Očita namera Visokog predstavnika u BiH da nametne izborni zakon BiH po kojem bi se izašlo u susret zahtevima HDZ-a, po svemu sudeći nailazi na otpor probosanske i građanske javnosti.

Gotovo sve probosanske partije odlučno su odbacile ideju o produbljivanju etničke diskriminacije u izbornom zakonu BiH, a najjasnije su u tome bile građanske stranke SDP BiH i Demokratska fronta.

Lider SDP-a Nermin Nikšić poručio je da je SDP spreman da brani građanske principe pred svim svetskim sudovima, pred Evropskim parlamentom, parlamentima demokratskih zemalja.

„Ali još važnije branićemo ih svim silama i ovde u Bosni i Hercegovini, kako u institucijama Bosne i Hercegovine tako i na ulici, protestima zajedno sa svim građanima kojima je stalo do normalne Bosne i Hercegovine“, poručio je predsednik SDP-a Nermin Nikšić.

Iz Demokratske fronte takođe su poručili da će se nakaradnim izmenama Izbornog zakona suprotstaviti, i pozvati sve građane i građanke da im se pridruže u borbi protiv toga, i to svim demokratskim sredstvima.

„Kako god Vi postupili – to je Vaša odluka, ali treba da znate da i mi imamo svoje odluke – a niti jedna od njih ne predviđa da ćemo mirno gledati dok nas pretvarate u roblje naslednika politika UZP-a i genocida,“ poručio je državni parlamentarac iz DF-a Zlatan Begić.

Potpuno neprihvatljivo nametanje izbornog zakona kojim se jača etnička diskriminacija, osuđeno je iz SDA, te u konačnici i iz NiP-a.

Probosanska javnost juče je pokazala minimum jedinstva koje sada ni pod koju cenu ne sme biti razbijeno, ocenjuje agencija Patria.

Pozivi građanskih stranaka na proteste i građansko izražavanje nezadovoljstva potpuno su opravdani, ukazuje se. Građani Bosne i Hercegovine moraju ustati u odbranu časti države i vlastite časti.

Preovlađuje stav u javnosti BiH da ako Kristijan Šmit misli da može nametati HDZ-ova rešenja utemeljena na segregaciji i aparthejdu onda će morati da savlada opravdan bes građana.

Za državu Bosnu i Hercegovinu živote su položili njeni najbolji sinovi. Od Sutjeske, Kozare i Neretve, do opsade Sarajeva i genocida, za ovu državu polagani su životi, navodi se. Svaka ćutnja i indiferentnost spram očite etničke podele države Bosne i Hercegovine ravna je, kažu, potpunoj veleizdaji.

Šmit, naglašava se, mora znati sledeće: Život u Bosni i Hercegovini vredi tek onda ukoliko je Bosna i Hercegovina vrednija od života. Fašizam neće proći. Nije ni 1941, nije ni 1992, neće ni 2022.

(Danas, foto: Pixabay)