Neka deca u Vojvodini (ima ih iz svih nacionalnih uzajednica), koja pohađaju čak i više razrede osnovne škole nisu dovoljno savladala čitanje; sva romska deca koja upišu srednju školu i završe je; četiri devojčice Romkinje će ove godine upisati srednju školu IT smera; prvi put u istoriji jedne male opštine u Vojvodini je ženaa Romkinja istupila, razgovarala i zahtevala nešto od političara, predstavnika lokalne zajednice; prvi put je glasno izrečeno mišljenje da je građanima neromskih zajednica zapravo potrebna pomoć u vaspitanju o suzbijanju predrasuda o Romima, kao i da je građanima romske nacionalnosti potrebna i obuka o izbornom sistemu u ovoj državi.

Teme u prethodnim redovima donose veliku nadu da su očekivane promene svesti građana ove zemlje sva je prilika na vidiku. Kada je reč o Ekumenskoj humanitarnoj organizaciji (EHO) i njenim korisnicima, a na osnovu projekata podrške koji se sprovode to je u skorijoj budućnosti i sasvim izvesno. Naime, zahvaljujući iskustvu, umešnosti i sluhu za promene koordinatora EHO Milisava Milinkovia i saradnice Katalin Borbaš, kao i mnogim stručnim saradnicima na terenu u Vojvodini je u proteklom periodu realizovano sedam lokalnih projekata pomoći građanima Romima – u opštinama Bačka Palanka (selo Tovariševo), Novi Sad, Bečej (Selo Bačko Gradište), Novi Bečej, Kovilj i Ruma – među kojima su i oni koji su izašli iz uobičajenih okvira i tema obuka i edukacije kada je reč o podršci i pomoći romskoj zajednici. Tako su realizovani i projekti koji pospešuju učešće Romkinja i Roma u javnom i političkom životu, te procesu donošenja odluka u lokalnim sredinama; pomoć pri izboru i upisu u srednje škole kao i odabir zanimanja posebno za devojčice; učenje školske dece da čitaju…

-Osnaživanje lokalnih romskih organizacija“ je projekat Ekumenske humanitarne organizacije koji ima za cilj osnaživanje romskih Udruženja građana sa teritorije AP Vojvodine za pokretanje lokalnih inicijativa koje odgovaraju na socijalne, obrazovne, kulturne i ostale potrebe romske zajednice – kazao je koordinator projekta Milisav Milinković. – Inicijative doprinose unapređenju položaja romske zajednice na lokalnom nivou kroz sprovođenje malih lokalnih projekata. Projekat je finansijski podržan od strane programa Hoffnung fur Osteuropa (Nada za Istočnu Evropu) i Diakonije Virtemberg iz Nemačke.

-Važno je da naučimo kako da se zauzmemo za sebe, šta su lokalne politike, ko ih kreira, ko donosi odluke, te kako kroz učešće u javnom životu možemo da menjamo sopstveni i život zajednice na bolje – navela je tokom juče upriličene prezentacje realizovanih EHO projekata Dobrila Đin iz Humanitarnog Udruženja „Đina“ iz Bačkog Gradišta.

