Skip to main content

Ekstremnim desničarima u Srbiju dozvoljen ulaz, za umetnike zabrana

Info 05. јул 2024.
6 min čitanja

"Bezbednosne službe, po svemu sudeći, ne procenjuju da li neko ili nešto predstavlja rizik za javnu bezbednost, nego da li predstavlja rizik za vlast"

„Slava srpskom oružju. Slava srpskoj naciji“, orilo se iz stotinak grla 24. marta u Beogradu. Nekoliko ekstremno desničarskih grupa organizovalo je marš kojim su obeležili četvrt veka od početka NATO bombardovanja Srbije.

Osim srpskih trobojki, na maršu su se vijorile i zastave Zlatne zore, grčke neonacističke organizacije koju je tamošnji sud okarakterisao kao kriminalnu, i Imperijalnog legiona, ruske paravojne grupe koja je na listi terorističkih organizacija Stejt departmenta.

Predstavnici ovih grupa ušli su slobodno u Srbiju.

Tri meseca kasnije, jedan bosanskohercegovački umetnik nije imao tu slobodu. Glumac Feđa Štukan zaustavljen je na pasoškoj kontroli aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu i vraćen u Sarajevo pod obrazloženjem da nije prošao bezbednosnu procenu.

Štukan je trebalo da gostuje na regionalnom književnom festivalu KROKODIL u Beogradu i tamo predstavi svoju autobiografsku knjigu „Blank“.

U isto vreme, policija Srbije je iz bezbednosnih razloga zabranila održavanje festivala savremene kosovske umetničke scene „Miredita, dobar dan“. Zabrani je prethodilo okupljanje huligana i pripadnika ekstremne desnice koji su blokirali ulaz u prostor gde je festival trebalo da se održi.

Dok su oni satima stajali, uz upadljiv izostanak većeg broja policajaca, na drugom kraju grada autobus sa učesnicima festivala sa Kosova, zaustavljen je na samom ulasku u Beograd i vraćen nazad.

„Bezbednosne službe, po svemu sudeći, ne procenjuju da li neko ili nešto predstavlja rizik za javnu bezbednost, nego da li predstavlja rizik za vlast“, ocenjuje u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) Isidora Stakić, istraživačica u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP).

Sa ukrajinskog fronta u Beograd

Jurij Mihnenok, pripadnik Imperijalnog legiona koji je učestvovao u ruskoj invaziji na Ukrajinu, učestvovao u maršu sećanja na NATO bombardovanje Srbije, koji su u Beogradu organizovale grupe Srbska akcija i Klub 451.

Na fotografijama i snimcima vidi se kako gost iz Rusije nosi crni barjak sa amblemom svoje organizacije.

Iste večeri je u glavnom gradu organizovan još jedan protest istim povodom.

Organizovala ga je Narodna patrola, još jedna ultradesničarska grupa koja je u Srbiji postala poznata po antimigrantskim akcijama. Jurij Mihnenok uspeo je da stigne i na to okupljanje.

Tokom posete Beogradu gostovao je na desničarskom YouTube kanalu Srbin.info.

„Mi podržavamo težnje srpskog naroda da vrati svoju svetu srpsku zemlju Kosovo“, rekao je u tom intervjuu.

Kazao je i da se nada da će ruska vojska nakon okončanja rata u Ukrajini pomoći Srbiji da vrati Kosovo pod svoju upravu.

Imperijalni legion je militantno krilo Ruskog imperijalnog pokreta (RIM). Obe organizacije je Stejt department stavio na listu terorističkih grupa 2020. godine.

U tom dokumentu se navodi da je RIM „obezbedio obuku u paravojnom stilu za bele suprematiste i neonaciste u Evropi i aktivno radi na okupljanju ovih vrsta grupa u zajednički front protiv njihovih navodnih neprijatelja“.

Članovi Imperijalnog legiona od 2014. godine učestvuju u ratu na istoku Ukrajine na strani proruskih separatista, kao i u totalnoj invaziji koju je Rusija februara 2022. pokrenula.

Među onima koji su kao borci Legiona učestvovali u borbama na frontu je i Jurij Mihnenok.

Predstavnici RIM-a u javnosti ističu da se organizacije zalaže za Rusiju u teritorijama koje su pripadale Ruskom carstvu.

Dvojica pripadnika ekstremno desničarskog Nordijskog pokreta otpora iz Švedske, prošla su obuku u okviru trening centra Imperijalnog legiona u Sankt Peterburgu 2016. godine. Nešto kasnije iste godine izveli su terorističke napade u Geteborgu, u Švedskoj.

