Ministri EU bi sledeće nedelje trebalo da usvoje Dunavsku strategiju koju je predložilo 14 zemalja regiona Dunava, uključujući Srbiju.
Bavarska ministarka za evropska pitanja Emilija Miler, koja je u Ingolštatu sazvala sastanak o sprovođenju Dunavske strategije, kaže za Dojče vele: „Želimo da području Dunava obezbedimo budućnost, da to bude područje blagostanja i privredno efikasno“.
Dokumentom koji je pripremila Evropska komisija utvrđeno je 11 oblasti kojima se daje prioritet, a one su izabrane na javnom konkursu na kome su pojedinci, institucije i nevladine organizacije davali predloge. Po dve priobalne zemlje brinuće se o pojedinim područjima – na primer, Nemačka (konkretno Bavarska) i Hrvatska o zaštiti životne sredine, Srbija i Slovačka o naučnoj saradnji, Austrija i Moldavija o stručnom obrazovanju.

Prilika za Srbiju
Miroslav Vesković, rektor novosadskog univerziteta, kaže da je ovo odlična prilika za zemlje koje teže Evropskoj uniji: „Šest zemalja koje nisu članice Evropske unije nastojaće da daju svoj izuzetan doprinos razvoju Dunavske strategije kako kroz zajednički rad sa svim ostalim partnerima – osam zemalja članica Evropske unije – isto tako pomerajući određene stvari na bilateralnom planu. Razvijaćemo saradnju između Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore.“
Moldavija ima druge prioritet, kaže Valerij Georgiu iz Ministarstva spoljnih poslova te zemlje: „Moldavija nema nikakve sirovine, jedino što imamo su ljudi i u njih moramo da ulažemo.“ To što je Moldaviji potrebno – stručno obrazovanje – mogu da ponude bogate zemlje sa juga Nemačke – Baden Virtemberg i Bavarska.
Nemački dualni sistem obrazovanja kojim se neki poziv izučava i u školi, i u praksi u nekom preduzeću, dobro se pokazao, smatra Hans Peter Herdlička iz baden-virtemberškog ministarstva privrede: „Trenutno, nemačkoj privredi ponovo ide dobro. Ali, Kina i Indija su daleko, a Dunav je element koji povezuje. Dunavska strategija služi tome da se iskoristi novac (za saradnju) koji je na raspolaganju.“

Pristup odozdo prema gore
Kada postoje dobri projekti, nađe se i novac – to je iskustvo iz baltičke strategije. Ona predstavlja prvi makroregionalni projekat Evropske unije i Kurt Bodevig, koji rukovodi projektom, kaže: „Smatram da je najvažnije da sve zemlje određenog područja, bile članice Evropske unije ili ne, sarađuju.“
„Tu je pristup odozdo prema gore – civilno društvo uključeno je od početka, tako da se strategija ne priprema samo u Briselu i drugim prestonicama“, kaže ekonomista svetske banke Franc Kaps.
Dunav povezuje 115 miliona ljudi, a Gernot Erler, predsednik Društva za jugoističnu Evropu nada se da će od projekta imati koristi i Romi: „Osamdeset odsto Roma koji žive u Evropi, živi u 14 zemalja Podunavlja. Zato su u okviru Dunavske strategije potrebni projekti koji će  se odnositi na integraciju, obrazovanje ili zapošljavanje Roma.“

(Deutsche welle)