Predloženi rebalans budžeta usmeren je ka stabilizaciji javnih finansija zbog čega se, uz određene zamerke, može oceniti povoljno, saopštio je Fiskalni savet, ali i upozorio na nedovoljnu transparentnost, a kao primer naveo „nedovoljno razjašnjene rashode od oko 1,3 milijarde evra“.
Fiskalni savet u Oceni predloga rebalansa budžeta konstatuje da je potreba odgovora na izbijanje pandemije dovela do „neuobičajeno velikog broja rebalansa budžeta“ kojima je snažno povećavan fiskalni deficit.
Upozoravaju da je nedovoljna transparentnost problem koji se ponavlja i u ovom Predlogu rebalansa budžeta.
„I dalje je nejasno na šta se konkretno troši kapitalni budžet Кancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, za koje namene se usmeravaju subvencije putarskim preduzećima, šta tačno predstavlja nabavka finansijske imovine na razdelu Ministarstva finansija, za koje konkretne projekte ide veći deo transfera ostalim nivoima vlasti – uz već standardnu netransparentnost ogromnog kapitalnog budžeta Ministarstva odbrane“, ukazuje Fiskalni savet.
Ukupan iznos nedovoljno razjašnjenih rashoda koji su deo predloženog rebalansa budžeta dostiže čak oko 1,3 milijarde evra, izračunao je Fiskalni savet.
Kada je reč o pripremi budžeta za sledeću godinu, ocenjuju da bi fiskalni deficit u 2022. trebalo restriktivnije planirati i zbog rastućih fiskalnih rizika, uz upozorenje da „tradicionalno najveći rizik za domaće javne finansije predstavlja loše poslovanje nereformisanih javnih preduzeća“, a smatraju da bi najveći potencijalni trošak za javne finansije u 2022. mogli da naprave Srbijagas i Er Srbija.
Savetuju, takođe, da 2022. godini plate u javnom sektoru ne bi trebalo povećavati više od šest odsto, a da bi penzije trebalo indeksirati na osnovu „švajcarske“ formule, što znači rast od 5,5 odsto.
(FoNet)