Izgorela dečja cipelica, ugljenisana dečja kolica, razbijeno kuhinjsko posuđe – predmeti izloženi u poljskom glavnom gradu opisuju kako su Jevreji u ratnoj Varšavi živeli, voleli i umirali.

Izložba u galeriji Kordegarda postavljena je na 80. godišnjicu ustanka u varšavskom getu, pobune jevrejskih boraca protiv nacističkog terora.

Izložba je organizovana u saradnji s Muzejom varšavskog geta, a izloženi su retki, nedavno otkriveni tragovi iz jevrejske četvrti u Drugom svetskom ratu.

„Varšava nije jedan grad, već dva: jedan koji vidimo i još jedan onde dolje, pod zemljom“, rekao je kustos Jacek Konik za AFP.

„A ovo su, da tako kažem, glasovi iz zakopanog grada, koji dozivaju ispod naših nogu“, dodao je.

Konik je vodio izložbu u blizini bunkera gde su vođa propalog ustanka Mordechaj Anielewicz i njegove kolege počinili masovno samoubistvo.

Kad je nacistička Nemačka napala Poljsku 1939. godine, otprilike jedna trećina varšavskog stanovništva bili su Jevreji.

Godinu dana kasnije okupatori su ogradili jevrejsku četvrt i stvorili geto koji nijedan Jevrej nije mogao slobodno napustiti.

„To su identični predmeti onima koje smo pronalazili u nejevrejskim delovima Varšave, tako da je jasno da je to područje veštački odvojeno“, rekao je Konik.

U nekom trenutku je i do 450.000 Jevreja bilo nagurano na otprilike tri kvadratna kilometra.

Kad su nacističke snage počele deportovati Jevreje u logore smrti, deo njih je počeo pružati oružani otpor u Varšavi 19. aprila 1943. godine.

Volja da se nastavi živeti

Nemci su gotovo jednomesečni ustanak brutalno ugušili i sravnili geto sa zemljom.

Među nekoliko hiljada iskopanih predmeta, od kojih su desetine izložene, jedan se ističe kao posebno važan – ugljenisana kvaka s ključem u bravi.

„Ova kvaka je simbol poznatog dekreta Jevrejima da napuste svoje stanove i ostave ključeve u vratima“, rekao je Konik.

Tu su i neka neverovatna otkrića poput fotografije Igoa Syma, poljskog glumca koji je sarađivao s nemačkim okupatorima.

„Pretpostavlja se da je pripadao nekom mladom, predratnom obožavatelju zgodnog glumca“, rekao je Konik.

„Nažalost, iza atraktivnog izgleda krila se zver“, rekao je kustos o glumačkoj zvezdi koju je kasnije ubio poljski pokret otpora.

Svi pronađeni predmeti svedoče o volji da se nastavi dalje uprkos užasima antisemitizma i rata.

Od geta je preostala šačica zgrada. Redak primer je predratna gradska kuća u ulici Chlodna, nekada dom Adama Czerniakowa kojeg su Nemci zadužili da vodi Judenrat, jevrejsku upravu u getu.

Osuđeni na smrt

O tom vremenu postoje i fotografski dokazi, ali većinu su snimili nacisti.

„Jako iritira što geto još uvek vidimo nemačkim očima. Ne bi trebalo biti tako“, rekla je za AFP Agnieszka Haska iz poljskog Centra za istraživanje holokausta.

Ipak, javnost će uskoro moći videti nedavno pronađene fotografije geta koje je snimio poljski vatrogasac.

Fotografije su deo nove izložbe u Muzeju istorije poljskih Jevreja (Polin) koja se fokusira na sudbinu jevrejskih civila tokom ustanka.

„Umesto da se odazovu pozivu na transport prema neizbežnoj smrti, ostali su se skrivati. Njihov tihi otpor bio je jednako važan kao i oružana borba“, objavio je Polin na svojoj web stranici.

Očekuje se da će ovogodišnja komemoracija, kojoj će prisustvovati predsednici Izraela i Nemačke, takođe usmeriti pažnju na civilnu perspektivu.

Ispred muzeja nalazi se Spomenik herojima geta. Haska je rekla da spomenik ima i manje primećenu stranu.

„Obično vidimo… onu (stranu) borbe, boraca“ gde strani političari polažu vence, rekla je.

„Ipak, izuzetno je zanimljiva druga strana spomenika, ona posvećena civilnom iskustvu koje želimo posebno obeležiti ove godine“, naglasila je.

Ta strana prikazuje niz civila na putu prema smrti.

„Drugim rečima: stari ljudi, žene, deca – oni koji su živeli u varšavskom getu i bili osuđeni na smrt“, rekla je Haska.

(Hina, Foto: Flickr)