Skip to main content

Eskobar: Zajednica opština sa srpskom većinom ne sme biti ‘država u državi’

Planeta 05. avg 2022.
3 min čitanja

"Svi prethodni dogovori moraju biti implementirani, uključujući i Zajednicu"

Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) izjavio je da formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa Ustavom Kosova, i da stvara “državu u državi”.

Eskobar je na online brifingu za novinare 5. avgusta rekao da se SAD zalažu za sporovođenje svih dogovora koji su postignuti u okviru dijaloga Kosova i Srbije, ali da o pitanju Zajednice treba razgovarati tako da ona ne bude u suprotnosti sa zakonom.

“Naša pozicija je da svi prethodni dogovori moraju biti implementirani, uključujući i Zajednicu. Ali, ona ne treba da bude u suprotnosti sa Ustavom Kosova, ne treba da stvara probleme u funkcionisanju Kosova i ne bi trebalo da treba da bude država u državi”, rekao je Eskobar.

On je dodao da postoji mnogo evropskih modela prema kojima manjine mogu da zaštite svoje kulturno nasleđe i jezik, bez kršenja ustavnog okvira zemlje u kojoj žive.

“Želimo da pronađemo neke od ovih primera, a možda čak i da ih upotrebimo kao vodič za implementaciju Zajednice. Nadam se da će o njima moći da se razgovara u Briselu kasnije ovog meseca“, dodao je on.

Kosovo i Srbija su 2013. godine postigle prvobitni sporazum u Briselu, dok su 2015. godine strane potpisale i Sporazum o principima za osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom.

Međutim, 2015. godine, Ustavni sud je utvrdio da su 23 tačke sporazuma u suprotnosti sa Ustavom Kosova, za koje je rekao da se mogu uskladiti sa pravnim aktom Vlade Kosova.

Srbija insistira na sprovođenju Sporazuma, dok je premijer Kosova Albin Kurti u više navrata izrazio protivljenje jednonacionalnom udruživanju.

Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se 18. avgusta u Briselu kako bi nastavili dijalog.

Eskobar je rekao da se nada da će na ovom sastanku biti reči o Zajednici, ali i o širim pitanjima, te da se nada da će ovaj mesec otvoriti prilike za napredak u dijalogu.

Govoreći o registarskim tablicama, Eskobar je rekao da se nada dugovorčnom rešenju ovog pitanja.

“Tačno je da je prethodno rešenje bilo privremeno i zahtevalo je da Srbija da preporuku za dugoročno rešenje. I dalje se nadamo tome”, rekao je on i podvukao da vozila na severu Kosova treba da budu registrovana u skladu sa zakonima te države.

Lokalni Srbi na severu Kosova blokirali su 31. jula puteve prema graničnim prelazima sa Srbijom, Jarinje i Brnjak, dan pre stupanja na snagu odluka Vlade Kosova o izdavanju dokumenata za državljane Srbije koji ulaze na Kosovo i o promeni srpskih registarskih oznaka.

Barikade su uklonjene i granični prelazi Jarinje i Brnjak otvoreni 1. avgusta uveče, a Vlada Kosova odložila je primenu odluke za mesec dana.

Eskobar je pozvao srpske i kosovske lidere da se uključe u konstruktivne razgovore koji su, kako je naveo, ključ za budućnost Srbije i Kosova.

Ponovio je da SAD podržavaju dijalog uz posredovanje EU i podvukao da za SAD pitanje Kosova “nije otvoreno pitanje”, jer Vašington želi da Kosovo priznaju sve države EU i da se pridruži međunarodnim organizacijama.

Šta predviđa Briselski sporazum?

U prvom Briselskom sporazumu iz 2013. godine o principima koji reguliše odnose Kosova i Srbije, prvih šest tačaka se odnosi za Zajednicu opština sa srpskom većinom.

U tom sporazumu piše da će ova Zajednica biti uspostavljena na osnovu Statuta a da do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština učesnica.

Dve godine nakon potpisivanja prvog Briselskog sporazuma, Kosovo i Srbija su potpisali i sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom, koji je usaglasio opšte principe i ključne elemente.

Sporazum iz 2015. se sastoji od 22 tačke, kojima se precizira zakonski okvir, ciljevi, organizaciona struktura, odnos sa centralnim vlastima, budžet i podrška Zajednici opština sa srpskom većinom.

Kao neki od njenih ciljeva navodi se jačanja lokalne demokratije; vršenja punog nadzora radi razvoja lokalne ekonomije; obrazovanja; zdravstvene i socijalne zaštite; urbanog i ruralnog planiranja; te pružanja usluga njenim članicama u skladu sa zakonima Kosova.

Zajednica opština sa srpskom većinom, na osnovu Briselskog sporazuma, bi trebala da ima Skupštinu, predsednika koji predstavlja Zajednicu pred centralnim vlastima i van Kosova, potpredsednika, Savet, Odbor, Administraciju, Kancelariju za žalbe, dok bi sedište trebalo da bude određeno Statutom.

(Radio Slobodna Evropa, foto:Beta-AP )