Baš kao što treba reći hvala Vladimiru Putinu što je uneo život u NATO, svaka čast i Sergeju Lavrovu što je dao poljubac smrti Open Balkanu.

Ovako je Edvard Džozef, američki diplomata, poznavalac prilika na Balkanu i šire i ugledni profesor na Univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu, komentarisao na Tviteru jučerašnju izjavu Sergeja Lavrova, šefa ruske diplomatije, koji je kazao da Rusija podržava Open Balkans, te da mu je žao što neće biti u prilici da svoju podršku lično prenese Beogradu.

Kako je kazao Lavrov, „očigledno briselski rukovodioci nisu želeli da potvrdimo rusku poziciju i po pitanju Kosova, BiH, da izrazimo podršku inicijativi Beograda Otvoreni Balkan, i da razgovaramo o interesima za ozdravljenje odnosa među zemljama regiona“.

Ova ideja koja potiče iz Trampove administracije, ukazuje Džozef, unapređuje agendu strateškog partnera Rusije u regionu Srbije, pod rukovodstvom Aleksandra Vučića.

Glavni medij Rusije u Srbiji – Sputnjik Srbija, primećuje profesor na Univerzitetu Džons Hopkins, dosledno podržava OpenBalkans.

“I zašto ne? OtvoreniBalkan je otvoreni poziv za Vučića da iskoristi ekonomsku veličinu Srbije za političku prednost – bez političkih ograničenja ili vrednosti EU“. OpenBalkans je, dodaje, “Srpski svet“ na pijaci za manje susede Srbije.

Verujući da Vučić želi da se njegova država priključi EU, američki zvaničnici su, tumači Džozef, prihvatili ideju da je „trgovina jednaka poverenju“. Ono što se računa je zapravo karakter režima sa kojim trgujete.

„Pitajte Ukrajinu – do 24. februara Rusija je bila glavni trgovinski partner Kijeva, za izvoz i uvoz.  Pitajte Japan, Južnu Koreju ili Tajvan da li je trgovina izgradila poverenje sa Kinom. Ista priča na Balkanu. Srbija je prvi trgovinski partner Crne Gore u uvozu i izvozu – a Beograd je na poslednjem mestu po poverenju. Nedavno odobrenje OpenBalkans od strane premijera Crne Gore Dritana Abazovića pogoršalo je podele u zemlji“, ističe.

Bilo koja politika na Balkanu koja se suočava sa direktnom pretnjom od Srbije je skeptična, ako ne i sumnjičava prema Otvorenom Balkanu, navodi Džozef.

„Kako je Evropska banka za obnovu i razvoj primetila u svojoj dijagnostici – ključni ekonomski problemi Bosne i Hercegovine su političke prirode. Baš kao što je Putin podstakao NATO, nadamo se da će Lavrov podstaći alternative Open Balkanu koje grade regionalno zajedničko tržište na zajedničkim vrednostima EU”, zaključuje Džozef.

(Danas)