Profesor političkih nauka i istorije jugoistočne Evrope na univerzitetu u Gracu Florijan Biber izjavio je u Danu uživo da „Srbija još nije jasno osudila rusku agresiju na Ukrajinu“. „Reči u UN su jeftine, one koštaju ništa Srbiju, to nije dobar pokazatelj da se Srbija stvarno priključi osudi prema Rusiji“, kaže.

Mišljenja je da nije bilo jasno šta je bitnije što se tiče perspektive kancelara i vlade Nemačke.

„Ako se sluša pres konferencija mislim da je ipak dijalog Beograda i Prištine bitniji za nemačku vladu, jer je jako malo spomenuo sankcije, pokazao je razumevanje da Srbija i Nemačka imaju različite stavove“, kaže on.

Kako je rekao, „Rusija vodi rat“.

„Agresija protiv susedne zemlje, to je nešto što smo retko videli u Evropi poslednjih decenija, ili celom svetu. To treba jasno da se osudi, kroz akte, vidljive. To Srbija još nije uradila, Er Srbija leti za Moskvu, nema sankcija… Reči u UN su jeftine, one koštaju ništa Srbiju, to nije dobar pokazatelj da se Srbija stvarno priključi osudi prema Rusiji“, kaže.

Misli da u Berlinu „nema jedinstvenog stava po tim pitanjima“.

„Čini mi se da ministarka Berbok ima malo oštriji stav, da se ona više zalagala za podršku Ukrajini, nego kancelar, koji je dosta bio kritikovan u Nemačkoj, da nije išao u Kijev…“, kaže.

Prema njegovim rečima, ima nekih sankcija koje je EU već uvela do sada.

„Na to se Srbija može uključiti. Za one najbolnije za Srbiju – naftu i gas, ne postoje još ni u EU, onda je Srbija u stanju kao druge zemlje Zapadnog Balkana, da traži podršku EU, sad ima mehanizama da EU pomogne zemljama za troškove koje imaju za rezultat uvođenja tih sankcija, nije to sad da Srbija mora sama da plati sve račune, ako trpi zbog sankcija, ali za to treba da se odluči i uvede sankcije“, kaže Biber.

Ako Srbija želi da postane član EU, kaže on, onda mora da se priključi tim politikama.

Ističe da se u Briselu mnogo više govori o proširenju.

„Postoji spremnost da se pogleda drugim okom, da proširenje nije samo tehničko pitanje, nego i političko pitanje. Srbija nije funkcionalna demokratija, ugrožena je vladavina prava, sadašnja Srbija kako izgleda u smislu stanja demokratije ne može da uđe u EU, to jeste problem, ali šta može da se desi, da EU daje bolje smernice i nagrade za napredak“, kaže on.

(N1)