Skip to main content

Edvard Džozef: Samit EU-Zapadni Balkan veliki uspeh za Putina

Jugoslavija 27. jun 2022.
3 min čitanja

Edvard Džozef, profesor na univerzitetu Džon Hopkins u Vašingtonu, stručnjak za Balkan, smatra da je prošlonedeljni samit EU i Zapadnog Balkana u Briselu bio “veliki uspeh za (ruskog predsednika Vladimira) Putina.

“Jedan od najvećih narativa Rusije je da Zapad nije pouzdan, ako postavite zemljama neke uslove i one ih ispune, poput Albanije, Severne Makedonije i Kosova, a to zatim nije nagrađeno – to uopšte nije pouzdano, to je veliki problem”, poručuje on.

Navodi i da je Otvoreni Balkan opasna ideja, i da je problem sa njim što smanjuje ekonomske barijere, dok povećava politički rizik.

Posle samita, bila je primetna velika frustracija, posebno albanskog premijera Edija Rame, čija zemlja čeka osam godina na otvaranje pregovora sa EU, dok Severna Makedonija, koju je ranije blokirala Grčka, a sada Bugarska, čeka čak 17 godina. Ni ovog puta pregovori sa te dve zemlje nisu otvoreni, a Srbija nije otvorila Klaster 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast).

“(Predsednik Srbije Aleksandar) Vučić je na samitu rekao ‘evo nas opet ovde i ništa se nije dogodilo’, smatram njegovu izjavu ironičnom. A to što se ništa nije dogodilo pitanje je čija je greška, da li Brisela ili Beograda. Ko blokira Srbiju? Niko. Jedina blokada je u samoj Srbiji, Srbija samu sebe blokira na evropskom putu”, kaže Džozef u Danu uživo na TV N1 i dodaje da je sasvim drugačija situacija sa Severnom Makedonijom, koju Bugarska blokira.

Dodaje da je “suština da Bugarska negira makedonski identitet, oni time žele da izbrišu makedonski identitet”.

Osvrnuvši se na inicijativu Otvoreni Balkan, u kojoj su Srbija, Severna Makedonija i Albanija, dok joj se BiH, Kosovo i Crna Gora protive, Džozef upozorava da su ekonomije šest zapadnobalkanskih zemalja veoma neuravnotežene, kao i da je ekonomija Srbije mnogo jača od ekonomija suseda.

“Ekonomska moć se pretvara u političku moć. Kada smanjujete ekonomske barijere povećavate političku moć. To bi bilo u redu da je Srbija na demokratskom putu, ali ona nije, ona je na antidemokratskom putu. Ona čak ima destabilizatorske odnose prema susedima kao što su Kosovo, Crna Gora i BiH.

Ističe da “rešenje nije da održimo barijere među zemljama, rešenje je da spojimo ekonomsku i političku saradnju, da to radimo u okviru Berlinskog procesa koji je pod okriljem EU”.

Takođe dodaje da smo videli da se svet promenio 24. februara, sa početkom ruske invazije na Ukrajinu, “ali Balkan i Srbija se nisu promenili, pozicija Vučića se nije promenila”.

“Bilo je samo neke podrške rezolucijama UN i podrška za ukrajinski suverenitet. To je veoma sebična pozicija Vučića, zato što je to povezano sa stavom o Kosovu, ali pridruživanje EU u osudi invazije nismo videli od Srbije, i u tom smislu je Otvoreni Balkan legitimizacija predsednika koji se suprotstavlja EU i SAD”, poručuje Džozef.

Dodaje da je istina da Srbija pod Vučićem podržava Rusiju u ovom ratu, tako što joj ne uvodi sankcije.

Realnost je kosovska nezavisnost

Kada se radi o dijalogu i normalizaciji odnosa sa Kosovom, Džozef smatra da Srbija tu ima prednost i imaće je sve dok pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo budu govorili da ga neće priznati dok to ne učini Srbija.

“Kosovski Srbi su žrtve ovde. Realnost je kosovska nezavisnost, i što pre Srbija prizna realnost, bolje će biti za kosovske Srbe”, navodi on.

Takođe, ukazuje da EU i SAD govore u ostalim zemljama regiona o korupciji, ali ne i u Srbiji.

“To je ta moć koju Srbiji daje pet članica EU koje nisu priznale Kosovo, od kojih su četiri članice NATO. Vidimo i da SAD ne vrše pritisak na Srbiju da uvede sankcije Rusiji”, ocenjuje Džozef i dodaje da bi hteo da kaže svima koji podržavaju režim u Moskvi i misle da je Rusija u pravu, da je taj režim toliko nesposoban da ne može da dopremi ni gorivo svojim vojnicima, uopšte ne razmišlja o dobrobiti svojih vojnika, koristi sovjetske taktike u 21. veku. To treba da bude upozorenje svakom Srbinu kakav je korumpirani režim Putina”, poručuje Džozef.

(N1, foto: Antena M)