Predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke Dušan Elezović izjavio je za „Dnevnik“ da nema nikakve potrebe da se vojvođanske demokrate prebrojavaju oko toga ko je „za“ a ko „protiv“ suštinskih izmena predloga statuta APV, pošto, kako sam tvrdi, takvih zahvata u tekstu koji je usvojio pokrajinski parlament pre godinu dana neće ni biti. On je, komentarišući navode stranačkog kolege i predsednika opštine Inđija Gorana Ješića da je 90 odsto članstva PO DS-a protiv suštinskih izmena statuta, kazao i da njemu nije poznato kome je ta poruka upućena.
– Kao predsednik vojvođanske organizacije DS-a odgovorno tvrdim da neće biti nikakvih suštinskih izmena predloženog statuta APV. Samim tim, nema nikakve potrebe za izjašnjavnje o tome da li su članovi Pokrajinskog odbora naše stranke za suštinske ili formalne promene tog akta. Statut će biti samo pravno-tehnički usklađen sa zakonom o nadležnostima – istakao je Elezović.
Šta konkretno znače pravno-tehničko usklađivanje i da li se pod tim podrazumeva i promena odredaba o odlukama Skupštine APV sa značajem zakona, o statusu Novog Sada kao glavnog grada…?
– Autonomna Pokrajina Vojvodina je imala, ima i imaće glavni grad, i to će biti Novi Sad. A Skupština APV će svojim odlukama uređivati one oblasti koje su definisane Ustavom Srbije i koje će biti definisane zakonom o nadležnostima. Tako da neće biti nikakvih suštinskih izmena statuta, što će videti i građani Vojvodine, jer sam zakon o nadležnostima ingerencije Pokrajine definiše u skladu s Ustavom Srbije i statutom koji je usvojen u pokrajinskom parlamentu 14. oktobra prošle godine.
Da li će se nešto desiti do 14. oktobra ove godine u procesu usvajanja statuta i novog “omnibusa”, i da li bi, ukoliko se to ne desi, to moglo negativno uticati na rejting Demokratske stranke u Vojvodini, kao nosioca ovog projekta?
– Ne mislim da će ta pitanja, kao ni bilo koja druga, bitno uticati na naš rejting u Vojvodini, jer on ne zavisi od pojedinih slučajeva. Mi smo rejting gradili godinama, u svakoj mesnoj zajednici, u svakoj opštini i na teritoriji cele Pokrajine, kako onim što smo radili kao deo lokalne, tako i onim što smo radili kao deo pokrajinske i republičke vlasti. I uveren sam u to da će naša pozicija i ubuduće zavisiti od ukupnih rezultata rada stranke. A kad su statut i zakon o nadležnostima u pitanju, zaista očekujem da će u najkraćem roku, za nekoliko nedelja, oba akta biti u proceduri Skupštine Srbije.
Da li je moguće da republički parlament usvoji samo zakon, a da se potvrda statuta pomeri do njegovog usaglašavanja s tim zakonom, kako je to nagovestila i predsednica Skupštine Srbije?
– Procedura je takva da se pokrajinski parlament, nakon usvajanja predloga zakona u Vladi Srbije, izjasni o usklađivanju statuta, nakon čega se oba teksta istovremeno upućuju Republičkoj skupštini na usvajanje, odnosno potvrdu.
Kako komentarišete aktuelne optužbe za separatizam, uperene protiv čelnika DS-a u pokrajinskoj vlasti?
– Oni koji su izgubili sve izbore u Vojvodini – lokalne, pokrajinske, parlamentarne i predsedničke – pitanje statuta vide kao poslednju političku temu na kojoj eventualno mogu skupiti neki politički poen. Pa, po šablonu iz devedesetih godina prošlog veka, kad nemaju drugi argument, optužuju DS za separatizam. Naravno da građani Vojvodine veoma dobro znaju da li se DS zalaže za bolji život svih građana ili za separatizam. A rezultati izbora, kako pokrajinskih, tako i ponovljenih lokalnih u Rumi i Kovinu, a verujem i oni koji slede u Vrbasu, jasno pokazuju ko ima podršku birača.
