Ankete kažu da bi Zeleni mogli da dođu na vlast u Berlinu. Šta bi to značilo za Srbiju i komšiluk? Kraj žmurenja na rušenje demokratije, kažu sagovornici DW. A možda i povratak politike proširenja Evropske unije.

Na 137 stranica izbornog programa Zelenih – koji treba da bude izglasan na kongresu u junu i do tada može da se menja – klima se pominje 184 puta.

Zapadni Balkan se pak pominje dvaput, jednom kada se hvali dolazak radne snage iz tog regiona, i drugi put gde piše da se Zeleni zalažu za „konkretne napretke u evropskim integracijama Zapadnog Balkana“. Prethodno se navodi da je proširenje EU „uspešna priča“ koju Zeleni žele da nastave.

Slične fraze nalazile su se prethodnih godina u izbornim programima bezmalo svih nemačkih partija. Ali, sada su Zeleni u žiži jer bi nakon izbora u septembru lako mogli da dođu na vlast, barem kao manji koalicioni partner, ili da čak daju iduću kancelarku.

Izbor harizmatične i poletne Analene Berbok za kancelarsku kandidatkinju i istovremena razorna svađa kod Demohrišćana o sopstvenom kandidatu ove sedmice daju novi uzlet Zelenima u ispitivanjima javnog mnjenja.

Institut Forsa je izmerio da su postali ubedljivo najjača snaga ispred Demohrišćana (28 prema 21%), dok Civey ipak daje prednost Demohrišćanima (29 prema 25%). Čak i tako bi pod zelenom kancelarkom teoretski bila moguća koalicija sa Socijaldemokratama te ili Liberalima ili Levicom.

Šta bi, dakle, Srbija i region mogli da očekuju od partije koja je šesnaest godina tavorila u opoziciji, a sada bi, na talasu klimatskih promena kao ključne političke teme, mogla da zavlada najmoćnijom državom Evrope?

Protivnici stabilokratije?

„Zeleni su ubeđeni evropejci“, kaže nam Simon Ilze, koji u Beogradu vodi kancelariju zelene Fondacije „Hajnrih Bel“ zaduženu za Srbiju, Crnu Goru i Kosovo i takođe je član Zelenih. On je uveren da bi region bio među prioritetima. „Za Zelene je raison d’être da se EU razvija, produbi i proširi. To je DNK Zelenih – ako je Evropi loše, i Nemačkoj je loše. A Evropi ne ide dobro.“

Poslednjih godina je u EU vidljiv zamor od proširenja. Francuski predsednik Emanuel Makron, kako je nedavno pokazala analiza Fondacije za otvoreno društvo, otvoreno blokira proširenje EU na osnovu površne računice o raspoloženju francuskih birača. No ni Angela Merkel se tokom četiri mandata na čelu Vlade nije pokazala kao prvakinja priče o proširenju.

Štaviše, evropski politikolozi su skovali reč „stabilokratija“ da opišu režime na Zapadnom Balkanu koji gaze demokratiju, a iz Brisela ipak dobijaju podršku zarad navodne stabilnosti.

Tome će doći kraj, tvrdi Ilze, ako Zeleni dođu na vlast. „Zeleni su tu stroži i beskompromisniji. Zato Vučić i drugi treba da očekuju mnogo neprijatnija pitanja. Proći će vreme podrške stabilokratiji, zatvaranja očiju ili davanja popusta na polju demokratije i vladavine prava u zamenu za pomake u pitanju Kosova“, kaže on za DW.

Upravo je poslanička grupa Zelenih u Evropskom parlamentu bila pokretačka snaga izveštaja u kojem su nedavno poimence pobrojane afere poput Jovanjice i Krušika. Sa druge strane, Evropska narodna partija koju predvode nemački Demohrišćani bezuspešno je pokušala da te afere precrta iz izveštaja i tako poštedi blamaže Srpsku naprednu stranku, svoju pridruženu članicu.

Freedom House trenutno sve države regiona svrstava u „delimično slobodne“, dok ih Reporteri bez granica na karti sveta obeležavaju narandžastom bojom – medijske slobode godinama su ugrožene.

Ljudima u Srbiji kojima smetaju „autokratski sistem jednog čoveka“ i „sprdnja sa demokratijom“ zato je dodijalo što se nemački zvaničnici u odnosu sa vlastima ponašaju „kao da je sve u najboljem redu“, kaže Andrej Ivanji, urednik spoljnopolitičke rubrike nedeljnika Vreme i dopisnik više nemačkih medija.

