Uprkos tome što je Zakon o zabrani manifestacija neonacističkih i fašističkih organizacija i zabrani upotrebe takvih simbola i obeležja usvojen još 2009. godine, propagandni materijali i publikacije tog tipa dostupni su na internetu, ali i u pojedinim knjižarama. Grafiti mržnje i kukasti krstovi na zidovima odavno nisu neuobičajena pojava, a na forumima zabranjenih organizacija mogu se kupiti majice, kačketi i bedževi sa simbolima fašizma i neonacizma.

U jevrejskoj opštini kažu da njihova komisija antisemitizma prati i beleži pojave isticanja ovih simbola, ali uglavnom ne reaguju burno.

„Nekada pomislim da neko nacrta kukasti krst od tih mladih ljudi, a i ne zna šta je to, odakle je to i šta je nacrtao, i šta je istakao tim simbolom. Kada sam postao predsednik Jevrejske opštine, odmah me je susreo na mom poštanskom sandučetu kukasti krst. Nisam reagovao burno, tiho, jednostavno izbrisao, sačekao i vremenom se to smirilo“, rekao je Goran Levi, predsednik Jevrejske opštine.
U Srbiji je još od 2009. godine na snazi zakon koji zabranjuje upotrebu ovih simbola, i predviđa kazne za prekršaj od pet do 50 hiljada za fizičko lice, odnosno, od sto hiljada do čak milion dinara za pravno lice.

„Prekršajni postupak može da se podnese na osnovu zahteva ili policije ili javnog tužioca kao organa ovlašćenih za podnošenje prijava odnosno zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Takođe, bilo ko od građana ko smatra da mu je ovakvom vrstom prekršaja ili bilo kojim drugim prekršajem povređeno lično ili neko drugo pravo, može u svojstvu oštećenog da pokrene postupak“, naglasila je Dejana Đorđević, v.d. predsednika prekršajnog suda. U policiji i tužilaštvu kažu da nisu imali prijava, niti su postupali po ovom zakonu i nadležnost prebacuju na Prekšajni sud. Međutim, i u Prekšajnom sudu kažu da nisu imali ovakvih slučajeva.

„Potrebno je podići svest, odnosno obavestiti ljude šta znače međunarodni standardi ljudskih prava, pa samim tim i zabrana diskriminacije i šta bi mi trebalo da poštujemo kao zemlja. Međutim, kao čovek, ja smatram da je to nešto za šta nam nisu potrebni međunarodni standardi ili zakonske odredbe, to je jednostavno neprihvatljivo i trebalo bi da vodimo računa da do toga ne dođe“, rekla je Gordana Mohorović, iz kancelarije za ljudska i manjinska prava.

Dok je u Srbiji ovaj zakon mrtvo slovo na papiru, u Nemačkoj su do nedavno, zbog tereta istorije, bili zabranjeni čak i precrtani nacistički simboli, zbog čega je prodavac majica sa precrtanim kukastim krstom, kažnjen sa 3600 evra zbog, kako se navodi, mogućnosti popularisanja nacističkih ideja.

(RTV)