Francuzi su ostali verni tradiciji, a ona nalaže da stranka novog predsednika uvek dobije podršku i na parlamentarnim izborima. Socijalisti Fransoa Olanda su u drugom krugu osvojili između 308 i 320 mandata – to je dovoljno za apsolutnu većinu u parlamentu koji broji 577 poslanika. Tako socijalisti neće morati da se oslanjaju na tradicionalne partnere Zelene koji su osvojili dvadesetak mandata. U pitanju je novi, ali očekivani udarac za konzervativni UMP bivšeg predsednika Nikole Sarkozija koji će u novom sazivu imati između 213 i 221 mesta. „Izgubili smo i ne možemo da se ponašamo kao da se ništa nije dogodilo. Moramo da se prestrojimo“, rekao je šef UMP Žan-Fransoa Kope.

Komplikovani većinski izborni sistem čini da procenti budu nebitni – čovek koji u određenom izbornom okrugu osvoji najviše glasova, automatski postaje poslanik, bez obzira kolika je njegova prednost u odnosu na takmace. U drugom krugu u nedelju na listićima su se našli svi kandidati koji su u izbornim jedinicama imali najmanje osminu (12,5 odsto) glasova u prvom krugu. Takav sistem ne ostavlja mnogo prostora malim strankama – osim pomenutih Zelenih, radikalna Levica imaće desetak poslanika, a ekstremna desnica oko Marin Lepen možda samo tri mesta u parlamentu – sama Lepenova tesno je poražena u svom izbornom okrugu.

Velika moć i velika odgovornost

„Stabilna većina nam omogućava da usvajamo zakone u cilju promena, i nameće nam velike odgovornosti u Francuskoj i Evropi“, rekao je ministar spoljnih poslova Loran Fabijus nakon objave rezultata. Francuska je nominalno zemlja sa polupredsedničkim sistemom, mada je stanovnik Jelisejske palate, prema ovlašćenjima, tek malo iza američkog ili ruskog predsednika. Bez obzira na to, parlament ima neke važne nadležnosti, pre svega u oblasti ekonomije i socijalne politike – upravo je u tim oblastima Fransoa Oland obećavao šakom i kapom: privredni rast, odlazak u penziju sa 60 godina za određene grupe zaposlenih, nova radna mesta u javnoj službi, i poreze od 75 odsto za multimilionere.

Fransoa Oland sada ima podršku kao retko koji predsednik pre njega i puni legitimitet da zahteva privredni rast za Evropu. Oland je tražio 120 milijardi evra za rast privrede – taj novac bi se obezbedio iz evropskih stukturnih fondova i od famoznog poreza na transakcije. Međutim, apsolutna moć koju sada imaju Oland i njegovi socijalisti zapravo je dvosekli mač: „Sve je na Olandovim plećima – on nosi kompletnu odgovornost. Mora da sreže budžetski deficit u ovim teškim vremenima. Taj izazov počinje odmah“, kaže za ARD ekspert Mihael Darmon.

(Nemanja Rujević, Deutsche Welle)