„Zeleni u Nemačkoj deluju kao partija kojoj je više stalo do osnovnih principa ljudskih prava i pravne države, demokratije, slobode medija“, nastavlja Ivanji za DW. „Ako bi Zeleni došli na vlast, možda bi fokus bio na suštinskim pitanjima za razvoj društava na Balkanu. Sada se na papiru približavamo EU, doduše dosta kilavo, ali sve što se dešava u praksi udaljava nas od EU.“

Geopolitika u igri

Prvi i poslednji put su Zeleni bili u saveznoj vlasti u Nemačkoj kao mlađi partner Socijaldemokrata Gerharda Šredera od 1998. do 2005. godine. Tada ih je u velikoj meri odredilo učešće u bombardovanju SR Jugoslavije koje je zagovarao tadašnji šef diplomatije Jozef Fišer.

Većina članova i simpatizera Zelenih tome se protivila, zastupajući antiratnu politiku po svaku cenu. U čuvenoj sceni, Fišer je na stranačkom kongresu u maju 1999. pogođen u glavu balonom punim crvene farbe.

„Na Zelene je naravno uticalo iskustvo Srebrenice i rata na Kosovu“, kaže Simon Ilze iz Fondacije „Hajnrih Bel“. Prema njegovim rečima, Zeleni su se „mučili“ da podrže tadašnju vojnu intervenciju, a ni danas ne daju blanko-podršku akcijama NATO. „Ali su ponešto naučili iz iskustva i sada su na stanovištu: ako veće zlo može biti sprečeno, onda se mora prihvatiti manje zlo. To je i bila odluka 1999.“

Prema Ilzeovim rečima, to ne znači da se danas na prilike gleda crno-belo. „Zeleni ne razmišljaju u kategorijama dobrih i loših momaka. Ne gleda se na Srbe paušalno kao na loše, a na Bošnjake i Albance kao na dobre momke.“

Ali, od geopolitike ni Zeleni ne mogu i neće da beže. Kako kaže Ilze, znaju da su na Balkanu prisutni i drugi igrači koji podrivaju evropske interese. Tu se obično pominju i Turska i arapske zemlje, ali pre svih Rusija i Kina.

Nedavno je u razgovoru sa novinarima Viola fon Kramon-Taubadel, evroposlanica iz redova nemačkih Zelenih i izvestiteljka za Kosovo, čak rekla da se u EU „zanemaruju geopolitičke implikacije procesa vakcinacije u Srbiji“, pre svega kada je reč o ruskom cepivu Sputnjik V.

„Mada je EU poslala više medicinske opreme, u srpskim medijima vrlo pozitivno se govori o Rusiji i Kini, a o EU uglavnom u negativnoj konotaciji. To nije slučajno, iza toga stoji sistem. Ali pre ili kasnije Srbija će morati da odluči gde zaista stoji“, rekla je Fon Kramon-Taubadel.

U danima kada se na Balkanu žustro raspravlja o famoznom non-paperu koji je navodno sročio slovenački premijer Janez Janša, nije iznenađenje da se Zeleni oštro protive prekrajanju granica ili stvaranju „velikih“ Albanije, Srbije ili Hrvatske. Isti stav su imali i kada su Vučić i Hašim Tači pre dve-tri godine pustili probni balon o „razmeni teritorija“.

„To je sve propaganda, bolesna ideologija devedesetih, i tužno je da i dalje razmatraju ideje koje bi odvele krvoproliću“, kaže Ilze. „Realnost je da je Balkan multietnički region, to je njegova snaga i bogatstvo.“

Konačno o ekologiji

Nedavni „Ekološki ustanak“, kako je nazvan protest u Beogradu, pokazao je da upravo problemi o kojima decenijama govore Zeleni sada nailaze na pažnju i na Balkanu. „Možda bi dolaskom Zelenih na vlast u fokus u regionu došla i ekologija. Ona je na Zapadnom Balkanu u katastrofalnom stanju i tek sada se budi ekološka svest“, kaže Ivanji.

„Zeleni znaju da klimatska kriza ne može da se reši bez integracije Balkana“, dodaje i Simon Ilze. „Tu su najprljavije termoelektrane, sa najviše emisija štetnih gasova. Svi dišemo isti vazduh.“

Prema kvalitetu vazduha, gradovi poput Beograda, Tuzle, Prištine ili Skoplja vazda su među najzagađenijima u Evropi. U martu je Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo postupke protiv Srbije, BiH, Kosova i Severne Makedonije jer se ne pridržavaju nacionalnih planova za smanjenje emisija.

Zeleni bi, ako zavladaju Nemačkom, verovatno insistirali da se Zapadni Balkan aktivno uključi u evropski Green Deal, smatra Ilze. Tim planom EU do 2050. godine želi da u neto-zbiru više ne proizvodi štetne gasove.

(Deutsche Welle, foto: Pixabay)