Istoričarka Olga Manojlović Pintar rekla je u programu uživo Radija Sloboda Evropa (RSE) povodom usvajanja rezolucije u Srebrenici u UN-u da tekst Rezolucije „vrlo jasno govori o intenciji sastavljača da pruži novu platformu za uspostavljanje dijaloga suprotstavljenih strana“.

„Moje čitanje ovog dokumenta je potpuno suprotno onome što evo vidimo na bilbordima širom Srbije i Republike Srpske, i na Kuli u Beogradu, da neko ovim pokušava da celom narodu prišije stigmu genocidnosti“, rekla je ona dodajući i da je namera dokumenta da se „potreba porodica, pre svega žrtava, stavi u prvi plan“.

Bilbordi sa porukom „Mi nismo genocidan narod“ pojavili su se širom Beograda 22. maja, uoči sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN).

Bilbordi sa istom porukom pojavili su se i u Banjaluci u Republici Srpskoj i u Srebrenici.

Generalna skupština UN-a usvojila je 23. maja u Njujorku Rezoluciju koja predviđa proglašavanje 11. jula Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.

Predlagači su Nemačka i Ruanda, a naknadno su se 32 zemlje članice UN-a pridružile njihovoj inicijativi.

Zvaničnici Srbije protivili su se usvajanju Rezolucije tvrdeći da se time srpski narod proglašava „genocidnim“ i neće doprineti pomirenju u BiH i regiji.

Istoričarka Manojlović Pintar za RSE kaže da je „genocidan narod“ kategorija koju „međunarodno pravo ne poznaje“, ali da se politička elita u Srbiji i Republici Srpskoj protivi Rezoluciji iz drugih razloga.

„Vladajući delovi političkih, intelektualnih i crkvenih elita nikada se nisu zapravo odrekli te politike koja je i dovela do rata u Bosni i Hercegovini“, kaže ona.

Ona smatra da govor koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao neposredno pred glasanje u UN-u i aktivnosti koje traju prethodnih nedelja su ogolile poziciju Srbije „kao pijuna u rukama velikih sila Kine i Rusije koje su u borbi za prekomponovanje međunarodnih odnosa moći“.

Rusija i Kina glasale su protiv usvajanja spomenute Rezolucije.

U genocidu u Srebrenici, koji su u julu 1995. počinili pripadnici Vojske Republike Srpske, ubijena su najmanje 8.372 Bošnjaka.

Za genocid u Srebrenicu osuđeno je više od 50 osoba, na oko 700 godina zatvora.

Među osuđenima su ratni predsednik Republike Srpske (RS) Radovan Karadžić i glavni komandant Vojske RS-a Ratko Mladić.

(Al Jazeera, foto: Pixabay)