Evropski parlament (EP) je izglasao Rezoluciju kojom se traži napredak u pristupnim pregovorima između Beograda i Brisela samo ako se Srbija usaglasi sa politikom sankcijama protiv Rusije.

Za Rezoluciju je glasalo 508 evropskih zastupnika, 75 njih je glasalo protiv a 61 su bili uzdržani.

„Davanje prioriteta usklađivanju zemalja pristupnica sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, pristupni pregovori sa Srbijom trebalo bi da napreduju samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari značajan napredak u reformama vezanim za EU“, stoji u izglasanoj rezoluciji.

Rezolucijom se poziva Srbija da sistematski uskladi sa restriktivnim merama EU i opštom politikom prema Rusiji, pokaže napredak u demokratiji i vladavini prava i prihvati vrednosti i prioritete EU, ali se takođe traži da se finansijska sredstva uslove ponašanjem Srbije naročito u spoljnoj politici.

„Preispitati sve fondove EU za Srbiju u ovom svetlu, a posebno bilo koji projekat finansiran u okviru Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan kako bi se obezbedilo da svi rashodi budu u potpunosti u skladu sa strateškim ciljevima EU“, navodi se u izglasanoj Rezoluciji EP.

Inače Rezolucija se odnosi na novu strategiju u procesu proširenja.

Autor teksta, zastupnik Tonino Picula je nakon glasanja izjavio da je Evropski parlament uvek bio najveći zagovornik proširenja.

„Usvajanjem čvrstih preporuka o tome kako bi se trebala provoditi buduća politika proširenja ponovno možemo postaviti ton i standarde koji će omogućiti rast i napredak Evropske unije. Želimo osigurati da EU i dalje bude zajednica evropskih država koja se razvija i koja je otvorena za pridruživanje demokracija s kojima deli zajedničke vrednosti i interese“, poručio je Tonino Picula.

Zahtev za ukidanje konsenzusa u procesu proširenja

Rezolucijom se između ostalog traži reformiranje procesa donošenja odluka unutar EU kada su u pitanju pristupni procesi, od jednoglasja na kvalifikovanu većinu.

„U svetlu rastuće ruske pretnje evropskom miru i stabilnosti, poboljšana politika proširenja i dalje je najjači geopolitički alat koji EU ima na raspolaganju“, navodi e u Rezoluciji.

Evropski zastupnici ovom Rezolucijom takođe pozivaju države članice EU da ispune njihove obaveze prema zemljama Zapadnog Balkana i zemljama Istočnog partnerstva te osiguraju da se zemljama kandidatima ne nudi alternativa u zamenu za punopravno članstvo u EU.

Rokovi u pristupnim pregovorima i nagrađivanje napretka

Rezolucijom se traži da se odrede „jasni rokovi“ za završetak pregovora sa zemljama pristupnicama i ustrajni su u zahtevu da se pregovori okončaju najkasnije do kraja tekuće dekade.

Izglasanom rezolucijom se traži da se demokratska reforma i vladavina prava stave u prvi plan procesa proširenja, uz poboljšano praćenje, izveštavanje, procenu i uslovljavanje.

Preporuka o novoj strategiji EU-a za proširenje obuhvata i poboljšanje vidljivosti finansiranja EU I konkretnih rezultata u zemljama proširenja. Takođe se naglašava neophodnost sprečavanja uplitanja trećih strana u političke, izborne i druge demokratske procese zemalja pristupnica.

„Uz osiguranje da se svaka stagnacija ili nazadovanje u reformskom procesu povezanom s EU pravovremeno sankcioniše, EU bi takođe trebala nagraditi zemlje kandidate kada ostvare održiv napredak, uključujući njihovo postupno uvođenje u jedinstveno tržište EU“, navodi se u izglasanoj Rezoluciji.

Rezolucije Evropskog parlamenta inače nisu pravno ni politički obavezujuće za države članice EU niti ostale evropske institucije.

(RSE)