Olaf Šolc prvi put u svojstvu nemačkog kancelara obilazi Zapadni Balkan kako bi rešio zamrznute sporove i glavni cilj njegove mini-turneje je pre svega pomeranje političkih blokada s mrtve tačke, ocenjuje Dojče vele (DW).

Navodeći da je posetu Kosovu i Srbiji nemački kancelar najavio još početkom maja, prilikom odvojenih razgovora u Berlinu s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem, DW dodaje da se to sada pretvorilo u proširenu misiju rešavanja bilateralnih problema koji stoje na putu proširenju EU na Zapadni Balkana.

Osim Srbije i Kosova, nemački kancelar će posetiti i Severnu Makedoniju i Bugarsku čiji sukob takođe usporava proces širenja uticaja Brisela na region.

U međuvremenu se u ta dva dana, 10. i 11. jun, našlo mesta i za posetu konferenciji Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP) u Solunu.

Prema pisanju DW, prva stanica na Šolcovoj blic-turneji koja počinje u petak ujutro je Kosovo, gde će obići i nemačke vojnike u sastavu Kfora, a potom Beograd gde „izgleda da se proces koji je počeo još mnogo pre prvog zvaničnog susreta Vučića i Šolca u Berlinu, poslednjih dana intenzivirao“.

Radi se naime o pripremi državnog vrha Srbije na kompromise na koje će Beograd biti prisiljen da pristane ako želi da nastavi svoj put u smeru EU, ukazuje DW.

DW prenosi da Vučić govori o tome da će nemački kancelar „doći s teškim porukama koje se mnogima neće svideti“ ali i o zahvalnosti Nemačkoj čije investicije u Srbiji obezbeđuju 77.000 radnih mesta.

Podseća se i na Vučićevu izjavu da su mu iz kabineta Olafa Šolca poručili da bi kancelar došao u Beograd čak i da nije otkazana poseta šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova.

DW prenosi i da se u beogradskim medijima spekuliše da će Šolc, kako u Prištini, tako i u Beogradu, insistirati na kompromisima koji bi na kraju trebalo da urode normalizacijom odnosa.

„To će funkcionisati samo kroz konkretne sporazume koje postignu dve zemlje. Tu postoje mnogi detalji, ali naravno da u to spada ono što je Nemačka već odavno učinila, a to je priznanje Kosova„, rekao je Šolc još 4. maja u Berlinu, nakon sastanka s premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem.

Nakon toga se kancelar istog dana susreo i sa Vučićem, i možda su to „teške poruke“ o kojima govori predsednik Srbije, navodi DW i dodaje da od susreta Šolca sa Vučićem i Kurtijem početkom maja, nakon kojeg je istog dana usledio i direktni susret predsednika Srbija i premijera Kosova, uz prisustvo specijalnog izaslanika EU za pregovore Miroslava Lajčaka, nije načinjen nikakav pomak.

Prema pisanju DW, u onih nekoliko sati koliko će Šolc provesti u Beogradu, zvanično bi trebalo da se raspravlja o, kako je kabinet kancelara najavio, „daljim, zajedničkim reakcijama na rusku agresiju na Ukrajinu„.

Šolc je još tokom Vučićeve posete Berlinu naglašavao da je Srbija osudila rusku agresiju, dajući do znanja da se Beograd time, uprkos činjenici da se uzdržao od sankcija, svrstao na stranu EU i time ispunio uslov da se pridržava spoljnopolitičkih smernica koje Brisel nalaže zemljama-kandidatima za punopravno članstvo.

Pitanje je da li će Šolc od domaćina da traži da se jasnije ogradi od Rusije, pogotovo kada je u pitanju uvoz ruskih energenata, jer je Nemačka jedna od onih zemalja EU koje su uzdražane kada su u pitanju totalne zabrane uvoza, naročito kada je reč o gasu, piše DW.

Očekuje se, dodaje DW, da će u prvom planu svakako biti nastojanje pomeranje s mrtve tačke kada je u pitanju rešavanje bilateralnih problema.

Što se tiče pitanja regionalne saradnje, jednog od glavnih stubova Berlinskog procesa za Zapadni Balkan kojeg je još 2014. pokrenula Nemačka, Srbija tu igra važnu ulogu, i to bi isto tako moglo da bude po ukusu socijaldemokratskog kancelara. Jer, upravo je sredinom ove nedelje održan samit inicijative Otvoreni Balkan, koja se smatra Vučićevim projektom.

DW ocenjuje da upada u oči to što Šolc neće posetiti „možda najveće bure baruta u regionu, BiH“. U trenutku kada stranke njegove vlade u Bundestagu pripremaju rezoluciju pod nazivom „Podržati Bosnu i Hercegovinu na njenom putu u bolju budućnost“, koja je, posebno kod nekih snaga u Hrvatskoj i Srbiji naišla na kritike, šef nemačke vlade u velikom luku zaobilazi upravo tu zemlju, navodi se u tekstu.

Izvor bliski vladajućim strankama u Nemačkoj za DW govore da je Šolcu tema ispunjavanja obećanja o proširenju EU na zemlje Zapadnog Balkana, a to se pre svega odnosi na Srbiju i Severnu Makedoniju, trenutno važnija od problema u Bosni i Hercegovini, koja je svojim statusom „potencijalnog kandidata“ udaljena od bilo kakvih ozbiljnijih EU-pretenzija.

Za kancelara se tu radi o „verodostojnosti EU“.

Procenjuje se da Šolc želi da najpre pričeka opšte izbore u BiH koji bi trebalo da se održe u oktobru, da bi se onda okrenuo tom gorućem problemu.

No, kada je BiH u pitanju, i tu Vučić igra veliku ulogu – kroz svoj uticaj na lidera Srba u susednoj državi, Milorada Dodika. Zato i ne čudi mantra koja se stalno može čuti u političkim krugovima u Berlinu – da je Vučić, bez obzira na sve pritužbe zbog njegovog autokratskog stila, pritisaka na medije i predstavnike civilnog društva, za Nemačku još uvek faktor broj jedan kad je u pitanju bezbednost na Zapadnom Balkanu, zaključuje DW.

(DW, Foto: Pixabay)