Šta imaju zajedničko predsednik SAD, papa i osnivač Fejsbuka? Svi se nalaze na Forbsovoj listi najmoćnijih ljudi na planeti, na kojoj su šefovi država, finansijeri, filantropisti i preduzetnici koji suštinski upravljaju svetom – njih 71, što znači jedan na 100 miliona, s obzirom da na planeti ima skoro 7,1 milijarda ljudi.

Forbs je razmatrao nekoliko stotina kandidata na osnovu četiri kriterijuma. Prvo, da li imaju moć nad mnogim ljudima. Papa Benedikt XVI – 5. na listi – duhovni je vođa više od milijarde katolika, ili šestine svetske populacije. Majkl Djuk (Michael Duke) je generalni menadžer Volmarta (Wal-Mart) -17. pozicija – koji ima lanac prodajnih centara i zapošljava 2 miliona ljudi.

Sledeći kriterijum su finansijski resursi koji kontrolišu lica sa liste. Za političare je uzet u obzir bruto društveni proizvod zemlje na čijem su čelu, a za generalne direktore vrednost imovine i prihodi kompanija. Istovremeno, veliku ulogu igra i lično bogatstvo.

Tako je najbogatiji čovek sveta, Meksikanac Karlos Slim, 11. na Forbsovoj listi. U slučaju saudijskog kralja Abdulaha – koji je 7. – ulogu je imala činjenica da njegova zemlja raspolaže sa 20 odsto poznatih svetskih rezervi nafte.

Treći kriterijum je moć kandidata u više sfera. Tako gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg (Michael Bloomberg) – 16. pozicija – osim političke moći, veoma je uticajan i kao milijarder, medijski magnat i filantrop.

Na kraju, da li kandidati koriste moć kojom raspolažu. Ruski predsednik Vladimir Putin se našao na trećem mestu, jer veoma često koristi poluge moći – kao što je zatvaranje demonstranata.

“On je na tu funkciju izabran nakon nekoliko godina razmenjivanja mesta predsednika i premijera s Dmitrijem Medvedevom. Ponovno je učinio ono od čega nikada nije odustao„, piše Forbs.

Polazeći od svih ovih kriterijuma, predsednik SAD Barak Obama je najmoćnija osoba na svetu drugu godinu za redom.

„Obama je pobedio na američkim predsedničkim izborima i dobio je još četiri godine za svoj program„, piše Forbs i dodaje da se Obama sreo i s velikim izazovima, kao što su budžetska kriza, visoka stopa nezaposlenosti i novi nemiri na Bliskom istoku.

„Ipak, Obama ostaje vrhovni zapovednik najveće svetske vojske i čelnik jedine ekonomske i kulturne supersile„, navodi Forbs.

Na drugom mestu na listi najmoćnijih je nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je prošle godine bila na četvrtoj poziciji.

„Merkelova je okosnica Evropske unije i sudbina evra leži na njezinim plećima – ona pokazuje svoju moć rešavanjem evropske dužničke krize strogim merama štednje„, obrazložio je američki magazin.

Hilari Klinton bez „plasmana“

Od četvrtog do desetog mesta plasirali su se Bil Gejts, papa Benedikt Šesnaesti, direktor američkih Federalnih rezervi Ben Bernanke, saudijski kralj Abdulah, predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi, generalni sekretar Komunisticke partije Kine Si Đinping i britanski premijer Dejvid Kameron.

Osnivač Fejsbuka Mark Cukerberg ove godine je 25., što je 16 pozicija slabije nego prošle godine, zato što se početna ponuda akcija ove kompanije pokazala neuspešnim poslovnim poduhvatom.

Brazilska predsednica Dilma Rusef je ostvarila najveći napredak – 18. pozicija – zbog doprinosa preduzetništvu i poboljšanju položaja mladih.

Veliki skok na listi je zabeležio i generalni menadžer “Epla” (Apple) Tim Kuk (Cook) – 35. mesto. Godinu dana nakon što je nasledio legendarnog osnivača Stiva Džobsa (Steve Jobs), kompanija je postala najvrednija na svetu. Akcije “Epla” su dostigle najveću vrednost od osnivanja – iznad 700 dolara za deonicu.

Nova lica na listi su jedan od osnivača Linkedina Rejd Hofman (Reid Hoffman) – 71. pozicija, zatim Elon Musk, preduzetnik koji stoji iza projekata kao što su PayPal i Tesla Motors je 66. Njegova kompanija “Spejs iks” (SpaceX) spada među vodeće u privatnoj svemirskoj industriji, koja će, prema procenama, doživeti procvat. Stoga Muska porede sa železničkim tajkunima iz 19 veka.

Na listi najmoćnijih je i vođa meksičkog narko kartela Sinaloa Hoakin „Kratki“ Gusman, koji je na 63. mestu, dok je severnokorejski lider Kim Džong-Un na 44. poziciji.

Mnoge poznate ličnosti nisu ove godine na listi. Drugoplasirani prošle godine, kineski predsednik Hu Đintao nije više generalni sekretar, a uskoro se poptuno povlači iz političkog života. Iz istih razloga na listi nema ni američkog ministra finansija Timoti Gajtnera (Timothy Geithner) i državne sekretarke Hilari Klinton (Hillary Clinton). Naime, ne očekuje se da će biti u Obaminom timu i tokom njegovog drugog mandata.

Forbs ističe da svaka lista najmoćnijih ljudi sveta može biti subjektivna i, stoga, ne teži ni da ova bude konačna, već je početak konverzacije. Stoga Forbs postavlja pitanje čitaocima, na primer, da li je bivši američki predsednik Bil Klinton (Bill Clinton) – rangiran kao 50. – zaista moćniji od aktuelnog ruskog premijera Dmitrija Medveda koji je 61.? Da li lica, kao što je predsednik FIFE – 69. pozicija – uopšte zaslužuju da bude na ovoj listi?

(Dragan Štavljanin, Slobodna Evropa)