Potpredsednik Liberalno-demokratske partije Dušan Mijić izjavio je da će ta stranka nakon predstojećih izbora inicirati ustavne promene u Srbiji, ocenivši da je postojeći Ustav nelegitiman, te da ne uvažava interese AP Vojvodine.  On je u intervjuu za portal Autnomija.info kazao i da lično nema nikakvih problema sa idejom Vojvodina republika, dodavši da sve glasnije zagovaranje takve ideje ukazuje zapravo da se nezadovoljstvo statusom Vojvodine radikalizuje i da se jaz između političkih aktera produbljuje.

– Postojeći Ustav je donet iz pogrešnog razloga. Donet je zbog Kosova, a ne zbog ljudskih prava i sloboda. Taj Ustav je autonomiju Vojvodine sveo na procente, što je skandalozno. Ako je Vojvodina autonomna politička zajednica, ona mora sama donositi svoj najviši pravni akt. Ako neko u Republici smatra da taj akt nije u skladu sa Ustavom, neka se obrati Ustavnom sudu. Nema nikakve potrebe da republička skupština potvrđuje pravni akt Vojvodine. Tu vrstu poniženja Vojvodina više ne sme da trpi. Ključne odluke o Vojvodini i u vezi sa Vojvodinom, moraju se donositi u Vojvodini i to mora biti jasno zapisano u novom ustavu – istakao je Mijić.
On je ukazao i da važeći Ustav nije prošao ne samo u Vojvodini 2006. godine, već da je tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković tvrdio da referendum nije uspeo ni na niovu cele zemlje. Mijić je optužio stranke koje su učestvovale u njegovom donošenju i da su obmanjivali javnost tvrdnjama da će se on ubuduće lako menjati.

Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja beleži se rast nezadovoljstva građana APV sadašnjim statusom pokrajine i odnosom centralne vlasti prema Vojvodini. Takođe, među nekim nevladinim organizacijama iz pokrajine sve glasnije se zagovara ideja Vojvodine republike. Kakav je vaš stav o tome i mislite li da bi tenzije u tom pogledu mogle da se produbljuju?
Građani su s pravom nezadovoljni, kako statusom pokrajine, tako i odnosom centralne vlasti. No, razlozi za nezadovoljstvo su brojniji od onih koje ste naveli. Građani imaju puno razloga da budu nezadovoljni i političkim aktivnostima deklarisanih autonomaša. Oni u protekle dve decenije nisu bili u stanju da produkuju model autonomije koji bi bio inkorporiran u ustav Srbije. Normativno i politički oni su se, dakle, pokazali kao impotentni politički akteri. Jalovost njihove politike očigledna je i na ekonomskom planu. Vidite, jedan od načina da se država izbori sa krizom je da maksimalno liberalizuje uslove za biznis, kako bi što sve veći broj pojedinaca započeo sa privrednim aktivnostima. Korist od toga je višestruka. Pojedinci time, prvo, preuzimaju brinu o sebi i svom prosperitetu, a u slučaju da donosu pogrešnu odluku sami će snositi posledice i neće za to kriviti Beograd, dok će od njihovog privrednog uspeha korist imati i šira zajednica. Iz Vojvodine moraju ići kontinuirani pritisci u tom pravcu, što sada nije slučaj. Na tržištu uspevaju samo oni koji „pogađaju“ preferencije potrošača i pristup tržištu moraju, pod jednakim uslovima, imati svi koji žele da se na njemu oprobaju, što, naravno, važi i za zagovornike ideje „Vojvodina republika“. Nemam nikakvih problema sa tom idejom. Ona govori da se nezadovoljstvo statusom Vojvodine radikalizuje i da se jaz između političkih aktera produbljuje. Želim, međutim, da podsetim da je jedan od ključnih problema Srbije taj što političke oligarhije ne prezaju od toga da uzurpiraju republiku i što za to ne snose nikakvu odgovornost. Međutim, ono što nedostaje u licitiranju raznih oblika autonomije jeste suštinski  sadržaj tih predloga. Sve dok ne budemo govorili o konkretnom sadržaju autonomija će biti puka iluzija.

