Diskriminacija građana od strane državnih organa prisutna je u mnogim segmentima društva, a jedna od najprisutnijih, koja obuhvata više desetina hiljada građana, jeste proces restitucije. Naslednici vlasnika koji decenijama potražuju imovinu svojih predaka u opasnosti su da dobiju simbolično obeštećenje, a i na njega će morati da pričekaju još koju godinu, i to pod uslovom da ne dođe do nove promene propisa. Naime, nakon što je pre nepunih godinu dana usvojen Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, 1. marta ove godine počelo je podnošenje zahteva za restituciju. Rok je dve godine, a u Agenciji za restituciju očekuju da će u tom roku biti podneto oko 150.000 zahteva. Nakon toga, predviđeno je da država krajem 2014. godine emituje obveznice za novčano obeštećenje bivših vlasnika kojima bude pozitivno rešen zahtev za restituciju.

Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić početkom godine, najavljujući ove procese, izjavio je da je tu namenu previđeno 200 milijardi dinara, odnosno dve milijarde evra, a da će obveznice biti isplaćivane u roku od 15 godina. Takođe, za obeštećenje bivših vlasnika kojima imovina neće biti vraćena u naturi obezbeđeno je oko 740 miliona dinara, dok u Fondu za restituciju, gde je izdvajan novac od prodaje društvenih firmi, trenutno ima 120 miliona evra. Međutim, u organizacijama koje se bave ovim pitanjem smatraju da obeštećenje prevashodno treba da bude obavljeno u naturi, supstitucijom, što je i predviđeno nekim ranijim zakonskim rešenjima.

Inicijativa za ocenu ustavnosti

Predsednica Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava Dragana Milovanović za naš portal podseća da je ta organizacija pokrenula inicijativu za ocenu ustavnosti 12 ključnih odredaba Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, jer su njime uvedena brojna ograničenja kako najveći deo imovine ne bi bio vraćen u naturi, već da bi se vlasnici obeštetili državnim obveznicama. Milovanovićeva ističe da je imovina u Srbiji vraćana po nekoliko osnova: Zakonom o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, zatim zakonom koji uređuje vraćanje poljoprivrednog zemljišta po dva osnova, te Zakonom o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje. Svi oni, navodi naša sagovornica, podrazumevaju prevashodno vraćanje imovine u naturi, a ukoliko je to nemoguće iz objektivnog razloga, predviđena je supstitucija – zamenska restitucija imovinom iste vrednosti iz državnog fonda; tek ukoliko je i to nemoguće ide se na obeštećenje novcem, a na samom kraju ovog niza nalaze se državne obveznice.

– To je nivo dostignutih prava i sve što je ispod tog nivoa je suprotno Ustavu i međunarodnim aktima, koja su postala deo našeg pravnog sistema, a suprotno je i našem Zakonu o zabrani diskriminacije – ističe ona, dodajući da je aktuelnim zakonom predviđeno novčano obeštećenje po nejasnim merilima, a zatim obveznicama, a da je supstitucija u potpunosti izbačena kao mogućnost.

Mile Antić iz Mreže za restituciju upozorava za Autonomiju, da su svi pojedinci i krugovi koji su se protivili vraćanju imovine u naturi, bez obzira da li su u pitanju stranke vlasti i opozicije, uvek imali nekakav lični interes u smislu da su bili lično umešani u neku od pljački državne imovine.

– Supstitucija je neminovna. Obeštećenje davanjem drugog poljoprivrednog zemljišta se mora nastaviti, jer takvog zemljišta ima – navodi on.

Pokušaj ponovne pljačke

Milovanovićeva ističe da je osnovni razlog za insistiranje na novčanom obeštećenju, uprkos činjenici da država nema dovoljno novca, a imovine ima napretek, to što bi se supstitucijom vratila imovina u punoj tržišnoj vrednosti, jer u tom slučaju nema razloga da se vrednost smanjuje. A država, prema njenim rečima, upravo ide na to da obračuna i isplati svega par procenata pune vrednosti imovine, i to još putem obveznica, što je zapravo izbegavanje restitucije.

– Po mom ličnom mišljenju, dosta se nezakonito postupalo sa državnom imovinom i još postoje apetiti da se nastavi u tom smeru. Jednostavno, postoji taj lobi koji koristi državnu imovinu i manipuliše njome. To je sad pitanje korupcije i kriminala – dodaje ona.

