Skip to main content

Grošelj: Zbog izbora se menja kurs EU prema vlastima u Srbiji

Jugoslavija 01. feb 2024.
6 min čitanja

"Ako se Srbija odluči da neće biti članica onda svakako neće biti ni rasprava i rezolucija u Evropskom parlamentu i niko neće da posmatra izbore u Srbiji"

Poslanici u Evropskom parlamentu glasaće o rezoluciji o Srbiji 8. februara. Rezoluciji su prethodnile debate poslanika na plenumu, ali i u Odboru za spoljne poslove u EP (AFET), gde su se mogli čuti dosta kritični tonovi prema onome što se dogodilo na izborima u Srbiji. Nalazi i domaćih i međunarodnih posmatrača govore o ozbiljnim izbornim manipulacijama, a organizacija CRTA saopštila je da su neregularnosti na izborima u glavnom gradu bile tolikog obima da su uticale na ishod veoma tesnih izbora za Skupštinu grada.

Izbore u Srbiji posmatrala je i grupa poslanika Evropskog parlamenta, koje je predvodio poslanik grupacije Obnovimo Evropu (Renew Europe) Klemen Grošelj.

European Western Balkans: Poslanici Evropskog parlamenta glasaće o rezoluciji o Srbiji 8. februara. Tekst rezolucije zavisiće od dogovora između partijskih grupacija. Kako se Vama čini atmosfera u Evropskog parlamentu kada je reč o onome što se dešavalo tokom izbornog procesa u Srbiji?

Grošelj: „Očekujem da će to biti dobra rezolucija, da će dobiti dosta široku podršku u Evropskom parlamentu. Stavovi političkih grupacija su dosta jasni i to je pokazala i rasprava u Odboru za spoljne poslove u EP (AFET). U nekim političkim grupacijama, poput Evropske narodne partije (EPP) možemo da vidimo neke podele, ali u principu mislim da će to biti dobra rezolucija koja će uključiti sve one elemente rasprave koje smo čuli na prošloj plenarnoj sednici i AFET-u. Dosta sam optimističan“.

EWB: Zahtev opozicije, ali i građani na ulici, da se uspostavi jedna međunarodna istraga o izborima. Da li očekujete da bi moglo da dođe do dogovora između poslaničkih grupa o pozivu na međunarodnu istragu u samoj rezoluciji?

Grošelj: „Ja se nadam da hoće. Znate, na kraju će biti to kompromis. Mislim da je sada neka klima u ovom parlamentu da bi moglo da se dođe do toga da se taj poziv uključi u samu rezoluciju. Mislim da neka istraga i neki završetak ovih rasprava oko tih izbora treba da se postigne. Očekujem da će rezolucija uključiti i neka druga pitanja koja su vezana, na primer, za reakcije policije na protestima, hapšenja studenata, procese koji se događaju pred sudovima i odnos prema pojedincima koji su, na primer, optuženi za kršenje ustavnog poretka, dok neko ko je počinio delo u Banjskoj nije u toj kategoriji. Očekujem da će i takve stvari biti predmet debate kada je reč o sadržaju rezolucije“.

EWB: Verovatno ste primetili da su očekivanja dela javnosti u Srbiji od ove rezolucije velika. Kakvi su dometi ove rezolucije i šta je ono što građani mogu da očekuju nakon rezolucije? Da li ovo početak nekog daljeg angažmana EU?

Grošelj: „Ja se nadam da se neće završiti sve na ovoj rezoluciji. Ali, politika je uvek stvar svih mogućnosti. Evropski parlament je jedinstvena institucija u Evropskoj uniji, jer je to jedina institucija koju čine članovi koji su birani neposredno na demokratskim izborima. Za nas su demokratski izbori dosta važni, jer svi mi koji učestvujemo na izborima želimo da su to slobodni i fer izbori. Da se takmiče ideje, a ne da pobedi neko ko ima bolje mogućnosti ili bolje kontroliše medije u nekoj zemlji. Tu imamo dosta sličnih pogleda, ima i nekih koji imaju drugačije poglede, ali to je demokratija. Zbog toga mislim da parlamentarci na izbore gledaju iz toga ličnog stajališta, kao neko ko je bio biran i ko će biti ponovo biran i želi da ti izbori budu pošteni i slobodni. Mislim da se neke stvari menjaju. Spoljne politike država članica EU su kao neki veliki brod. Oni kada počnu da menjaju kurs to traje neko vreme, ali kad promene kurs onda je teško opet nešto promeniti. Sada smo došli do tačke, pre svega oko izbora i što je usledilo nakon izbora, policijsko nasilje, da je promenilo neka stajališta i poglede prema aktuelnoj vlasti u Srbiji“.

EWB: Videli smo oštre izjave državnih zvaničnika nakon izbora na račun evroparlamentaraca i međunarodnih i domaćih posmatrača. Čak su i neke države članice optužene za organizovanje protesta u Srbiji. Kako komentarišete takvu retoriku državnih zvaničnika države kandidata za članstvo i da li možemo da očekujemo osudu takvog rečnika u rezoluciji EP?

