Državna izdvajanja za kazne, penale i srodne naknade predstavljaju rastući rizik za javne finansije, smatra Fiskalni savet. Samo po osnovu sudskih presuda u proteklih deset godina Republika Srbija isplatila je više od jedne milijarde evra, odnosno preko 120 milijardi dinara.

Kazne i penali se u nacrtu Fiskalne strategije samo načelno i bez kvantifikacije ubrajaju u rizike, što imajući u vidu njihovu visinu i rastući trend nije opravdano, smatra Fiskalni savet u svojoj analizi.

„Državna izdvajanja za kazne, penale i srodne naknade predstavljaju rastući rizik za javne finansije. Podsećamo, isplate po ovom osnovu su na kraju 2010. godine iznosile svega četiri milijarde dinara, a taj iznos je vremenom narastao na oko 23 milijardi dinara, što je podatak za 2020. godinu. Postoji opasnost da bi ovakav trend mogao da se nastavi i u budućnosti. S jedne strane, nacrt Strategije prepoznaje problem vrtoglavog rasta ovih rashoda, ističući da je samo po osnovu sudskih presuda u proteklih deset godina Republika Srbija isplatila više od jedne milijarde evra“, navodi Fiskalni savet u dokumentu Mišljenje na Nacrt Fiskalne strategije za 2022. godinu sa projekcijama za 2023. i 2024. godinu.

Fiskalni savet smatra da bi trebalo obratiti veću pažnju na rizik od povećanja troškova za kazne i penale.

Iako bi ovaj problem mogao da donese velike troškove budžetu u srednjem roku, Fiskalna strategija ga, ističe se u analizi – ne adresira na pravi način.

„Zapravo strategijom je planirano smanjenje izdvajanja za ostale tekuće rashode u srednjem roku (gde spadaju kazne i penali), što bi se lako moglo pokazati kao preterano optimistična prognoza“, navodi Fiskalni savet.

Državna revizorska institucija u Izveštaju o završnom računu za 2019. godinu objavila je, podseća Fiskalni savet, tabelarni prikaz potencijalnih obaveza po osnovu 7.764 sudska spora koja se vode u delokrugu 11 ministarstava, koje su na kraju 2019. iznosile najmanje 59 milijardi dinara (500 miliona evra).

„Iako u ovom izveštaju to nije eksplicitno navedeno, naslućuje se da je reč o sporovima pred domaćim sudovima, ne i međunarodnim, što znači da se ukupne potencijalne obaveze verovatno mogu pokazati i drastično veće nego što ova evidencija pokazuje. Imajući u vidu veličinu ovog problema, kao i to da neke institucije (DRI) raspolažu detaljnim podacima i objavljuju pregled budžetskih obaveza po osnovu sporova – smatramo da ne postoji prepreka da se slične, i proširene, tabele pojave i u Fiskalnoj strategiji i uključe u fiskalne projekcije“, istakao je Savet.

Svi sudski sporovi na jednom mestu

Fiskalni savet navodi da bi revidiranu Strategiju trebalo unaprediti objavljivanjem potencijalnih obaveza iz sudskih sporova.

Jedno od, kako se ističe – operativno posmatrano najvećih unapređenja na kojem bi Vlada trebalo da insistira jeste – objedinjavanje svih sudskih sporova koji se vode protiv Republike Srbije, njihova sistematizacija i objavljivanje u strateški važnim dokumentima kao što je Fiskalna strategija.

To bi, kako je naveo Fiskalni savet, podrazumevalo da svi resori u čijem delokrugu su proteklih godina dominantno vođeni sporovi – pre svega Ministarstvo privrede, građevinarstva, pravde, unutrašnjih poslova, odbrane i finansija – izvrše popis aktuelnih sporova, procene troškove i alociraju ih (makar ugrubo) na godine koje slede.

„U drugom koraku ta evidencija bi trebalo da se sistematizuje i centralizuje, kako bi kreatori ekonomske politike imali jasan uvid u sve potencijalne obaveze po ovom osnovu. U trećem koraku, potrebno je uvesti praksu da se ta evidencija javno objavljuje“, smatra Fiskalni savet.

Trajno rešenje će, navodi se u dokumentu, nesumnjivo podrazumevati uspostavljanje javne, potpune i sveobuhvatne baze sporova i potencijalnih obaveza, što je, po mišljenju Fiskalnog sveta – elementarni preduslov da kreatori ekonomske politike budu upoznati sa stvarnim razlozima tužbi i izgubljenih sporova.

(N1)