Antifašistička liga Hrvatske organizovala je komemoraciju povodom 30. godišnjice ubistva Aleksandre, Marije i Mihajla Zeca, ubistva koje hrvatsko pravosuđe nije imalo snage da procesuira. Prvi put je komemoraciji prisustvovao i gradonačelnik Zagreba, Tomislav Tomašević, kao predstavnik Grada.
„Ovde stojim ponizno kao gradonačelnik, kako bih odao počast nevinim žrtvama, nevino ubijenoj porodici Zec. Svi znamo šta se dogodilo pre 30 godina, svi znamo ko su počinitelji i znamo da niko za to nije odgovarao. Tragično je da u poslednjih 30 godina gradonačelnik nije komemorirao ovaj zločin i da se na taj način pušta da ovakvi zločini padaju u zaborav“, rekao je gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević.
„Želim da živim u gradu gde je zločin zločin, bez obzira ko je počinilac. Ovde sam jer smatram da ovakvi zločini ne smeju pasti u zaborav. Želim da živim u gradu i Zagreb će biti grad u kome se svako ko tu živi oseća kao da je u svom domu, gde nema diskriminacije po bilo kojoj osnovi. Ovde sam i kao zalog bolje budućnosti – da će u Zagrebu svako imati mesta i prava. To je Zagreb u koji verujem i grad kakav će Zagreb biti“, poručio je Tomašević.
Na komemoraciji je govorio i predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac.
Porodica Zec je postala simbol stradanja nevinih ljudi u gradovima u kojima nije bilo rata, rekao je Pupovac.
„Taj simbol je toliko jak da će probuditi saosećanje građana Zagreba i drugih mesta sa svim drugim nevinim žrtvama“, rekao je Pupovac.
„Vera da ljudi mogu u ratu živeti zajedno – to je snažna poruka“, rekao je, između ostalog, Pupovac.
Uz umetnički program, koji je uključivao čitanje poezije i svetlosnu instalaciju sećanja, održani su i kratki govori te su položene ruže na mestu zločina, na kome još, i 30 godina kasnije, ne postoji obeležje na ubistvo.
Jedno od najsramotnijih poglavlja novije hrvatske istorije
Ubistvo porodice Zec jedno je od najsramotnijih poglavlja novije hrvatske istorije. Počinioci su bili pripadnici specijalnih policijskih struktura, koji su oslobođeni zbog proceduralnih grešaka.
Isplata jednokratne novčane pomoći Dušanu i Gordani Zec 30. aprila 2004. ostala je jedini čin podrške preživelima od strane Hrvatske. Uprkos građanskim inicijativama i pozorišnoj predstavi Olivera Frljića, ni danas nema spomenika na mestima pogubljenja na Trešnjevci i na Sljemenu.
U noći 7. decembra 1991, na zagrebačkoj Trešnjevci, pripadnici Merčepove jedinice upali su u dom zagrebačke porodice Zec, porodica je već spavala. Hapšenje oca porodice Zec, Mihajla, sasvim je brzo postalo javna likvidacija, a potom i otmica dve svedokinje ubistva – njegove supruge Marije Zec i njihove dvanaestogodišnje kćerke Aleksandre, probuđene nasiljem iz sna.
Munib Suljić, Siniša Rimac, Igor Mikola, Nebojša Hodak, Snježana Živanović, u narednim su satima majku i kćerku su kombijem odveli do planinarskog doma Adolfovac na Sljemenu, gde su, kao pripadnici MUP-a, bili stacionirani, te su ih potom obe likvidirali.