„Filmski krugovi“ – selekcija dokumentarnih filmova sa prostora bivše Jugoslavije, novi je prateći programa ovogodišnjeg Sterijinog pozorja, koji će se održati u okviru 69. Strerijinog pozorja od 27. maja do 2. juna u bioskopu Arena Cineplex u Novom Sadu.

Protokol o poslovnoj saradnji i realizaciji ovog programa potpisan je danas između Sterijinog pozorja (direktor Miroslav Radonjić) i Preduzeća za filmsku, TV i video distribuciju Art Vista doo Beograd (direktor Nebojša Ćetković), u čijem sklopu je i bioskop Arena Cineplex Novi Sad.

Selekciju filmova sačinio je novinar, režiser i filmski stvaralac u sferi dokumentarnih filmova, višestruko nagrađivani Aleksandar Reljić.

U okviru Filmskih krugova na 69. Sterijinom pozorju biće organizovan i okrugli sto sa temama: Dokumentarni film sa post-jugoslovenskim temama i Produkcija, koprodukcije i distribucija dokumentarnih filmova na post-jugoslovenskom prostoru.

Filmski krugovi na 69. Sterijinom pozorju, sa svojim dugometražnim dokumentarnim filmovima u revijalnoj selekciji, na najbolji način će prikazati tendencije u dokumentarnom filmu, koje se bave temama iz nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, sa osvrtom na aktuelni društveno-politički, ekonomski i kulturni kontekst post-jugoslovenskog prostora.

Ova revijalna selekcija pokazaće i koliko se danas autori u regionu interesuju i bave temama problematike jugoslovenskog nasleđa, koje u main stream krugovima bivših republika nisu popularne, a često su i nepoželjne.

Ex YU filmovi u Areni

Filmski krugovi ‒ selekcija dokumentarnih filmova sa prostora bivše Jugoslavije (između ostalih pred publikom će se naći):

El Shatt – nacrt za utopiju (Ivan Ramljak)

Jedna žena, jedan vek (Želimir Žilnik)

Dosije: Labudović – Nesvrstani (Mila Turajlić)

Tvornice radnicima (Srđan Kovačević) 

Pomračenje (Nataša Urban)

Koreni (Tea Lukač)

Projekcije su od 17 časova.

Ulaznice će biti u prodaji na blagajnama bioskopa Arena Cineplex od 10. maja.

Otkud dokumentarni film kao medij na 69. Sterijinom pozorju?

„Razlog je jednostavan ‒ dokumentarni film se toliko razvio u poslednje dve decenije da osvaja svet na svim prestižnim svetskim festivalima, zbog činjenice da je sredstvo koje precizno čita naše posleratne i tranzicijske traume, kao i fenomene istorijskog revizionizma, prema nečemu što je bio naš jugoslovenski identitet.

Ti problemi su predmet i velikog broja domaćih dramskih tekstova.

Stoga, čini se da je Sterijino pozorje, kao najveći festival domaće drame, pravo mesto za reviju dokumentarnih filmova koji se bave post-jugoslovenskim identitetskim temama, koje sigurno mogu biti dobra insipiracija dramskim piscima za neke nove domaće tekstove.

Revija ovih dokumentarnih filmova prikazuje period od početka stvaranja socijalitičke Jugoslavije, preko borbe za njenu nezavisnost, značaja u svetu kao lidera Pokreta nesvrstanih i zemalja trećeg sveta, bezbrižnost toga vremena, zatim sistema socijalističkog samoupravljanja i na kraju krvavog raspada, suočavanja sa prošlošću, pa sve do žala za domovinom, zavičajem iz kojeg su mnogi bili prisiljeni da pobegnu.

Selektor Aleksandar Reljić

Aleksandar Reljić, rođen 1974. u Beogradu, autor je brojnih dokumentarnih filmova koji su se bavili temama kulture sećanja, ratnih zločina, zaštite ljudskih prava, ksenofobije i sl.

Posebno se bavio temama stradanja u Drugom svetskom ratu kao i ratovima na prostoru bivše Jugoslavije.

Foto: Al Jazeera Balkans/ ustupljena fotografija

Vodi malu novosadsku produkciju „Core Dox“, osnovanu 2019. sa kojom je do sada uspeo da snimi tri nagrađivana  dugometražna dokumentarna filma – „Proces Sandžak“, „Do daske“ i „Mamula All Inclusive“, u koprodukciji sa partnerima u zemlji i regionu.

Njegov film „Unuk (Enkel)“, koji se bavi temom Holokausta, banalnosti zla, ali i praštanja, dobio je veliki broj domaćih i stranih priznanja i bio nominovan za Najbolji evropski dokumentarni film 2018. na festivalu Prix Europa u Berlinu.

Zaposlen je u Dokumentarno-obrazovnom programu Radio televizije Vojvodine, a dve godine je bio na mestu odgovornog urednika redakcije.

U svet filma došao je nakon dugogodišnje plodne karijere u novinarstvu.

Sve ovo su, čini se, teme koje se i dalje tiču i ticaće se svih nas, a samim tim i naših autora, pre svega dramskih pisaca, književnika, scenarista…

Takođe, važno je da naglasimo da se autori dokumentarnih filmova, osim toga što se hrabro hvataju u koštac sa temama koje nas opterećuju, i u produkcijskom smislu povezuju sa kolegama u bivšim jugoslovenskim republikama, tako da je u godinama unazad stvorena jedna neformalna scena dokumentarnog filma koja zajednički diše i živi na post-jugoslovenskom prostoru i tako predstavlja primer dobre prakse.

Zato, u susret jubileju ‒ 70. Sterijinom pozorju, kako se navodi u saopštenju Sterijinog pozorja, “kreću i sterijanski krugovi dokumentarnog filma, da bi svojim malim i skromnim doprinosom inspirisali domaće autore i na taj način pomogli razvoj domaće drame.”

Branislava Opranović (Autonomija/naslovna fotografija: Sterijino pozorje)