Koji su motivi aktuelnih kritika LDP-a na račun pokrajinske vlasti, odnosno DS-a i LSV-a? Zbog čega se takva javna polemika ipak može  čuti samo uoči izbora?
Svakom društvu je kritika potrebna, jer doprinosi njegovom boljem funkcionisanju. Kada LDP kritikuje pokrajinsku vlast, u prvom redu DS i LSV, onda ih kritikuje zato što su se pokazali kao neozbiljni politički akteri. Pod njihovom upravom Vojvodina je nastavila da siromaši, a efekti svake politike se, u prvom redu, iskazuju preko standarda građana i prosperiteta zajednice. Oni se verbalno zaklinju u autonomiju, a pod njihovom upravom autonomija je svedena na bedne procente i jalovu frazu. Naravno, mora se imati u vidu da je za stanje u kome se Vojvodina nalazi odgovorniji onaj akter koji je i veći, i moćniji kako za uspehe tako i za neuspehe. Ako se u javnosti stekao utisak da je kritika LDP više usmerena na LSV, onda je to zato što je LSV preuzela na sebe ulogu da brani i DS, pre svega njenu sizofrenu politiku u vezi Kosova. Svima, sem Borisu Tadiću i Nenadu Čanku, je jasno da je to pogrešna politika. Da bi opstala u vlasti i obezbedila sebi mesto u republičkom parlamentu, Liga je prihvatila vazalsku političku  ulogu u odnosu sa DS  i uzvraća uslugama. Ta vrsta političkog podložništva više se ne može prikriti nikakvim verbalnim radikalizmom. Činjenica je da LSV kritikuje i pokrajinsku vlast na čijem je čelu Bojan Pajtić, ali je, isto tako, i činjenica da Liga sedi u toj vlasti i da je postala tupi instrument u regulisanju odnosa unutar DS. Inače, u potpunosti se slažem sa vama da su nam kritike i javne polemike potrebne, bez obzira na to da li se bliže izbori ili ne.

Zašto se LDP problemima u funkcionisanju vojvođanske autnomije nije bavio u protekle četiri godine?
Nije tačno da je LDP u periodu između izbora zaboravio na autonomiju, ali su više pažnje privlačili oni koji su je napadali, a sve u pokušaju da je diskredituju. S druge strane, nije LDP upravljao Vojvodinom, nego DS i LSV, pa odgovornost za neuspehe treba da snose oni, a ne LDP. Za razliku od njih, LDP-u je stalo da autonomija pre svega bude funkcionalan koncept. LDP ne prihvata ni da je Beograd univerzalno opravdanje za sve. Ako pare odlaze u Beograd, bit će da je problem i u Novom Sadu. Ako je autonomija fasada, zašto pristajete na ulogu marionete? Ako je politika pogrešna, zašto glumite advokata takve politike? Ako je građanima loše, zašto je vama tako dobro? Bit će, dakle, da nisu u pitanju interesi autonomije, nego neki drugi.
S obzirom na zamerke koje LDP ima prema DS-u i LSV-u u Vojvodini, mislite li da će to biti problem za eventulane postizborne koalicije u pokrajini?
Mislim da vladajuća koalicija u Vojvodini neće biti moguća bez LDP-a. Sa LDP-om u koaliciji partneri će morati da shvate da je vlast odgovornost, da data obećanja obavezuju, da se računaju samo rezultati, a ne blagoglagoljivost i kafanske dosetke. Potrebna nam je efikasna i politika sa rezultatima, a nisu nam potrebna opravdanja, prebacivanje  krivice i bežanje od odgovornosti. Lako je popeti se uz stepenice Skupštine Vojvodine, ali je teško sići niz te stepenice visoko uzdignuta čela. Potreban nam je, dakle, preokret i pitanje je da li su budući partneri LDP-a na preokret spremni. Ako jesu, imaće u LDP-u važnog partnera. Vojvodini je potrebna autonomija, ali ne autonomija pretvorena u sinekure, partijska namirivanja i zbrinjavanja zaslužnih aktivista. Vojvodini nije potrebna ni autonomija pretvorena u kitnjastu frazu koja je namenjena uhu EU, nego autonomija koja Vojvodinu čini sastavnim delom EU. Vojvodina je deo Srbije, ali se po mnogo čemu od Srbije razlikuje. Ona čini gotovo četvrtinu teritorije i u njoj živi skoro trećina stanovništva Srbije, i prosto je nezamislivo da je Vojvodina lišena uticaja na kreiranje srbijanske politike. Potreban nam je preokret, jer će u suprotnom Vojvodina nastaviti da trune pretvorena u ubogu severnu srpsku pokrajinu, u kojoj se distribuira siromaštvo, mitovi, buđave ideje i buđav hleb.
Dosadašnja obećanja koja su građani Vojvodine slušali na izborima uglavnom nisu ispunjena. Da li će se to i kako po vama odraziti na rezultate predstojećih pokrajinskih izbora?
Tačno. Obećanja koja su data, nisu ispunjena. Pred izbore se često daju nerealna obećanja. Videli smo i nekoliko puta smo se u to uverili da neki politički akteri bezočno lažu, ali i da te laži na izborima „prolaze“. Lakovernost ima svoju cenu i ja se nadam da će na ovim izborima građani pokazati veći stepen racionalnosti, nego na prethodnim. Ako podrška u slučaju DS i LSV bude manja, a ne vidim razloga da tako ne bude, onda će to biti zaslužena kazna za data, ali izneverena obećanja. Želim takođe da naglasim da i lako data obećanja naprednjaka o milionima evra koje će ubaciti u Vojvodinu treba podvrgnutio kriteriju odgovornosti. To je najbanalniji populizam koji veoma često usepva. A za eventualni uspeh naprednjaka koji u suštini ništa ne nude odgovornost će snositi sami Vojvođani.
Svetlana Ratkov