U Srbiji je ove godine moguća nova kriza i sada bi dobrodošle dve milijarde evra koje su neracionalno potrošene tokom pandemije COVID-19, naveo je Fiskalni savet u analizi antikriiznih budžetskih mera tokom pandemije.

Javne finansije Srbije i dalje se mogu načelno oceniti kao stabilne, ipak prekomerna i suviše neselektivna potrošnja iz prethodne dve godine je bila pogrešna, navedeno je u analizi.

„Ne samo što je, zbog neselektivne potrošnje, povećan javni dug za oko dve milijarde evra viši nego što je bilo neophodno, već su tako i nepotrebno umanjeni raspoloživi mehanizmi ekonomske politike u mogućoj novoj krizi“, ocenio je Fiskalni savet.

Rat u Ukrajini, kako je navedeno, uz već prisutnu visoku inflaciju i energetsku krizu dovešće do nove ekonomske nestabilnosti evropskih zemalja koja bi se nadovezala na zdravstvenu krizu.

Srbija je, po oceni Fiskalnog saveta, za antikrizni paket mera zbog pandemije dala, relativno gledano, 55 odsto više sredstava iz budžeta u odnosu na uporedive zemlje centralne i istočne Evrope (CIE), odnosno 10,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), po čemu je bila rekorder u odnosu na sve zemlje, koje su u proseku potrošile 6,7 odsto BDP-a.

Izdvojena budžetska sredstva za podršku privredi u Srbiji jesu bila prevelika, što je sačuvalo zaposlenost, ali je problem njihova neracionalna raspodela, naveo je Fiskalni savet, uz objašnjenje da iz grešaka treba izvući pouke jer će i nova kriza zahtevati snažne intervencije iz budžeta.

„Javne finansije Srbije podnele su ogroman teret tokom zdravstvene krize od oko 5,4 milijarde evra. Pandemija je zahtevala snažno povećanje budžetskih rashoda za zdravstvo, ali i za podršku ugroženoj privredi i stanovništvu, a sredstva su obezbeđena zaduživanjem, pa je to bio glavni razlog zbog kog je javni dug Srbije od kraja 2019. do kraja 2021. povećan za oko šest milijhardi evra“, naveo je Fiskalni savet.

Snažne fiskalne intervencije doprinele su, kako je navedeno u analizi, da su se evropske privrede u veoma kratkom roku oporave od duboke recesije, Srbija već u prvom kvartalu 2021. godine iako je to bila kriza, najdublja od Drugog svetskog rata, međutim sve mere u Srbiji nisu bile racionalne.

„Za vanredne izdatke za zdravstvo, u Srbiji je dato 1,1 odsto BDP-a više u odnosu na prosek CIE, što je opravdano jer nije imala dovoljno zdravstvenih kapaciteta, za podršku privredi izdvojeno je 0,6 odsto BDP-a više nego u tim zemljama, a za podršku stanovništvu čak 2,1 BDP-a više nego u državama sa kojima može da se poredi“, navedeno je u analizi.

Dodaje se da je glavni cilj fiskalnih mera za podršku privredi bio da se spreči prekomeran pad zaposlenosti, zbog čega je najveći deo budžetskih sredstava i u CIE i u Srbiji isplaćivan po zaposlenom, obično u vrednosti minimalne zarade ili dela minimalne zarade.

Uz to, pojedine zemlje, uključujući Srbiju, dodatno su sprovodile i neke druge mere poput odlaganja ili privremenog oslobađanja od poreza.

„Srbija je za pomoć privredi tokom 2020. i 2021. dala nešto više budžetskih sredstava u odnosu na prosek zemalja CIE, 4,8 odsto BDP-a u odnosu na 4,2 odsto BDP-a. Smatramo da ova razlika nije bila opravdana, tim pre što je Srbija zbog
specifične strukture svoje ekonomije bila manje pogođena krizom od drugih evropskih zemalja“, ocenio je Fiskalni savet.

U analizi je istaknuto da je još veći problem od veličine izdvojenih sredstava u Srbiji bila njihova loša raspodela.

U zemljama CIE u proseku je oko 75 odsto isplaćene državne pomoći bilo usmereno ka preduzećima pogođenim krizom kojima je promet pao u rasponu od 20 do 50 odsto, ili u naročito pogođene oblasti, poput turizma, a u Srbiji je manje od deset odsto sredstava dato naročito pogođenim delatnostima, turizmu, ugostiteljstvu, autobuskim prevoznicima, rentakaru, a više od 90 odsto sredstava deljeno je nezavisno od ugroženosti preduzeća.

„Tako se budžetski novac neopravdano odlivao i na preduzeća koja uopšte nisu bila pogođena krizom, apoteke, firme za dostavu hrane, IT sektoru i drugima. Najveća mana antikriznog paketa u Srbiji bila je prekomerna i neselektivna pomoć stanovništvu“, ocenio je Fiskalni savet.

Dodao je da nakon prvog budžetskog davanja od 100 evra svim punoletnim građanima iz juna 2020. godine usledio je čitav niz sličnih mera, pa je „njihov trošak dostigao ogromnih 1,9 milijardi evra“ uključujući poznate isplate u 2022. godini.

Druge zemlje CIE pomoć stanovništvu usmeravale su, kako je navedeno, prvenstveno na ugrožene kategorije, nezaposlene (gotovo sve zemlje CIE), primaoce najnižih penzija (Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, Bugarska), korisnike socijalne pomoći (Crna Gora, Poljska, Litvanija, Albanija).

Pomoć je u drugim zemljama deljena i za pokrivanje troškova odsustva s posla radi nege člana porodice obolelog od COVID-19 ili zbog zatvaranja škole (Češka, Slovačka, Poljska, Litvanija), za obuku i prekvalifikaciju (Hrvatska, Bugarska, Severna Makedonija, Litvanija), za druge ranjive grupe (Slovenija, Severna Makedonija, Letonija).

Srbija je, međutim, merama obuhvatala i stanovnike koji nisu bili socijalno ugroženi, zaposlene s redovnim primanjima, penzionere s iznadprosečnim penzijama i sličnim kategorijama zbog čega je za pomoć stanovništvu tokom 2020. i 2021. u Srbiji potrošeno skoro četiri puta više u odnosu na uporedive zemlje.

(Beta)