Pre četiri godine, evropski lideri su osudili plan tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa da izgradi zid na južnoj američkoj granici sa Meksikom. „Imamo istoriju i tradiciju da slavimo kada se ruše zidovi i grade mostovi“, opomenula je Federika Mogerini, tadašnja šefica spoljne politike EU.

Međutim, Evropa sada ubrzava izgradnju sopstvenih zidova iz straha od budućih migrantskih kriza.

Vlade Evropske unije su trenutno zabrinute zbog priliva Avganistanaca i nadaju se da će ubediti bliske susede Avganistana da zadrže one koji beže od talibana.

Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice UNHCR upozorila je da bi do 500.000 Avganistanaca moglo napustiti svoju domovinu do kraja godine. Zvaničnici EU kažu da razmišljaju o ulaganju milijarde evra kako bi podstakli susede Avganistana da zadrže izbeglice.

Međutim, Pakistan, Tadžikistan i Uzbekistan po svemu sudeći nisu spremni da to učine i upozorili su da su za Avganistance, koji traže azil, spremni da posluže samo kao tranzitne zemlje.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc rekao je u subotu da se ne sme dogoditi potencijalni talas izbeglica prema Evropi. Francuski predsednik Emanuel Makron nedavno je rekao da Evropa treba da „predvidi i zaštiti se od migrantskog talasa“ iz Avganistana.

Taj savet prate i drugi evropski nacionalni lideri koji žele da spreče masovan ulazak avganistanskih izbeglica u Evropu. Nadaju se da će tako izbeći ponavljanje migrantske krize 2015-16, kada je više od million izbeglica sa Bliskog istoka, podsaharske Afrike i centralne Azije ušlo u Evropu tražeći azil, što je uticalo na evropsku politiku i podstaklo uspon populističkih nacionalističkih partija.

Ministri unutrašnjih poslova 27 država članica EU su se na prošlonedeljnom vanrednom sastanku u Briselu dogovorili „da deluju zajedno kako bi sprečili ponavljanje nekontrolisanih, ilegalnih migracija velikih razmera sa kojima su se u prošlosti suočavali“.

Procene da će se više avganistanskih izbeglica pojaviti na njihovim granicama podstakle su srednjoevropske, baltičke i balkanske države da dovrše planirane zidove i podignu još žičanih ograda. Grčka je prošlog meseca završila izgradnju zida dugog 40 kilometara duž svoje kopnene granice sa Turskom i instalirala automatizovani sistem nadzora kako bi pokušala da spreči izbeglice, koje traže azil, da uđu u Evropu.

„Ne možemo pasivno čekati moguće posledice „, rekao je grčki ministar za zaštitu građana Mihalis Hrisohoidis, najavljujući završetak projekta. „Naše granice će ostati sigurne i neprikosnovene“, dodao je on. Prema podacima agencije UN za izbeglice, azilanti iz Avganistana činili su 45% nedavnih ulazaka na grčka ostrva tokom ove godine.

Komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson je u intervjuu, koji je u ponedeljak objavio vebsajt Politiko, pokušala da ublaži već iskazanu odlučnost država članica da vrata drže čvrsto zaključana, i najavila da kasnije tokom ovog meseca saziva forum na visokom nivou, na kojem će zemlje članice, Britanija, SAD i Kanada razgovarati o obavezama za prijem određenog broja avganistanskih izbeglica.

„Naravno, to je dobrovoljno, ali očekujem da će prihvatiti“, rekla je. Međutim, nekoliko država, uključujući Grčku, Austriju i Mađarsku, već su rekle da neće.

Evropski komesar za migracije Margaritis Šinas protekle subote je rekao da su spoljne granice unije sada mnogo jače nego što su bile kada je kontinent bio uzdrman prilivom migranata 2015. i 2016. , koji je i doveo do izgradnje zidova.

Države članice EU su poslednjih godina zajedno izgradile više od 1.000 kilometara graničnih zidova ili ograda od bodljikave žice.

Svakim danom se gradi sve više zidova. Devedesetih godina prošlog veka izgrađena su samo dva zida, a do 2017. godine taj broj je skočio na 15. Španija, Grčka, Mađarska, Bugarska, Austrija, Slovenija, Slovačka, Letonija, Estonija, Norveška, Litvanija i Poljska su poslednjih godina dovršile nove spoljne zidove.

Francuska, Slovenija i Austrija su čak izgradile granične zidove od 2015. duž delova zajedničkih granica sa drugim zemljama EU.

Letonija, Litvanija i Poljska gradile su zidove i militarizovale svoje granice sa Belorusijom kako bi zaustavile rekordan broj migranata, uglavnom iz Iraka, koji prelaze njihove granice.

Oni optužuju beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka za orkestriranje prelazaka migranata kao oblika „hibridnog rata“ protiv EU zbog uvođenja sankcija nakon prošlogodišnjih spornih izbora, za koje se smatralo da su namešteni.

Na konferenciji za medije prošlog meseca, Lukašenko je demantovao optužbe da Belorusija pokušava da uceni Evropu pokušajima da stvori migrantsku krizu, ali je rekao da je odgovorio na spoljne pritiske.

„Ne ucenjujemo nikoga ilegalnom imigracijom“, rekao je Lukašenko novinarima u Minsku. „Ne pretimo nikome. Ali doveli ste nas u takvu situaciju da smo primorani da reagujemo. I mi reagujemo „, poručio je beloruski predsednik.

Međutim, nisu samo zloupotreba migranata od strane suparnika EU i neposredna previranja u Avganistanu zabrinuli kreatore politike EU i njenih nacionalnih lidera. Niz nedavnih studija sugeriše da će se Evropa u narednim decenijama suočiti sa mnogo većim migrantskim izazovima.

U istraživanju, objavljenom početkom ove godine, istraživači sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije upozorili su da će od sada do 2030. godine, klimatske promene , sukobi i politička neslaganja u susednim regionima EU, uz ogroman porast stanovništva u Africi, neizbežno dovesti do značajnog porasta broja ljudi koji pokušavaju da migriraju u EU.

(VOA)