partnere – navodi se.

Predlog počiva na premisama koje iniciraju proces i otvaraju perspektivu i za Srbiju i za Kosovo.

–To bi relaksiralo odnose, rešilo pitanje bezbednosti Srba na Kosovu i zaštitilo njihovu movinu, kao i kulturno i versko nasleđe. Predlog otvara i perspektivu ekonomskog razvoja, jer samo dobra regionalna dimenzija Srbiju pozicionira kao međunarodni subjekat. Realizaciju sporazuma bi garantovala EU, a članstvo u Uniji bi praktično ukinulo granice i omogućilo slobodu kretanja i saradnju – navodi se u Apelu.

Ovaj predlog je prilika koju ne bismo smeli da propustimo, ističu potpisnici, jer nema garancija da će biti boljih ponuda.

–Istorijske okolnosti nalažu odgovornost svih elita – političkih, akademskih, medijskih i verskih – da podrže Predlog koji će najzad odrediti državu Srbiju kao modernu evropsku državu. Mi, potpisnici ovog apela, pozivamo predstavnike vlasti, nadležnih institucija, političke aktere i građane da podrže predlog Evropske unije i SAD, koga su inicirale Francuska i Nemačka – zaključuje se.

Potpisnici Apela za prihvatanje predloga EU za Srbiju i Kosovo:

Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma
Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji,
Ivo Visković, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj
Boško Jakšić, novinar,
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora,
Rade Radovanović, novinar i pisac
Filip David, pisac,
Tomislav Marković, novinar i pisac
Svetislav Basara, pisac
Žarko Korać, profesor
Dubravka Stojanović, istoričarka
Rade Veljanovski, profesor
Slobodan Ružić, advokat
Sead Spahović, advokat
Nenad Prokić, dramaturg
Vesna Pešić, sociološkinja
Milivoj Bešlin, istoričar
Ivan Videnović, profesor
Čedomir Stojkovič, advokat
Milan Jovanović, novinar
Luka Jovanović, advokat
Radoje Stefanović, advokat
Dragan Banjac, novinar
Milan Todorović, kolumnista
Veljko Đurović, snimatelj
Vasilije Andjelić, penzioner
Olivera Ježina, glumica
Dinko Gruhonjić, novinar
Jovan Komšić, profesor
Tanja Petovar, advokat
Aleksandar Sekulović, penzioner,
Vlatko Sekulović, advokat,
Aleksandar Kraus, predsednik Saveza antifašista Srbije
Mihal Ramač, novinar i bivši glavni urednik Danasa
Miodrag Kapor, energetičar
Ivan Srdanović, pisac
Olga Pintar Manojlović, istoričarka

(Danas/Autonomija)