Kako navodi, od Vlade se očekuje da konačno raščisti tu sitaciju, ali ni oni neće čekati skrštenih ruku.

– Ići ćemo u javnost, obraćaćemo se i predstavnicima Vlade, parlamenta, predsedniku države i drugim nadležnim institucijama, ali i međunarodnim institucijama, od Komiteta za ljudska prava UN, sa kojim smo do sada najviše radili, preko Evropske unije, pa do svih relevantnih međunarodnih institucija koje štite ljudska prava – upozorava Milovanovićeva.

Agencija kontra pojedinaca iz vlasti, kriminala, tajkuna

Mile Antić je pohvalio postupanje Agencije za restituciju, uprkos nesporno jako lošim zakonskim rešenjima i intenciji pojedinih krugova da celu priču svedu na obeštećenje. Agencija je u sebe inkorporirala nekadašnju Direkciju za restituciju, koja je uspešno vratila dobar deo imovine crkvama i verskim zajednicama, naročito zemljište. Agencija, je kaže Antić, uspostavila i direktan kontakt sa građanima, iako je zakonodavac sve uradio da oteža posao, kako bivšim vlasnicima, tako i samoj Agenciji. U međuvremenu je uspela da građanima vrati i oko 1000 hektara zemljišta, kao i više stanova i poslovnih prostora.

– Važno je da je ta imovina istrgnuta iz kandži partiokratije. Znači, ta imovina koja je u državnoj svojini, koju su koristili kriminalci u velikom broju slučajeva, i od koje skoro nikakvih prihoda nije bilo, vraćena je vlasnicima – upozorio je Antić.

Kao primer državne opstrukcije naveo je i činjenicu da je odlazeća vlada “zaboravila” da postavi direktora Direkcije za restituciju zbog čega nekoliko stotina odluka koje su bile donete tokom 2011. godine nisu mogle biti potpisane i formalno rešene, a ta imovina vraćena. Antić upozorava da se po starom zakonu potražuje oko 300.000 ha poljoprivrednog zemljišta, a da je Direkcija za imovinu, čiji je osnovni zadatak upravo da vodi evidenciju o državnoj imovini do 2010. godine popisala svega između 70 i 80 hiljada hektara. Tek nakon što su se u taj process uključili građani, ombudsman i organizacija koje se bave restitucijom, taj broj se za svega šest meseci povećao na 139.000 ha!

– Zahvaljujući Ivani Dulić Marković, njenom timu i njenoj nespornoj volji da se suoči sa kriminalcima koji su imali strašne apetite prema poljoprivrednom zemljištu, prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu iz 2006. godine, država je konačno, posle 60 godina, počela da uvodi red i da popisuje to poljoprivredno zemljište. I ne samo da ga popisuje, nego da ga daje u zakup kako treba, i ubire neke prihode koji se mere sa nekoliko miliona evra na godišnjem nivou – navodi Antić.

Dodaje da je na osnovu tog akta, Uprava za poljoprivredno zemljište registrovala skoro 450.000 ha poljoprivrednog zemljišta, sa kojeg ubire i prihod.

– Na to treba dodati još oko 150.000 ha zemljišta koje je sakriveno po raznim zadrugama, i spremno za pljačku – upozorava naš sagovornik.

Zakonske otežavajuće okolnosti

Da važeći zakonski akti pospešuju diskriminaciju onih koji potražuju otetu imovinu, potvrđuje i Milovanovićeva, upozoravajući da su protivustavne odredbe zakona koje država koristi kao izgovor da ne vrati određene objekte, pre svega vile i kuće, ali i druge vrste poslovnog i stambenog prostora koje država izdaje ambasadama, predstavništvima i strancima uopšte.

– Mogao bi da se napravi sporazum sa vlasnikom kome se vraća kuća u kojoj je neka ambasada ili u kojoj živi ambasador ili neki službenik ambasade, i koji plaćaju debele pare, da prihvata odredbe ugovora do isteka ugovora. I tu nema problema – navodi ona.