Kako je RSE ranije izveštavao, centar za obuku Imperijalnog legiona su 2022. godine posetili pripadnici Srbske akcije.

U video snimku objavljenom na YouTube kanalu te ultradesničarske organizacije predstavnici Srbske akcije se vide kako vežbaju gađanje u streljani Imperijalnog legiona.

Takođe su snimili intervju sa prvim čovekom Imperijalnog legiona Denisom Garijevim koji je, između ostalog, rekao da se u Ukrajini odvija „građanski rat unutar Rusije“.

„Mi smo, kao i Srbi, dužni da ujedinimo svoj narod u jedinstvenu državu koja je, nažalost, razbijena“, rekao je tom prilikom Garijev.

Zlatna zora – od Srebrenice do Beograda

Prisustvom na skupu u Beogradu u martu pohvalila se i organizacija Zlatna zora. Na svom propagandnom sajtu su, uz nekoliko fotografija sa skupa na kojima su zamagljena lica učesnika, napisali da su se okupili u Klubu 451, koji predstavlja centralno okupljalište ultradesničara u glavnom gradu.

Na Telegram kanalu Zboraške omladine, koja predstavlja omladinsko krilo Srbske akcije, napisali su da nastavljaju zajedničku borbu „za hrišćansku Evropu slobodnih evropskih nacija, a protiv SAD okupatora i najezde tuđinaca“.

Zlatna zora pojavila se u Grčkoj 1980-ih kao mala grupa neonacista. Njen osnivač Nikolaos Mihaloliakos poznat je kao obožavalac nacizma do mere da je na skupovima okupljene pozdravljao podignutom rukom poput vođe nacističke Nemačke Adolfa Hitlera.

Početkom devedesetih organizacija je prerasla u stranku koja je rast popularnosti doživela tokom finansijske krize nakon 2010. kada je tokom nekoliko uzastopnih izbornih ciklusa osvojila poslanička mesta u parlamentu Grčke. U jednom trenutku bila je treća stranka po snazi.

Međutim, oktobra 2020. godine sud u Grčkoj proglasio je Zlatnu zoru kriminalnom organizacijom koja je „prerušena u političku partiju“. Osuđeno je blizu 70 pripadnika ove organizacije, na čelu sa vođom i osnivačem Nikolaosom Mihaloliakosom.

Među zločinima za koje su osuđeni su ubistvo grčkog muzičara Pavlosa Fisasa, napadi na migrante i političke protivnike.

Na suđenju su se mogla čuti svedočenja da su članovi Zlatne zore prolazili obuku rukovanja oružjem, te da su koristili nacističku ikonografiju.

Zlatna zora je zvanično negirala da je neonacistički pokret. Međutim, njen crveno-crni logo veoma podseća na nacističku svastiku. Takođe, visoki zvaničnici stranke hvalili su Adolfa Hitlera i negirali zločine počinjene nad Jevrejima u Holokaustu.

Veze pripadnika Zlatne zore sa ovim prostorima sežu do devedesetih godina prošlog veka. Tokom rata u Bosni i Hercegovini na strani Vojske Republike Srpske učestvovali su i borci iz Grčke okupljeni u Grčku dobrovoljačku gardu (EEF).

Neki od njih bili su prisutni u Srebrenici jula 1995. godine, kada je enklava pala u ruke Vojske Republike Srpske, nakon čega je u genocidu ubijeno više od 8.000 muškaraca i dečaka bošnjačke nacionalnosti.

Hikmet Karčić, naučni saradnik Univerziteta u Sarajevu, kaže za RSE da su među grčkim dobrovoljcima u Srebrenici bili i pripadnici Zlatne zore.

„Oko stotinjak grčkih dobrovoljaca učestvovalo je u ratu u BiH. Jedan dio njih je pripadao Zlatnoj zori. Najmanje njih desetoro je direktno učestvovalo u genocidu u Srebrenici. Niko od njih nije odgovarao za to“, kaže Karčić.

Dodaje da su „to ljudi koji su otvoreno izražavali neonacističke stavove u Srebrenici“.

„Imamo fotodokumentaciju na kojoj se vidi kako u okolini Srebrenice pozdravljaju nacističkim pozdravom“, navodi Hikmet Karčić.

Saradnja ultradesničara u interesu režima

Karčić ističe da ga ne iznenađuje odnos vlasti u Srbiji prema ultradesničarskim organizacijama, ali napominje da mu nije jasno zbog čega strane ambasade u Srbiji ne reaguju.

