Više zemalja Evropske unije zbog rasta inflacije preduzelo je mere da zauzda rast cena energije i osnovnih proizvoda za stanovništvo, a Statistički ured EU Eurostat je objavio da su hrana, piće i cigarete postali još skuplji posebno na severu Evrope i Švajcarskoj, dok su najjeftiniji u Severnoj Makedoniji i Rumuniji.

Eurostat navodi da znatno manje novca od proseka EU za hranu treba da daju žitelji Srbije, Bosne i Hercegovine, Rumunije, Bugarske i Severne Makedonije, a prehrambeni proizvodi su ubedljivo najjeftiniji u Turskoj.

Francuski privredni dnevnik „Lezeko“ piše da je „snažna inflacija obogaljila kupovnu moć Francuza“ i upozorava da to postaje politički problem, ne samo zbog toga, ali i zato što se u aprilu održavaju predsednički izbori u zemlji. Inflacija u Francuskoj je u prošloj godini dostigla neočekivanih 2,8 odsto, a u razdoblju 2015-2020 je u proseku bila samo 0,9 procenata godišnje.

Ekonomisti i analitičari u medijima u EU smatraju da će cene nastaviti da rastu u ovoj i idućoj godini, a vlade u Uniji su mahom pokušale da urušavanje kupovne moći stanovništva zaustave smanjenjem poreza na dodatu vrednost na hranu i još neke osnovne potrepštine.

To je naišlo i na kritiku u medijima koji zameraju vlastima da jedino ovakvim palijativnim merama samo kupuju socijalni mir, a stvaraju nove probleme posebno zbog manjeg priliva poreskih doprinosa u državni budžet.

Grčki dnevnik „Efemerida ton sinakton“ primećuje da je i grčka vlada „krenula da razmatra jedini preostali instrument: smanjivanje PDV-a na hranu i osnovne proizvode ne bi li sprečila novi udar na domaćinstva i takođe izbegla da nezadovoljstvo građana poraste i preraste u nešto još ozbiljnije“.

„Naravno“, kaže uvodničar grčkog lista, „Grčka nije Kazahstan ili Turska, ali niko ne zna kako će reagovati društvo koje je već dve godine teško pogođeno pandemijom (koronavirusa)“.

Francuski mediji i analitičari se u neku ruku nadovezuju na ovo upozorenje grčkog lista i ukazuju na to da istraživanja javnog mnenja pokazuju da, tri meseca uoči izbora, 52 odsto birača naglašavaju da će pitanje kupovne moći biti vrlo bitna tema u času glasanja, a takođe ističu da je jako važna i socijalna zaštita, posebno zdravstvo i penzije, kao i javna bezbednost i problemi imigracije.

Hrvatski „Večernji list“ u vrlo oštrom komentaru ukazuje na nagli rast cena hrane od oko sedam odsto u Hrvatskoj, iako je u EU u proseku taj skok bio tri odsto, a hrvatskim potrošačima sad preti i snažan skok cena gasa i električne energije.

„Veliki deo hrvatskih građana hrani se najjeftinijim namirnicama koje nađe, ne gledajući kvalitet“, predočava „Večernji list“ i naglašava da su brašno, mleko, kafa, pirinač jeftiniji u Nemačkoj i Francuskoj nego u Hrvatskoj.

I kaže da je hrana svakim danom skuplja „dok taj uzlazni trend ne prati i rast plata, a povećanje minimalca za 350 kuna utopiće se u tek jednim trgovačkim kolicima, ili korpi“ .

Hrvatski dnevnik postavlja pitanje „ima li tu opet onog dobro nam poznatog ‘lova u mutnom’ i iskorišćavanja situacije da bi se nabile marže i osigurala veća zarada“.

„Štiti li iko građane„, pita „Večernji list“ i zaključuje da će „preživeti nekako građani i novi udar na svoj džep i standard, kao i uvek… Navikao je hrvatski narod i na nestašicu, i na rat, i na uništenu privredu, i na kopanje po kontejnerima.

Agencija „Blumberg“ je objavila predviđanja da će cena energije za domaćinstva u EU ove godine porasti za 50 odsto i navela da je cena hrane u proseku u EU u oktobru 2021. porasla za 2,3 odsto dok je u oktobru 2020. na godišnjem nivou hrana bila jeftinija za 0,3 postotka.

Analitičare i ekonomske komentatore u EU posebno brine saopštenje Eurostata da je u decembru prošle godine inflacija na godišnjoj ravni u Uniji dostigla pet procenata, najviše zbog skoka cena gasa i električne struje. Eurostat takođe navodi da su u EU hrana i bezalkoholna pića bila najskuplja u Luksemburgu, i to za 25 odsto iznad proseka, a za 31 odsto niža od proseka u Rumuniji.

Finci plaćaju daleko najskuplje za alkoholna pića koja su u Finskoj za 115 odsto skuplja od proseka u Uniji, dok su duvanski proizvodi vrtoglavlo skupi u Irskoj, i to 143 odsto iznad proseka EU.

Najskuplja hrana je u Švajcarskoj, koja je deo jedinstvenog tržišta EU, mada nije članica Unije, a unutar evropske 27-orice najpaprenije cene hrane su u Luksemburgu. Hrana je u EU najjeftinija u Rumuniji, alkoholna pića u Mađarskoj, duvanski proizvodi u Bugarskoj. U proseku su cene hrane, pića i duvana znatno jeftinije na Zapadnom Balkanu u odnosu na EU.

Prema tabeli Eurostata, uz samu srednju vrednost cena hrane, pića i duvana označenu sa 100, se nalaze Nemačka, Italija i Španija, nešto skuplje ove proizvode plaćaju Francuzi, Austrijanci, Belgijanci i potom je sve osetno skuplje na severu Unije.

Približno upola manje novca od proseka EU za hranu treba da daju žitelji Srbije, Bosne i Hercegovine, Rumunije, Bugarske i Severne Makedonije, a prehrambeni proizvodi su ubedljivo najjeftiniji u Turskoj, ali turska potrošačka korpa znatno trpi kad su u pitanju alkoholni proizvodi koji su za skoro 90 odsto skuplji od proseka u EU.

Kad se svedu svi troškovi domaćinstva (HCFL), dakle hrane, bezalkoholnih i alkoholnih pića i duvanskih proizvoda, na jugu Evrope je skuplji život od Srbije u Albaniji i Crnoj Gori, a jeftiniji u BiH, Rumuniji, Bugarskoj, Severnoj Makedoniji i Turskoj.

(Beta, Foto: Pixabay)