Zamenik direktora Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) Marko Makovec izjavio je danas u Beogradu da će EU u trenutku donošenja odluke o pridruživanju Moldavije i Ukrajine smatrati države regiona Zapadni Balkana delom istog paketa.

„Naš institucionalni i cilj – i u vezi s tim mi je visoki predstavnik (Žozep Borel) dao instrukcije – jeste da će u istom paketu proširenja u kome će biti Ukrajina i Moldaviji biti i Zapadni Balkan“, rekao je on.

Makovec je na panelu Beogradske sigurnosne konferencije (BSC) „Ukrajina i saveznici: Očuvati čvrsto jedinstvo“ izjavio da će EU na tom strategijskom cilju sada veoma intezivno raditi i da će za sve države imati „iste metodske principe“: jednako će se meriti doprinosi svih 10 država kandidata za punopravno članstvo u EU.

U fokusu tema ovogodišnje konferencije Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) koja nosi naziv „Rekonstrukcija globalnog (ne)reda“, su geostrateška pitanja, globalna bezbednost, proširenje EU, borba za demokratiju, zarobljavanje države, sajber bezbednost, ljudska prava, rešavanje sukoba, rat u Ukrajini i „zelena tranzicija“.

Dijalog Beograda i Prištine je o dogovoru da Kosovo postane država

Direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj Službi za spoljne poslove (EEAS) Marko Makovec izjavio je večeras da se dijalog Beograda i Prištine vodi o dogovoru koji će „promeniti karakter Srbije“ i „učiniti Kosovo državom“.

„Ovo je veoma velika stvar i zbog toga pregovori oduzimaju toliko vremena. Nedavno smo imali i operaciju 24. septembra (oružni napad Srba u Banjskoj, na Kosovu, 24. septembra, na kosovsku policiju) o kojoj ćemo morati dalje da razgovaramo, o tome šta se desilo i šta je dovelo do toga“, rekao je Makovec na panelu u okviru Beogradske bezbednosne konferencije (BSC).

Makovec je rekao da se stanje na Kosovu ne sme porediti s „dubokim konfliktima“, kao što je u Severnoj Irskoj što iznose neki stručnjaci.

„Ipak dijalog će se nastaviti i potrudićemo se da sprečimo da situacija ode u tom smeru. Mi ćemo pokušati da iskoristimo sve naše resurse i napore da vratimo obe strane za sto, nekom političkom procesu“, rekao je on.

Naučnik Gvida Goldmana za geostrategiju, sa sedištem u kancelariji GMF-a u Berlinu Tomas Klajne-Brokhof na panelu je pitao koji su to resursi koji već nisu iskorišćeni.

„Kako to mislite: svi naši napri? Ja ne vidim sve vaše napore. To što niste učinili nije dovoljno“, ocenio je Klajne-Brokhof na panelu „Ukrajina i saveznici: Očuvati čvrsto jedinstvo i solidarnost“.

On je dodao da nije siguran da li su države članice ili sama EU spremne da urade ono što je potrebno za rešavanje konflikta u Ukrajini i na severu Kosova.

Makovec je izjavio da su različite prirode konflikata u Ukrajini i na Kosovu: „Konflikt na Kosovu je više pravni i ustavni. U Ukrajini je bezbednosni. Treba nam više vremena da bismo postigli rezultat, ali možemo da koristimo samo politička sredstva“, odgovorio je Makovec.

Treći učesnik panela, predsednik Bečkog ekonomskog instituta (WIIW) Hanes Svoboda, prekinuo je diskusiju tvrdnjom da se koncept Evropske unije pogrešno zamišlja tokom diskusije: „Mislim da svi zamišljate da EU funkcioniše drugačije nego što zaista jeste. Mi moramo da nađemo način da primimo nove države i stignemo do ciljane finalne forme EU u isto vreme“, rekao je on.

U fokusu tema ovogodišnje konferencije Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) koja nosi naziv „Rekonstrukcija globalnog (ne)reda“, su geostrateška pitanja, globalna bezbednost, proširenje EU, borba za demokratiju, zarobljavanje države, sajber bezbednost, ljudska prava, rešavanje sukoba, rat u Ukrajini i „zelena tranzicija“.

(Beta, Foto: Evropski parlament)