Isidora Stakić podseća da Beogradski centar za bezbednosnu politiku godinama ukazuje na fenomen „zarobljene države“, kojim su zahvaćene i obaveštajne službe. To zarobljavanje, objašnjava sagovornica RSE, podrazumeva da državne institucije služe vladajućoj partiji a ne građanima.

U tom kontekstu ona tumači i blag odnos nadležnih službi prema stranim ultradesničarskim grupama koje dolaze u Srbiju.

„Saradnja domaćih i međunarodnih ultradesničarskih organizacija je u interesu ovdašnje vlasti, jer te grupe vlast koristi na razne načine, posredno i neposredno, i zauzvrat im daje zaštitu„, smatra Stakić.

Prema njenim rečima, vlast ovakvim potezima podilazi nacionalistima i jača nacionalizam.

„Neofašističke organizacije iz inostranstva se redefinišu u istom ključu: važno je da li su bliske i prijateljske srpskim nacionalistima, da li podržavaju ‘našu stvar’, a ne to da li rehabilituju fašizam“, zaključuje Stakić.

Opasna mešavina nacionalizma i neoliberalizma

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) nisu odgovorili na pitanje RSE o tome kako je moguće da su pripadnici ekstremističkih grupa kakve su Imperijalni legion i Zlatna zora prošli bezbednosnu proveru i ušli u Srbiju.

Za razliku od njih bosanskohercegovački glumac i pisac Feđa Štukan je krajem juna vraćen sa beogradskog aerodroma. Kao obrazloženje je navedeno samo da ima „negativnu procenu bezbednosnog rizika“.

Autor knjige „Blank“ je i u junu 2023. vraćen sa granice, ali tada nije dobio nikakvo službeno obrazloženje.

Štukan je ranije u izjavi za RSE rekao da pretpostavlja da ova odluka ima veze sa njegovim učešćem u protestima „Srbija protiv nasilja“ koji su prošle godine nedeljama organizovani u Beogradu nakon masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ a potom i u selima Dubona i Malo Orašje nedealeko od prestonice.

„On niti predstavlja bezbednosnu prijetnju niti je ikada imao veze sa bilo kakvim ekstremističkim radnjama niti sa zločinima iz ratnog perioda“, kaže Hikmet Karčić, naučni saradnik Univerziteta u Sarajevu.

Ipak, Štukanovo prisustvo na građanskim protestima bilo je dovoljan razlog da ga predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazove „kriminalcem“, a prorežimski tabloidi targetiraju kao „muslimanskog ekstremistu“.

Svega nekoliko dana nakon zabrane ulaska Feđi Štukanu, policija Srbije zabranila je održavanje festivala „Miredita, dobar dan“ u Beogradu. Satima uoči svečanog otvaranja festivala savremene kosovske umetnosti, ulaz u klub „Dorćol Platz“ blokirali su pripadnici navijačkih i ultradesničarskih grupa.

Isidora Stakić iz BCBP-a kaže da je režim u Srbiji procenio da mu u ovom trenutku odgovara „da igra na kartu odbrane srpstva“.

„Setimo se da su 2016. godine Aleksandar Vučić i Edi Rama uputili zajedničko pismo učesnicima “Mirdite”, a narednih godina su protesti desničara uspešno držani pod kontrolom, ili ih nije ni bilo. Tada je očito bilo važno pokazati međunarodnoj zajednici da je vlast u Srbiji tolerantna, proevropska, i slično“, kaže Stakić.

Ona dodaje da režim u Srbiji već dugo neguje „opasnu mešavinu etno-nacionalizma i neoliberalizma“.

Kroz konstantnu normalizaciju nacionalizma, širenje etničke mržnje i podizanje etničkih tenzija, uspešno se skreće pažnja sa stvarnih uzroka ekonomske eksploatacije, prisvajanja resursa, korupcije i raznih drugih nepravdi koje nemaju veze sa nacijom i etnicitetom„, ocenjuje Isidora Stakić.

Osim Zlatne zore i Imperijalnog legiona, prethodnih godina Srbiju su posećivali i pripadnici drugih ultradesničarskih grupa i partija, mahom iz Rusije, ali i iz Italije, Rumunije, Francuske i Sjedinjenih Država, Nemačke.

Srbija trenutno nema Nacionalnu strategiju za borbu protiv terorizma, pošto je prethodna istekla 2021. godine. Pravni eksperti i pojedine nevladine organizacije su ukazivale da je veliki propust to što ni u prethodnoj strategiji desni ekstremizam nije bio prepoznat kao jedan od ključnih problema.

(Radio Slobodna Evropa/foto: Autonomija)