Fond za humanitarno pravo (FHP) iz Beograda objavio je digitalni narativ o prisilnoj mobilizaciji izbeglica koju je država organizovala 1994. i 1995. godine, kada je po Srbiji hapsila i na frontove u Hvatsku i Bosnu i Hercegovinu slala muškarce koji su izbegli iz tih država ili su bili rođeni u njima.
FHP je u narativu naveo da su od januara 1994. godine, na osnovu dogovora vlasti Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i samoproglašenih Republike Srpske Krajine (RSK) i Republike Srpske (RS), vojni i policijski organi Republike Srbije sprovodili prisilnu mobilizaciju izbeglica u Srbiji.
Najveći broj izbeglica mobilisao je MUP Srbije tokom leta 1995. godine, u periodu od juna do kraja septembra.
Prema podacima FHP-a, MUP Srbije je tokom leta 1995. godine prisilno mobilisao oko 10.000 izbeglica i vratio ih na teritoriju pod kontrolom Vojske Republike Srpske (VRS) ili Srpske vojske Krajine (SVK).
Najmanje 54 prisilno mobilisane izbeglice izgubile su život ili nestale nakon vraćanja na područje gde su se odvijali oružani sukobi, piše u narativu.
“Pripadnici MUP-a Srbije izbeglice su odvodili iz prihvatnih i kolektivnih centara u kojima su bile smeštene, iz privatnih kuća, sa radnih mesta, sa ulice nakon što bi ih zaustavila saobraćajna policija, iz ugostiteljskih objekata, ali i iz učeničkih i studentskih domova. Izbeglice su prinudno mobilisane i iz kolona pri ulasku u Srbiju”, navodi se u tekstu.
Tokom ratova na jugoslovenskom prostoru od 1991. do kraja 1995. godine u Srbiju je izbeglo oko 500.000 ljudi, prevashodno državljana Hrvatske i Bosne i Hercegovine srpske nacionalnosti.
Većina izbeglica bila je smeštena u prihvatnim centrima širom Srbije, starim hotelima, nekorišćenim javnim objektima, kod rođaka i prijatelja, a mali broj je imao mogućnosti da iznajmi stan.
Zbog prisilnih mobilizacija, FHP je sudovima u Srbiji podneo 121 tužbu u ime 721 osobe, za naknadu štete zbog povrede slobode i prava ličnosti – pretrpljenih duševnih i fizičkih bolova koje su prisilno mobilisane izbeglice pretrpele usled prisilne mobilizacije, ali i tužbe za naknadu štete članovima porodica prisilno mobilisanih izbeglica koje su izgubile život u oružanim sukobima nakon prisilne mobilizacije.
U svim postupcima koji su pokrenuti do 2000. godine sudovi su utvrdili odgovornost Srbije, jer su pripadnici MUP-a Srbije nezakonito izbeglice lišili slobode i zatim predali vojnim i policijskim organima RS i RSK. Sudovi su izbeglicama dosuđivali novčane iznose u rasponu od 400 do 3.000 evra.
FHP je naveo da je, sprovodeći prisilnu mobilizaciju izbeglica, Srbija prekršila kako Konvenciju o statusu izbeglica tako i sopstveni Zakon o izbeglicama, koji je bio na snazi u vreme prisilne mobilizacije.
“Država Srbija do danas nije uputila izvinjenje niti adekvatno obeštećenje građanima, izbeglim iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, koje su pripadnici MUP-a Srbije privodili i potom predavali vojnim i policijskim organima RS i RSK, kao i paravojnim formacijama”, piše u narativu.
(Autonomija)