Gradska uprava za zaštitu životne sredine odlučila je da je potrebna procena uticaja na životnu sredinu za postavljanje privremene fabrike betona za most u produžetku Bulevara Evrope.

Nakon što je kineski CRBC podneo zahtev za odlučivanje o proceni obaveštena je javnost, a kako je navedeno u obrazloženju odluke Gradske uprave, zainteresovani su bili Ekološki front Novi Sad i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) iz Beograda.

U obrazloženju se navodi da je RERI dostavio mišljenje o zahtevu izvođača radova i da je to mišljenje uzeto u obzir kada je odlučivano o zahtevu. Ne opisuje se koje zamerke na zahtev je RERI imao niti kako je Gradska uprava o istima odlučivala.

U mišljenju koje je portalu 021.rs dostavio RERI piše da je, pre svega, Gradska uprava za zaštitu životne sredine pogrešna adresa za podnošenje zahteva o potrebi procene uticaja, budući da je nadležni organ za ova pitanja Ministarstvo za zaštitu životne sredine.

Takođe, ističe se da CRBC pribegava veštačkoj podeli jedinstvenog projekta na više manjih.

„Postavljanje mobilne fabrike betona sastavni je deo projekta izgradnje obilaznice oko Novog Sada sa mostom preko Dunava. S tim u vezi, projekat je morao biti obuhvaćen studijom o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje obilaznice. Time što se deli projekat na više manjih, ne razmatra se kumulativni uticaj fabrike sa ostalim delovima izgradnje mosta“, piše u mišljenju Instituta.

RERI je takođe ocenio da zahtev ne sadrži sve elemente propisane zakonima i pravilnicima. Tvrdi se da je opis lokacije nepotpun, kao i da nisu prikazane razmatrane alternative. Takođe, navodi se da je neadekvatan opis mera predviđenih za sprečavanje štetnih uticaja, kao i opis mogućih uticaja na životnu sredinu.

Posebno se naglašava nedovoljan opis nastanka, tretmana i ponovne upotrebe otpadne, odnosno tehničke vode.

„U širem smislu, mogu nastati tehnološke otpadne vode, to jest vode od pranja mešalice i radnih mašina, fekalne i sanitarne otpadne vode, kao i atmosferske vode. Navodi se da će se tehnološke otpadne vode odvoditi do separatora, u kojem će se vršiti taloženje čestica cementa, peska i drugih mehaničkih nečistoća, kao i izdvajanje ulja, masnoća i drugih naftnih derivata“, navode u RERI-ju.

Oni ukazaju i na to da je ovakav nalaz nepotpun i nejasan, budući da nosilac projekta u zahtevu propušta da opiše kompletan proces uticaja tehnološke otpadne vode na recipijente u nepsorednoj okolini.

„Ostaje nejasno na koji način i gde će se skladištiti mehanički ostaci nakon separacije. Nejasno je i kakav je dalji tretman tehnološke vode nakon separacije. S tim u vezi, podnosilac ukazuje da nije prikazana količina i kvalitet vode koji će se ispuštati u Dunav i kako će to uticati na kvalitet vode reke“, dodaje se u mišljenju Instituta.

Dragomir Ristanović iz ovog Instituta za 021.rs kaže da je zadovoljan što će, bar delimično biti ispoštovane procedure, ali da svakako rešenje nije adekvatno.

„Nije određen obim i sadržaj. Osim informacije da je sprovedena javna rasprava i da će se studija izraditi nemamo druge informacije koje su nama od značaja. Obavezan sadržaj rešenja o pristupanju studije treba da budu i stavovi o svakoj podnetoj primedbi koja je upućena tokom javnog uvida, međutim mi to nismo videli. Ne znamo nijedan odgovor na primedbe koje smo uputili“, kaže Ristanović.

On navodi da RERI uporno insistira na tome da se procena uticaja dogodi pre izdavanja građevinskih dozvola, kako bi u toj fazi projektovanja bilo moguće svrsishodno postaviti ta rešenja.

