Festival Slobodna zona, koji se održava od 6. do 9. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, za mnoge filmske autorke i autore iz cele Evrope protiče u znaku prvih putovanja od početka pandemije korona virusa i ponovnih, emotivnih susreta sa publikom posle dužeg vremena.

Tako je italijanski reditelj Roberto Salinas, autor filma “Plesač sa Kube”, prvi put od početka pandemije napustio Italiju kako bi stigao na 17. Slobodnu zonu. Predstavljajući svoj film, u razgovoru sa medijima i publikom, otkrio je da se njegova filmska ekipa još uvek nije u celosti okupila od završetka snimanja filma, iako je u međuvremenu obišao brojne festivale širom sveta.

Nagrađivani reditelj Fredrik Gerten predstavio je novi film “Zlato Johanesburga”, insistirajući da prisustvuje projekciji zajedno sa gledaocima, koji su došli u velikom broju. To je prvi put da je Gerten imao priliku da pogleda film s publikom, iako je “Zlato Johanesburga” obišlo do sada više festivala.

“Kada imate premijeru filma usred pandemije, to za mnoge autore znači da nikada neće upoznati film sa publikom. Na neki način, to je kao da dobijete bebu, a da je ne vidite. Ne znam, čudan je osećaj”, priznaje Gerten.

Premijera obično podrazumeva da svoj film predajete publici. Kada snimate ili montirate, mnogo vremena provedete sa filmom, veoma ste mu blizu i potrebno je neko vreme razdvojenosti, da ga pustite da ode, ali sa ovim filmom imam osećaj kao da je neka izgubljena beba i drago mi je da ste došli u ovolikom broju i hvala vam na tome”, naveo je on.

Hrvatski glumac i reditelj Damir Markovina predstavio je na 17. Slobodnoj zoni svoj rediteljski poduhvat, dirljivo ostvarenje “Čekaj me”. Markovina prvi put učestvuje na Slobodnoj zoni, a predstavljanje filma u Dvorani Kulturnog centra Beograda imalo je emociju i zbog toga što je tu porodičnu priču snimao nedaleko odatle.

“Veliko mi je zadovoljstvo predstaviti film baš ovdje, malo manje od dva kilometra od same lokacije na kojoj je sniman”, naveo je Markovina, koji je rođen u Beogradu, a u filmu “Čekaj me” govori o odnosu majke i ćerke u poznom dobu njihovog života, permanentno razdvojenih fizičkom granicom nastalom usled ratova na Balkanu, kao i o njihovom odnosu prema smrti koja se približava.

Markovini je Slobodna zona bio prvi izbor za beogradsku premijeru filma “Čekaj me”.

“Festival ima odličnu reputaciju u Hrvatskoj. Kada sam razmišljao o prijavi svoga filma na beogradske festivale – i zbog teme i lokacije, bilo mi je jako stalo da film ima beogradsku premijeru baš na Slobodnoj zoni”, dodao je Markovina, koji je ostvario i manju ulogu u filmu “Murina”, pa je tako njegovo prvo pojavljivanje na Slobodnoj zoni još značajnije.

Zvezda nagrađivanog filma “Murina” Antonete Alamat Kusijanović, mlada hrvatska glumica Gracija Filipović, prvi put je u Beogradu, a najavljuje ponovni dolazak.

“Prvi put sam u Beogradu i jako mi se sviđa, baš je predivan grad… Veoma mi je žao što ne mogu duže ostati da obiđem neke stvari, ali mislim da ću se svakako vratiti”, navela je Gracija Filipović, koja je prvi put bila i u Kanu sa tim filmom, koji je nagrađen Zlatnom kamerom i čiju su svetsku premijeru takođe obeležile pandemijske okolnosti.

Albanski reditelj Ardit Sadiku takođe je prvi put posetio Beograd zahvaljujući učešću na 17. Slobodnoj zoni, na kojoj je predstavio film “Slobodnim stilom za Montenegro” o Toninu Điniju, čoveku koji je 1987. godine, bežeći pred režimom Envera Hodže, plivao Jadranom iz Albanije za Jugoslaviju. Zanimajući se za tragove Jugoslavije ka kojoj je plivao Tonin, Sarditu je iskoristio priliku za upoznavanje Beograda, kao i za uživanje u filmovima kolega iz celog sveta, koje je najzad mogao da gleda na velikom platnu.

Za Svetlanu Rodinu, rediteljku filma “Izgubljeno ostrvo” ovo je drugi dolazak u Beograd, ali, kako kaže, u pitanju je “prva prava poseta”.

“Mnogo mi se sviđa grad. Možda je to samo prvi utisak, koji ume da bude varljiv, ali Loran i ja mnogo putujemo i ne ostavlja vam svaki grad baš ovako dobar prvi utisak. Osećam se ovde tako opušteno, ljudi deluju opušteno i ljubazno, svi odlično pričaju engleski, a mladi su obrazovani, zanimljivi”, navela je ona.

Njen najbliži saradnik Loran Stup dodao je da im se, slušajući prolaznike na ulicama, učinilo u prvi mah da svi pričaju ruski, a onda su shvatili da je to ipak srpski. “Ali, ima sličnosti. Vi ste negde između Evrope i Rusije i to mi se mnogo dopada. Festival je sjajan, videli smo neke zaista odlične filmove”, istakao je Stup.

Program 17. Slobodne zone zvanično će biti završen 9. novembra filmom “Spenser” Pabla Laraina, koji stiže svega nekoliko dana nakon američke i britanske bioskopske premijere. Na svečanom zatvaranju 17. Slobodne zone u Domu omladine Beograda, pre projekcije “Spensera”, biće dodeljene nagrade za najbolje angažovane filmove u međunarodnoj i regionalnoj konkurenciji, najbolji film u okviru selekcije 14+, najbolji film u okviru selekcije 8+, kao i nagrada Human Rights i nagrada publike.

Povratak bioskopske publike doneo je i prve festivalske favorite, koji će 10. novembra biti još jednom prikazani, a karte za tri dodatne projekcije u Dvorani KCB-a već se mogu nabaviti.

U okviru “Slobodne zone na bis”, u 17 časova biće prikazan film “Balada o beloj kravi”, u 19 časova “Spenser”, dok će od 21 čas biti prikazano ostvarenje “Najgora osoba na svetu”.

Najveći deo festivalskog programa biće dostupan od 10. do 20. novembra i filmofilima širom Srbije putem onlajn platforme KinoKauch.

Festival su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

Festivalski sajt je slobodnazona.rs, a program sa satnicom se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(Seecult)