Vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Dinko Gruhonjić za Danas kaže da studentska najava prikupljanja potpisa građana ima pre svega političko-simbolički i mobilizacioni značaj.

“Naime, jasno je da režim neće raspisati izbore zato što je predat određeni broj potpisa, niti zato što je ispoštovana neka proceduralna forma. Režim neće raspisati izbore jer neprestano mere sopstveni rejting i neprestano iznova shvataju da im rejting opada i da ne mogu da povrate politički legitimitet”, kaže Gruhonjić.

Ipak, dodaje, izbore će morati da raspiše pod pritiskom koji se pojačava.

“Ovaj potez studenata jeste važan jer pokazuje da njihov pokret svesno izlazi iz isključivo protestne logike i ulazi u polje artikulacije konkretnih političkih zahteva, uz pokušaj da se ti zahtevi vežu za širu društvenu podršku”, navodi naš sagovornik.

Govoreći o umrežavanju studenata sa građanima, Gruhonjić tvrdi da to jeste najvažniji aspekt, jer je, smatra on, ključno da se energija protesta pretoči u infrastrukturu građanskog delovanja.

“Kontrola izbornog procesa je u ovom trenutku najkonkretniji i najrealniji način za to. Prijavljivanje ljudi za kontrolu izbora znači stvaranje mreže poverenja, solidarnosti i političke pismenosti, što je nešto što u Srbiji sistematski nedostaje”, pojašnjava sagovornik Danasa.

Kao posebno važno on ističe i pokretanje kampanje od vrata do vrata, koje u Srbiji, kaže, realno nije bilo četvrt veka.

“To je jasan znak da se pokret svesno udaljava od logike masovnog ali povremenog okupljanja i da prelazi na dugotrajniji i politički zreliji oblik delovanja”, kaže Gruhonjić.

Naš sagovornik tvrdi da direktan razgovor studenata sa građanima razbija medijsku blokadu, izlazi iz „balona društvenih mreža“ i vraća politiku u svakodnevni život, tamo gde ona u Srbiji godinama sistematski izostaje.

Sve u svemu, ističe Gruhonjić, potpisi su poruka, kampanja od vrata do vrata je organizacija, a kontrola izbora je moć.

“Upravo u toj kombinaciji leži razlika između simboličkog protesta, i pokreta koji ima potencijal da proizvede stvarnu političku promenu”, zaključuje sagovornik Danasa.

Korać: Studenti shvatili da mirne šetnje neće smeniti vlast

Profesor u penziji Filozofskog fakulteta u Beogradu Žarko Korać za Danas kaže da je studentski pokret prešao dug put od tvrdnji da se ne bave politikom, iako je to, dodaje, bilo politički protest od samog početka, do skupljanja potpisa za vanredne izbore.

“Očigledno su shvatili da samo mirne šetnje neće dovesti do smene vlasti”, kaže naš sagovornik.

Uprkos konstantnom ograđivanju studenata od opozicionih partija, Korać se nada se da je sledeći korak saradnja studenata sa opozicijom u nekom obliku, jer je dodaje, ovo tačka u kojoj apsolutno moraju međusobno da sarađuju.

Na pitanje da li se takva saradnja može očekivati i da li studenti mogu izneti kontrolu izbornog procesa samo uz građane, bez partija, Korać odgovara da bez političkih stranaka i njihovog iskustva u kontroli pripreme i glasanja na dan izbora, studentski pokret postavlja pitanje svoje želje da se na izborima smeni vlast.

“Prisustvujemo priznanju studentskog pokreta da moraju da koriguju neke svoje početne stavove, što je dobro”, zaključuje sagovornik Danasa.

(Danas, foto: Medija centar Beograd/N1)