„Mnogo je lakše u toj fazi naknadno menjati tehničku dokumentaciju, međutim to nikad nije poželjan scenario. Evidentno je da nosilac projekta mora da iznese određeni dodatni napor da bi se uskladio, a za to svakako nije motivisan“, navodi naš sagovornik.

Što se samih primedbi tiče, Ristanović kaže da je i dalje nejasno zašto je odlučivanje stavljeno u nadležnost gradske uprave, a ne ministarstva.

„Prema Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu organ koji je nadležan da sprovodi postupak procene uticaja istog je ranga kao i organ koji je nadležan da izdaje građevinsku dozvolu za takvu vrstu radova. S obzirom na to da je ovde u pitanju izgradnja obilaznice sa mostom i da sve dozvole za izgradnju koje su u vezi sa tim projektom izdaje Ministarstvo građevinarstva, onda i samu procenu uticaja treba da čini Ministarstvo zaštite životne sredine“, objašnjava Ristanović.

On kaže da je ovde reč o jednoj „improvizaciji procedura“, gde se jedinstveni projekat cepka na sitnije delove i razume se kao skup više zasebnih manjih projekata.

„To je veoma problematično sa stanovišta zaštite životne sredine. Razumemo da su mostovi vrlo složeni građevinski objekti i da je mnogo jednostavnije raspodeliti ih na određene komponente. Međutim kad se razmatra uticaj na životnu sredinu, moramo predstaviti kakav će uticaj imati celokupan projekat kada bude izgrađen“, ocenjuje Ristanović.

Kao jedan od većih problema u mišljenju Instituta navodi se tretman i otpuštanje vode, jer se, prema zahtevu CRBC prerađena voda ispušta u Dunavac.

„Svakako bi trebalo da se pronađu alternative, da se makar predstave i u studiji objasni zašto se ta situacija nije mogla izbeći. Dunav je međunarodni ekološki koridor, a imamo i neposrednu blizinu i staništa zaštićenih i strogo zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta. Govori se o prostoru u koji ne bi trebalo dozvoliti otpuštanje bilo kakvih zagađujućih materija. Upravljanje otpadom na predmetnoj lokaciji nije uopšte ni razmatrano“, kaže sagovornik 021.rs.

Zainteresovani za projekat bili su i u Ekološkom frontu, a prema zahtevu izvođača radova koji su dostavili portalu 021.rs, mogućnost stvaranja zauljenih atmosferskih voda će se rešiti na taj način što će „nivelacija platoa biti nagnuta prema jugoistočnom delu betonskog platoa gde će biti postavljena prefabrikovana betonska rigola, tako da će sva zauljena voda biti odvedena do separatora iz koga će tako prečišćena biti ispuštena u zaliv Dunavac koji se nalazi sa istočne strane“.

Izvođač radova navodi da rizik za pojavu zagađenja postoji, ali da se verovatnoća „ne može definisati“.

Što se tiče vode nastale nakon pranja miksera za beton i ostale građevinske opreme, planira se da se ta voda propusti kroz taložnik, a potom koristi kao tehnička voda za proizvodnju betona.

CRBC navodi da će u mobilnoj fabrici raditi tri zaposlene, a da postrojenje obuhvata mešalicu, noseću konkstrukciju, skip uređaj, dozator, komandni pult, bager, silos za cement, putni transporter i ostalu opremu.

Kako je 021.rs već pisao, privremena fabrika betona koja će se koristiti za gradnju mosta u nastavku Bulevara Evrope biće smeštena na prostoru Brodogradilišta, neposredno uz krivinu na Ribarskom ostrvu.

Ovde od prošle godine traju radovi na izgradnji privremenih saobraćajnica i privremenog mosta potrebnih za izgradnju „Kineskog mosta“.

Mesto gde će se izgraditi privremena fabrika betona za novi most je u javnom vlasništvu,a pravo korišćenja imaju JVP „Vode Vojvodine“, Grad Novi Sad i firma „Uni-Galens“, koja planira da neposredno pored gradi stambeno-poslovni kompleks poznat kao „Novi Sad na vodi“.

(Radio 021, foto: Autonomija)