Grošelj: „Mene to čudi zbog jedne činjenice. Svi mi posmatrači koji smo došli, došli smo na poziv srpskih vlasti. Dosta je jednostavno. Ako srpske vlasti nisu želele da mi posmatramo izbore, nije trebalo da nas pozovu i mi ne bismo došli. Niko nema tu neke velike ambicije, zbog nekih interesa ne znam kakvih, došao da posmatra izbore. Mi smo došli da posmatramo izbore u zemlji koja je kandidat za članstvo u EU, to je bila naša misija. Mi smo videli to što smo videli. Ako se to vlastima ne sviđa, mislim da je onda to, pre svega, odgovornost vlasti da srede stvari tako da mi ne vidimo takve stvari. To je nešto što bih ja očekivao od jedne države koja je kandidat za članstvo u EU. Ali to se ne dešava. Optuživanje pojedinačnih zemalja bez nekakvih dokaza, to je nešto što ne priliči jednoj zemlji kandidatu. To je nešto što uopšte ne bi smelo da se dešava u međunarodnim odnosima između dve prijateljske zemlje. Ali to govori o stanju jedne političke savesti i politike u Srbiji u ovom trenutku koja uvek traži neke spoljašnje neprijatelje. A treba da se razume da ljudi koji dolaze u Srbiju, i ja lično iako sam proglašen za neprijatelja Srbije – iako sam prijatelj Srbije. Ako vas u ovom Evropskog parlamentu podržavaju oni političari i poslanici koji kažu u Srbiji je sve super, a onda na sledećoj sednici traže da se oni apsolutno protiv proširenja EU, onda moraju građani Srbije zapitati da li su to pravi prijatelji Srbije i ko su prijatelji Srbije. Prijatelji su oni koji ti kritično kažu šta je dobro, a šta ne. Ja nisam nikada rekao da je sve u Srbiji loše, ali ako vidim neke stvari koje su suprotne temeljnim vrednostima u koje ja verujem u demokratski poredak u koji ja verujem, onda ću ja to uvek kao političar da istaknem i javno ističem kao nedostatke i stvari koje ne valjaju“.

EWB: Da li postoje još neki mehanizmi kao način da se srpske vlasti privole da istraže sve ono što se događalo na izborima?

Grošelj: „Pa to je suptilna poruka koja dolazi, i to treba istaći, iz najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu – EPP. To je dosta jasna poruka i to na neki način potvrđuje ono što sam rekao na početku. A to je da se menja neki kurs odnosa prema Srbiji. Svakako, Evropska komisija imaju mnoštvo instrumenata koje mogu da pokrene po tom pitanju. Ja se nadam da će doći do političkog dogovora da takve radikalne mere neće biti potrebne. Mislim da još uvek imamo neki dijalog sa Srbijom i da tu ima ta racionalna politička misao da te stvari treba da se raščiste u skladu sa nekim važećim demokratskim standardima u EU i da to bude u korist pre svega građana Srbije. Neregularnosti su bile primećene od međunarodnih posmatrača, ne samo posmatrača Evropskog parlamenta kako se sada stvara utisak u Srbiji. Tu je bilo mnoštvo posmatrača koji su videli stvari koje nisu bile u redu. Zbog toga je takav izveštaj OEBS/ODIHR“.

EWB: Na ruskim portalima u Srbiji se pojavio narativ da se EU sada meša u izbore. Neki kažu i da ako bude te međunarodne istrage sa Zapada, da onda može i Rusija da se uključi u neku svoju istragu. Da li je istraživanje izbornih neregularnosti mešanje u izborni proces jedne zemlje koja pri tom pregovara o članstvu u EU?

Grošelj: „Pa ako bi se Srbija odlučila da ne bude kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, onda bi to bilo mešanje u unutrašnje poslove Srbije. Ali ako želi neka zemlja da uđe u EU, tu su jasno definisani takozvani kriterijumi iz Kopenhagena i imate i metodologiju u kojoj dosta jasno piše da su ona pitanja vezana za vladavinu prava i demokratske standarde ona najvažnija pitanja. Ako neka zemlja želi da uđe u Evropsku uniju ona treba da ispunjava te uslove koji su važili i koji će da važe za sve zemlje kandidate za članstvo u EU. Srbija se odlučila da ide prema EU. Ako se Srbija odluči da neće biti članica onda svakako neće biti ni rasprava i rezolucija u Evropskom parlamentu i niko neće da posmatra izbore u Srbiji. Mi smo ih posmatrali jer su nas zvanično pozvale srpske vlasti i zbog toga jer je Srbija zemlja kandidat. Mislim da je u interesu i građana Srbije i srpskih vlasti da su izbori čisti i da su izbori slobodni i pošteni. To je u interesu svake zemlje kandidata za članstvo u EU. Ali ako se Srbija odluči da se pridruži Rusiji, onda će verovatno Rusi slati posmatrače i verovatno neće postavljati neka neugodna pitanja kao što ih mi postavljamo. Ali, zna se kakav je standard u Rusiji, a kakav je standard u EU. To su te odluke koje svaka zemlja pravi sasvim suvereno i autonomno i Srbija se sama odlučila na evropski put ka punopravnom članstvu“.

EWB: Sastav ovog Evropskog parlamenta se raspušta u aprilu, jer nas očekuju i evropski izbori. Da li vidite mogućnost angažovanja Evropskog parlamenta u međunarodnoj istrazi ili mislite da neka druga institucija može aktivnije da učestvuje u tom procesu?

Grošelj: „Ja uopšte ne bih očekivao da će takvu istragu da prave političari kao što sam ja. Ja bih pre svega očekivao da će to biti učinjeno od strane nekih profesionalaca, pravnika, sudija međunarodnog ugleda. Imamo Venecijansku komisiju, Evropski sud, visoko respektabilne članove koji imaju mnogo iskustva iz različitih oblasti koje se tiču vladavine prava, demokratskih standarda. Zagovaram da međunarodnu istragu vode respektabilni međunarodni pravnici i oni koji imaju iskustvo iz sličnih slučajeva. Takvi ljudi istragu mogu da sprovedu sasvim nezavisno, objektivno i pre svega dosta profesionalno.

(EWB, Foto: N1)