-Projekat „Pospešivanje participacije Roma i Romkinja u procesima donošenja odluka na lokalnom nivou“ imao je za cilj osnaživanje romske zajednice u opštini Bečej za aktivnije učešće u javnom i političkom životu. Tokom tri meseca obučeno je 20 Roma i Romkinja za učešće u donošenju odluka, dok je 60 učestvovalo u fokus grupama koje su analizirale stavove, potrebe i nivo informisanosti zajednice. Kroz edukacije, terenski rad i okrugli sto izrađen je set preporuka za veće uključivanje Roma u lokalne procese, posebno u oblasti izrade planova i budžetskih odluka. Projekat je potvrdio potrebu za sistematskim pristupom u osnaživanju ove marginalizovane zajednice i osvetlio Romima stvarnost da je važno da svaki građanin učestvuje u kreiranju određenih odluka. Romska zajednica ne prepoznaje strateška dokumenta, čiji sadržaj vrlo često ne odgovara romskoj zajednici. Građani Romi često ne znaju šta je neki dokument i zato je dobro ili loše po romsku zajednici ako on bude, ili ne bude usvojen. Povela se, nedavno, reč o nedostatku vode. Neizmerno je značajno i označava veliki pomak što se jedna žena iz našeg udruženja osmelila da se založi za lokalnu zajednicu i svoje sugrađane, rekavši: Građani imaju pravo na čistu vodu, želim da imamo vode, država mora da obezbedi građanima vodu, hoću uvek da imamo vode, hoću da mogu da se okupam kada dođem sa njive – kazala je ona.

Zdravstvena edukacija za mlade Rome u Kovilju učinila je da Udruženje „Razvoj romske zajednice“ kroz 12 edukativnih radionica i sportske aktivnosti, ukupno 60 mladih Roma uzrasta od 5–25 godina stekne znanja o higijeni, ishrani, prevenciji bolesti i mentalnom zdravlju. Poseban fokus stavljen je na podizanje zdravstvene svesti i podsticanje korišćenja dostupnih zdravstvenih usluga.

-Uspeli smo da zainteresujemo ljude da se brinu o zdravom životu i da je važno da objavimo rat drogama, alkoholu, duvanu, nehigijeni… Istovetni su problemi i romske i neromske zajednice građana. Želeo bih da javno iznesem i da skrenem pažnju aktivistima na terenu da bi bilo dobro da se pozabavimo sa još dve važne stvari. Prva se odnosi na vaspitanje građana neromske zajednice, a druga na znanje Roma o izbornom sistemu – rekao je učitelj, pripadnik romske zajednice Slobodan Stojković.

-Moramo osloboditi predrasuda o Romima pripadnike neromske zajednice – obrazovati roditelje da ne vaspitavaju svoju decu na pogrešan način i da ih (na primer) ne uče da će ih “oteti Cigani ako ne budu dobri…!” Hajde da pomognemo Romima i kada je znanje o izbornom sistemu u ovoj državi u pitanju, od čega umnogome zavisi život svih građana. Jako je važna edukacija o mogućnostima uticaja građana na sopstveni život prilikom slobodnog izjašnjavanja na izborima – istakao je.

„Put ka znanju kroz čitanje i pisanje“, projekat koji je realizovalo Udruženje žena „Romena“ iz Novog Sada u saradnji sa novosadskom gradskom bibliotekom, imao je za cilj unapređenje čitalačkih i pisanih veština kod učenika romske nacionalnosti kroz organizaciju kursa u Mesnoj zajednici „Vidovdansko naselje“. Kurs od 2 radionice pohađalo je 16 učenika iz OŠ„Dušan Radović“, podeljenih u tri grupe prema stepenu razvijenosti veština.

–Poražavajuća je činjenica da mnoga deca bez obzira iz koje zajednice i socijalnog miljea dolaze, čak i u višim razredima osnovne škole ne znaju dobro da čitaju. Postoji velika potreba i nadam se da će ovo društvo to glasno reći, da deca nauče dobro da čitaju, jer bez toga nema obrazovanja. Mladi koji ne mogu da čitaju će biti uvek marginalizovani, neće moći da usvajaju znanja i neće moći da postanu ravnopravni članovi društva, niti učestvuju u kreiranju uslova života čitave zajednice – smatra koordinatorka projekta, profesorka srpske književnosti zaposlena u gradskoj biblioteci u Novom Sadu Dragana Dimitrov.

