Oranje drumova je priča o otporu, ali i demonu koji zatvara drumove – ovim rečima je, između ostalog, profesorka, istoričarka srpske i južnoslovenskih književnosti Ljiljana Pešikan Ljuštanović okarakterisala “oranje Marka Kraljevića”, najprepoznatljiviji čin koji karakteriše epskog junaka iz srednjeg veka.

Konstatacija je nedavno izrečena na nesvakidašnjem događaju – otvaranju jedinstvene izložbe samo za jednu sliku u malom, miomirisnom ambijentu cvetnog raja, bašti porodice Džafo – Grginčević u Petrovaradinu. Zašto u vrtu, a ne u glaleriji – zato, kaže Nikola Džafo, autor izloženog crteža, slikar koji svojim umetničkim i aktivističkim delanjem obeležava epohu ovih prostora, “da bismo bili crv u truloj jabuci, jer je to, u ovoj truloj državi, jedini način da se pokažemo”.

Otvaranju postavke sa jednim eksponatom, slikom-crtežom slikara Nikole Džafa sa manje epskom, a više političkom temom – “Marko deli megdan” svedoci su bili porodica, prijatelji, saborci, kolege, učenici uvek društveno građanski angažovanog, provokativnog Džafa. Jer, reč je o oranju drumova od srednjeg veka do danas – od Marka, do do njegovih savremenika, građana Srbije. O vazalu Marku i nama vazalima, koji baš poput mitskog “junaka” oremo, kopamo, znojimo se, pevamo, plačemo, lažemo, načnemo brazdu, pa je opet zatrpamo… Vrištimo, pa ćutimo, pletemo mitove, blatimo, pa ubijamo svoje, a praštamo neprijateljima… I tako u krug. I tako vekovima…

A, na kraju, ako ima kraja, jer kraj bi, baš kao i život, trebalo da bude prolazan, ali samim tim i obnovljiv i u dobru i u zlu – Džafo, kroz ovaj crtež opisuje megdan u kome svet današnjice oko nas ne vidi baš tako.

– Žaba, na kraju, jede sve što biva i sve što se nacrta – smatra Nikola Džafo, opisujući mogući epilog priče kroz svoj crtež gde se nad žabinom glavom zapodenuo megdan Kraljevića Marka i Muse Kesedžije.

-Motiv Kraljevića Marka me je opsedao od osnovne škole, kada sam kao mali bio indoktriniran mitom o junaku nad junacima. Nacrtao sam tada Marka koji se naliva vinom za šankom, konobaricu obučenu u crveni jelek, zabrađenu maramom, dok Musa Kesedžija Marku podno nogu u lancima cvili. Tako su nas učili. Danas, gotovo sedam decenija posle, rekapituliram tu bitku, koja, kanda neće imati takav epilog. U toj bitki će sve nas u Srbiji, sva je prilika, baš kao i Marka sa mog današnjeg crteža, jednog dana pojesti žaba. Jer, i mi svi smo vazali, koji služimo jednom vladaru! A, sve što se nacrta, i sve koji služe pojede žaba! – priča nezaustavljivi megdandžija Nikola Džafo.

O likovno provikativnoj temi, o mitu koji se kroz istoriju umetnosti ponavlja na različite načine na prostoru Balkana i u kulturama gotovo svih naroda na ovom prostoru govorila je na otvaranju izložbe profesorka Pešikan Ljuštanović.

– Marko, junak srpske epske poezije, izrazito je provokativan, jedan od retkih autohtonih zajedničkih balkanskih kulturnih dobara. Pevali su o njemu kao heroju od Varne do Slovenije, od Sentandreje do Grčke i hrvatskih otoka… On je i zaštitnik i nasilnik, i znalac knjiga starostavnih i opasna pijanica. Uvek drugačiji od ostalih, demonska dimenzija, herkulovska figura, velik nezgrapan, naglašenih reakcija, Marko je u suštini hipostaza bogova vegetacije, svi bogovi su skloni raskalašnosti, prolivanju krvi i pijanstvu … Marko i Musa, uvažavanje protivnika tipična je slika božanskih blizanaca. I tu vidimo pravi ključ za ovu sliku Nikole Džafa – vratilo se i vraća životu ono što je izgledalo potpuno mrtvo. Naš odnos prema svetlosti i tami je nazidan u ovoj vrsti mitske price, koja je i priča o opstajanju. Zašto je Marko srpska perjanica i turska udvorica, i surov i plemenit tako popularan na Balkanu? Možda zato što je on neka vrsta ključa za odnos prema svetu i istoriji, jer je radio ono što je znao i umeo da bi preživeo u zlim vremenima. Svi su na Balkanu svoje strahove, nade i lomove vezivali za Marka, jer je ljudska potreba da se nade artikulišu kroz pesmu i sliku, kroz veliki svet snova i mita – govorila je, izmeu ostalog, o Marku Kraljeviću kao i njegovom odrazu u današnjici Ljiljana Pešikan Ljuštanović.

Tvrdnja iz prethodni redova za Balkan je možda objašnjiva, ali ne tako lako shvatljiva. Jer, kako Džafo podseća – ima bar petorica junaka boljih od Marka, a Srbi i svi Balkanci slave baš Marka, vazala! Hoće li žaba na kraju pojesti Kraljevića Marka?

Branislava Opranović (Autonomija)