Koliko takvim tezama naruku ide činjenica da se potvrđivanje statuta odlaže godinu dana, kao i to da i vaši koalicioni partneri za to okrivljuju upravo centralu DS-a u Beogradu?
– Naravno da svako ima političko pravo da proceni na koji način će pridobiti deo birača na političkom tržištu, pa, između ostalog, i optužujući političke protivnike ili, pak, koalicione partnere za određene probleme. Činjenica je da je prošlo godinu dana a da statut i zakon o nadležnostima još nisu usvojeni. Ali, moramo shvatiti da postoje različiti prioriteti za nas koji smo u Vojvodini i za one koji su u republičkoj vlasti. Nama je trenutno najvažnije da se ta dva akta usvoje do kraja godine da bismo mogli planirati budžet za narednu. Do sad nismo imali nikakvih posledica zbog toga što ti akti još nisu usvojeni, ali ukoliko se taj posao ne završi do kraja ove godine, sigurno je da bismo imali određene posledice u Vojvodini kad je reč o projektovanju budžeta. Ali, uveren sam u to da taj problem ipak nećemo imati jer će i statut i zakon uskoro biti usvojeni.
Da li bi ovaj problem mogao biti ozbiljniji na generalnom planu, pošto se pitanje vojvođanskog statuta našlo i u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija, i može li se zbog toga očekivati svojevrsna interancionaliazicija sudbine najvišeg vojvođanskog akta?
– Kad neko hoće nešto zlonamerno da tumači, onda različita pitanja mogu biti povod za takva tumačenja. U tom izveštaju Evropske komisije naći će se, naime, i brojni drugi elementi osim statuta, ali niko ne priča o tome da će i ta druga pitanja biti predmet internacionalizacije, već samo statut. Naravno da ni statut ni zakon o nadležnostima ne mogu biti internacionalizovani, jer je to isključivo unutrašnje pitanje Republike Srbije i tako će i ostati. A pošto će do tog izveštaja, uveren sam, oba akta biti usvojena, oni više neće biti ni predmet interesovanja Evropske komisije.
SLUČAJ VRBAS
U kojoj meri bi problematika statuta mogla uticati na ishod lokalnih izbora u Vrbasu sredinom oktobra?
– Sigurno je da su građani Vojvodine prvenstveno zainteresovani za ekonomska pitanja, za otvaranje novih radnih mesta i rešavanje komunalnih problema. A oko tih pitanja će se voditi politička borba i na vanrednim lokalnim izborima u Vrbasu 18. oktobra. Uveren sam u to da će rezultati i tih izbora potvrditi koliko je DS čvrsto utemeljen u biračko telo u Vojvodini i očekujem pobedu.
Da li je Vrbas specifičan test, zbog toga što je veliki broj ljudi upravo u tom mestu ostao bez posla?
– Taj problem jeste veoma izražen u Vrbasu. Ali, prethodna lokalna vlast koji su vodili radikali, a koji su međuvremenu prešli u naprednjake, najodgovornija je za to što ništa nije učinjeno da se otvori neko novo radno mesto kroz privlačenje domaćih ili stranih investitora. Umesto toga, novac iz budžeta potrošen je na kupovinu zgrade opštine i nameštaja. A Demokratska stranka će, kao i svuda gde je preuzela odgovornost u vođenju lokalnih samouprava, i gde su otvorena mnoga nova radna mesta, od građanki i građana dobiti podršku da se, uz dobru komunikaciju sa Izvršnim većem Vojvodine i Vladom Srbije, iskoristi odličan geografski položaj Vrbasa i privuku investicije, te tako obezbede uslovi za zapošljavanje.
(Dnevnik)