– Deca koja su došla na kurs su u početku bila prestravljena, tresle su im se ruke, zamuckivali su…. Mnogi od njih su krenuli u prvi razred nepripremljeni i zbog toga šantaju i u narednim razredima. Na žalost razvoj tehnologije u ovom slučaju umesto da pomaže, odmaže, jer nema prave stimulacije mozga, teško se stvaraju slike u glavi, sve je na dodir, nema razgovora, nema dijaloga, nema sklapanja rečenice, nema kreativnosti. Da bi deca to savladala moraju se njima baviti roditelji kao i vaspitači u vrtićima, učiti ih veštinama kroz igru, razgovarati, učiti prepoznavanje slova, sklapanje reči, rečenica, čitanje… Deca su umesto toga pepuštena sami sebi, i uglavnom ćute i klikću tastature bez odgovora. Deca, koja se presele s roditeljima u inostranstvo imaju takođe poteškoća u savadavanju stranog jezika, ne mogu da se opismene na stranom jeziku i usvajaju znanja, jer ne umeju da čitaju srpski. Deca koja umeju tečno da čitaju i razumeju tekst i umeju da ga reprodukuju, takva deca će voleti da stiču znanja, imaće samopouzdanja, neće biti marginalizovana i izopštena iz zajednice – ukazala je ona.

Udruženje Roma Novi Bečej realizovalo je manifestaciju „Dan romske kulture“ u Novom Bečeju u okviru projekta „Suživot u različitosti“. Događaj je predstavio bogatu kulturnu baštinu Roma kroz filmsku projekciju dokumentarca „Kosmos Roma“, izložbu crteža romske dece i prikaz tradicionalnih nošnji.

Udruženje građana „Čaraina“ iz Tovariševa obeležilo je 21. februara 2025. godine „Dan maternjegjezika“ u Gradskom muzeju Bačka Palanka kroz završnu manifestaciju projekta „I mi imamo svoju kulturu“. Mnoga deca su tada prvi put u životu bila u poseti muzeju.

Program je bio posvećen očuvanju romskog jezika i tradicije, a sadržavao je predstavu na romskom i srpskom jeziku, kao i prikaz tradicionalne igre, plesa i muzike, uz snažan odziv lokalne zajednice i doprinos očuvanju romske kulturne baštine.

Tovariševo je prva opština u Vojvodini u kome je u redovnu nastavu u osnovnoj školi uveden i romski jezik.

„Romski glas ka znanju“ projekat je koji je sprovelo Udruženje Roma iz Rume. Cilj je bio jačanje svesti o važnosti obrazovanja među romskim srednjoškolcima ali i njihovim roditeljima. Održano je šest radionica u školama na teritoriji opštine Ruma, uz učešće 60 učenika. Kroz interaktivne aktivnosti, učenici su dobili praktične savete, ojačali samopouzdanje i pokazali motivaciju za nastavak školovanja. Roditelji su iskazali veću spremnost da podrže decu u obrazovanju.

–Sva deca Romi koja upišu srednju školu, oni je i završe. Ta činjenica daje nam nadu, ohrabrenje, ali i zadatak da se pozabavimo pripremom dece da što bolje urade završne ispite u osnovnoj i da ih podržimo na putu u srednju školu – rekal je koordinatorka Zorica Kalanjoš.

– Svesni toga Udruženje žena „Edukativni centar nada“ realizovalo je projekat „Profesionalna orijentacija za učenike sedmog i osmog razreda osnovne škole sa fokusom na romske devojčice“. Nastojali smo da učenicima, a posebno devojčicama, pružimo podršku u pripremi za završne ispite i odabiru odgovarajućeg srednjoškolskog smera. Posebno je važno da romske devojčice ne napuštaju školu i ne udaju se, često i pre punoletstva. Ponosni smo što će ove godine četiri devojčice Romkinje upisati srednju školu IT smera. Jako je važno i što će sva deca koja se odluče na školovanje po sistemu dualnog obrazovanja, nakon završetka škole odmah naći zaposlenje – poručila je ona.

Branislava Opranović (Autonomija)