Drugi problem je što se ne vraća imovina koja je planskim aktom predviđena za javne namene. Kako navodi, ukoliko je planskim aktom na nekoj parceli predviđeno postojanje parka, za tu parcelu će u procesu restitucije biti isplaćeno simbolično obeštećenje. Ukoliko se nakon toga promeni planski akt, što se po rečima Dragane Milovanović često dešava, pa se na navedenoj parceli, umesto parka, predvidi izgradnja stambenog ili poslovnog prostora, stari vlasnik nema pravo ni na kakvu nadoknadu, jer je već ranije obeštećen.

– To je igranje sa svojinskim pravom – ističe ona.

Crkve napred, ostali stoj i/li verska diskriminacija

Da se zakonodavac potrudio da maksimalno oteža vraćanje imovine, te da pravi razlike među oštećenima najbolje pokazuje Zakon o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama iz 2006. godine, na osnovu kojeg je vraćen veliki deo imovine i to u naturi. Prema zvaničnim podacima Agencije za restituciju, dostupnim na sajtu te institucije, zaključno sa 31. decembrom 2010. godine,u postupcima pred Direkcijom za restituciju, crkvama i verskim zajednicama vraćeno je 33.288 ha 80 a 96 m2 zemljišta, od čega 10.028 ha 37 a 85 m2 poljoprivrednog zemljišta, 23.195 ha 72 a 96 m2 šuma i šumskog zemljišta i 64 ha 70 a 15 m2 građevinskog zemljišta. Vraćeno je i poslovnih i stambenih objekata u površini od 62.362 m2, od čega 49.055 m2 poslovnih objekata, 9.905 m2 stambenih objekata i 3402 m2 ostalih objekata, uglavnom kombinovanih stambeno-poslovnih objekata i nešto malo objekata poljoprivrede.

Međutim ni ovde nemaju svi isti tretman, jer, prema podacima Agencije, Islamskoj verskoj zajednici, Evangeličkoj metodističkoj crkvi, Hrišćanskoj baptističkoj crkvi, Savezu baptističkih crkava, Hrišćanskoj nazarenskoj zajednici i Crkvi božjoj do 1.3.2012. godine nije vraćana imovina. Obrazloženje za Islamsku zajednicu leži u činjenici da postoje dve Islamske zajednice, zbog čega se ne zna koja je pravni sledbenik islamske verske zajednice Kraljevine Jugoslavije iz 1930. godine. Za ostale verske zajednice obrazloženje nije navedeno.

Test za novu vlast

Antić podseća da je u Godišnjem izveštaju Evropske komisije iz 2011. godine eksplicitno navedeno da se Zakon o restituciji mora sprovesti na transparentan način, te da ne sme biti diskriminacije prilikom sprovođenja tog i Zakona o javnoj svojini. Kako navodi, to se pre svega odnosi na prenos državne imovine lokalnim samoupravama ili partijski kontrolisanim javnim preduzećima, iako oni u najvećem broju slučajeva tu imovinu nisu ni stvarali niti bili njeni vlasnici. Dodaje i da je tek nakon insistiranja Evropske komisije, Svetske banke i MMF-a uvažen interes građana i države – da se kroz proces sprovođenja Zakona o javnoj svojini javna svojina može upisati tek kada se dokaže da su korisnici imovine evidentirali šta koriste besplatno decenijama nije reč o nacionalizovanoj imovini koju neko potražuje, ali je kriminalnim Zakonom o planiranju iz 2009. godine, građevinsko zemljište potpuno isključeno iz ove obaveze, pa ni ne čudi zašto je danas građevinsko zemljište najslađi, a ujedno i najvredniji plen povlašćenih pojedinaca, tj. samozvanih privrednika i njihovih političkih satelita.

– Krenulo je u dobrom pravcu, međutim videćemo sad sa kojim će se sve oni pritiscima suočiti. Agencija za restituciju je jedan od najvažnijih antikoruptivnih instrumenata borbe protiv organizovanog kriminala na najvišem nivou. Ujedno će njen rad predstavljati jedan lakmus papir, jedan apsolutno nepogrešivi test da li će nova vlada bilo šta od onoga što je najavljivala i biti sprema da sprovede. Ili će to samo biti pusta demagogija koja će nas uvesti u još veći mrak u odnosu na onaj u kome smo sada – upozorio je Antić.

Dalibor Stupar (Autonomija)

Tekst „Građani prvog i drugog reda“ izrađen je uz podršku Internjuza (www.internews.org). Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Nezavisno društvo novinara Vojvodine i redakcija „Autonomije“. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju stavove Internjuza.