Odlazak Aleksandra Vučića s vlasti predstavlja inspiraciju za demokrate i upozorenje autokratama, ocenio je Fajnenšel tajms u uredničkom komentaru o izborima u Srbiji.

Pod naslovom „Srbija i moć glasačke kutije“ FT ukazuje da je Vučić tokom većeg dela svoje vladavine, najpre kao premijer, a potom kao predsednik, pretvarao zemlju u autoritarnu demokratiju u kojoj izbori nisu ni slobodni ni pošteni, ali to nije bilo dovoljno da spreči ubedljiv poraz na nedeljnim parlamentarnim izborima, na kojima ga je nadjačao studentski protestni pokret, čiji su istureni predstavnici bili akademici, lekari, arhitekte i glumci.

List dodaje da izvanredan izborni rezultat Studentske liste potvrđuje značaj demokratskih izbora u pozivanju vlasti na odgovornost i pokazuje da se volja naroda ne može ugušiti, osim u najautokratskijim sistemima.

Vučićev poraz Srbiji pruža prekretnicu kakva se događa jednom u generaciji, nalik svrgavanju Slobodana Miloševića 2000. koje je usmerilo zemlju na demokratskiji put, okrenut Zapadu, ali je taj proces prekinut posle manje od tri godine, ubistvom reformskog premijera Zorana Đinđića.

Iako se Vučić predstavljao kao prozapadni političar i zagovornik evropskih integracija, ostavljao je sebi otvorene različite mogućnosti i okretao se Moskvi i Pekingu kad god mu je to odgovaralo. Trudio se da pridobije Trampovu administraciju nudeći joj poslovne aranžmane. Iako su ga zapadni lideri smatrali nezaobilaznim partnerom na Zapadnom Balkanu, njegove nacionalističke političke igre na Kosovu, u Bosni i drugde osujetile su normalizaciju i stabilizaciju regiona. Proces pristupanja Srbije EU zaustavljen je zbog Vučićevog demokratskog nazadovanja i urušavanja vladavine prava, podseća FT.

Studentska lista sada ima priliku da obnovi demokratske mehanizme kontrole i ravnoteže vlasti, da ponovo uspostavi slobodne i pluralističke medije i da preokrene proces preuzimanja državnih institucija i privrede od strane Vučićeve populističke desničarske Srpske napredne stranke, ocenjuje se u komentaru.

FT ukazuje da se studenti nisu obavezali da će oživeti proces pristupanja Srbije EU, isključili su priznavanje nezavisnog Kosova i odbacili uvođenje sankcija Rusiji, tradicionalnoj saveznici Srbije, ali dodaje da će obnova demokratije, po samoj svojoj definiciji, približiti Srbiju EU. Uz to, Unija će i dalje predstavljati snažan ekonomski magnet.

Sve ovo, međutim, podrazumeva da Studentska lista, neformalni pokret bez lidera, koji odluke donosi na plenumima na univerzitetima, može da imenuje sposobnog premijera, sastavi kompetentnu vladu i sprovede koherentan program.

Objavljeni prioriteti pokreta u pogledu javnih politika u najboljem slučaju su tek okvirni. Iako postoje ohrabrujuće paralele sa smenjivanjem mađarskog moćnika Viktora Orbana od strane opozicije, mađarska opozicija imala je neprikosnovenog lidera u Peteru Mađaru, tim spreman da preuzme vlast i detaljan plan.

Ipak, izvanredan uspeh studenata sadrži pouke za demokrate širom sveta, ali i za autokrate koji žele da obrate pažnju.

Konačno, u vreme globalnog nazadovanja demokratije i sve manjeg interesovanja građana za politiku, Srbi su, poput Mađara pre njih, pružili zadivljujući dokaz moći glasačke kutije. U velikom broju izašli su na izbore kako bi smenili nepopularnog lidera koji je služio sopstvenim interesima i pokazali da narod, čak i u veoma nesavršenoj demokratiji, i dalje može da bude suveren.

(Beta/foto: Autonomija)